Pedagoška psihologija

"Pedagoška psihologija" autora Lajoša Genca je sveobuhvatno delo koje se bavi ključnim pitanjima vaspitanja i obrazovanja iz perspektive psiholoških i pedagoških teorija.

Ova knjiga, napisana u vremenu velikih društvenih izazova, nastoji da pruži naučne odgovore na pitanja koja su danas izuzetno relevantna za srpsko društvo.

Gencova knjiga nudi širok uvid u razvoj psiholoških i pedagoških teorija, prilagođen savremenom kontekstu. Ona je zamišljena kao pregledna i obimna studija, koja služi kao udžbenik za studente psihologije, pedagogije i srodnih disciplina, ali je takođe korisna i stručnjacima koji rade u oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Knjiga se bavi savremenim problemima kao što su inkluzivno obrazovanje, školska klima i kultura, PISA istraživanja i obrazovanje u jezički heterogenim zajednicama, pružajući istorijsku perspektivu na ove teme.

Knjiga je podeljena u 16 poglavlja, a svako od njih detaljno pokriva različite aspekte pedagoške psihologije. Autor se trudi da čitaocima pruži sveobuhvatan pregled teorija i praksi u ovoj disciplini, uključujući doprinose razvojne, kliničke, socijalne psihologije i psihologije ličnosti. Ova interdisciplinarna perspektiva omogućava bolje razumevanje kompleksnosti obrazovnog procesa.

Jedna od ključnih prednosti ove knjige je njen fokus na praktičnu primenu teorija. Autor koristi bogatu paratekstualnu aparaturu, uključujući dijagrame, tabele i dodatne tekstove, kako bi olakšao razumevanje i primenu složenih tema. Ovaj pristup omogućava čitaocima da lakše hijerarhizuju ideje i uvide po njihovoj važnosti, što je posebno korisno za studente i stručnjake u praksi.

Gencova analiza savremenih problema u obrazovanju posebno se ističe. On se bavi pitanjima inkluzivnog obrazovanja, školskih uslova i kultura, kao i izazovima u obrazovanju u jezički heterogenim zajednicama. Ove teme su analizirane kroz istorijsku perspektivu, što pomaže čitaocima da razumeju kako su se obrazovne teorije i prakse razvijale i prilagođavale novim izazovima.

Autor uspešno balansira između naučnog pristupa i praktične primene teorija. Njegov stil pisanja je jasan i pristupačan, što čini knjigu pogodnom za široku čitalačku publiku. Iako se bavi složenim i dubokim temama, Genc uspeva da zadrži originalnost svojih zapažanja i interpretacija, bez gubitka na razumljivosti. Ovaj balans čini knjigu korisnom i za akademske i za praktične svrhe.

"Pedagoška psihologija" Lajoša Genca je neophodno štivo za sve koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem. Kroz detaljne analize, savremene teme i interdisciplinarni pristup, Genc pruža sveobuhvatan i dubok uvid u pedagošku psihologiju.

Knjiga je plod višedecenijskog istraživanja i posvećenosti autora, što se jasno vidi kroz bogatstvo informacija i originalnost pristupa. Za studente, profesore i sve zainteresovane za obrazovanje, ovo delo predstavlja dragocen izvor znanja i inspiracije.

Ako željeni cilj nismo u stanju da postignemo, proglašavamo ga nevrednim truda - šteta je gubiti energiju za njegovo ostvarenje. Recimo neko je sa teškom mukom upisao školu koju je jako želeo, ali nije uspeo da je završi. Teši se: „Baš me briga što nije uspelo, nju ionako završavaju samo štreberi”. Ulepšavanje je suprotno omalovažavanju. Dok grožđe koje nismo uspeli obrati proglašavamo kiselim, neki nevažan cilj koji smo postigli proglašavamo „slatkim”. Naziva se i reakcija „slatki limun”. Ako neko padne na nekom ispitu (student, budući vozač) tvrdi da je baš dobro što se to dogodilo jer je stekao iskustvo, pa će sada bar dobro pripremiti
gradivo koje će mu kasnije ionako trebati.
Represija (potiskivanje)
Prema Frojdu radi se o najvažnijem mehanizmu odbrane uz pomoću kojeg neugodne doživljaje, „nepristojne” motive potiskujemo iz svesti, iz neposrednog pamćenja, van središta naše pažnje. Naime i samo postojanje nekih naših želja izaziva u nama osećaj nemira i krivice jer se kose sa društveno prihvaćenim normama. Međutim, njihovo potiskivanje još ih ne uklanja iz naše ličnosti već se gomilaju u podsvesti, koje je pravo skladište neugodnih misli i doživljaja.
Manifestuju se u snovima, omaškama, pa i u nekim oblicima ponašanja koji su na prvi pogled nerazumljivi. Represija je sastavni deo svakog odbrambenog mehanizma, jer kada je ne bi bilo, znali bismo da s njima samo prikrivamo neuspehe ili svoje neprijatne želje.
Regresija je vraćanje na neke oblike ponašanja koji su karakteristični za ranije razvojne faze, na manje zrele oblike ponašanja. Psujemo kada nismo u stanju da rešimo neki zadatak, starije dete tuče mlađe, mlada žena nakon prve svađe sa mužem preti da će se vratiti mami samo su neki primeri regresije kao ego mehanizma.
Projekcija
Skloni smo da svoje nepoželjne osobine pripisujemo drugima. Škrti Ijudi, recimo, često govore o drugima kao škrticama. Suprotno ponašanje (reakciona formacija) se javlja onda kada se ponašamo upravo suprotno od onoga kako bismo želeli, da bismo „zakočili” nepoželjne oblike ponašanja. Preterano moralno ponašanje
može da znači da neko želi da prikrije svoje „amoralne” instinkte.