Emocije

Dr Milivojević u knjizi izalaže svoju originalnu teoriju emocija, jednu od u svetu retkih grand teorija o emocijama (normalnim i patološkim, prijatnim i neprijatnim). U svom trecem dopunjenom i izmenjenom izdanju delo je dobilo i poglavlja o usamljenosti, o uvredjenosti, o osećanjima lepog i ružnog. Sasvim pouzdano knjiga Emocije dr Zorana Milivojevića jeste najznačajnija knjiga srpske psihologije XX veka, tvrdnja je dr Draško Ređepa. Kako autor daje detaljan pregled najvažnijih emocija, od želje i sviđanja do samoljutnje, mržnje ili dosade knjiga će nam pomoći da razjasnimo sebi one emocionalne kategorije kojima smo svi podložni, laički rečeno – lakše ćemo podneti stanja koja nas muče, poput zaljubljenosti, dosade, straha, treme, tuge... Objašnjavajući puteve emocionalne inteligencije Milivojević je toliko jasan da će mnogima pomoći kako da prevaziđu neprijatna, a kako da „pametno“ uživaju u lepim stanjima duha i tela. Iako prvenstveno namenjena stručnjacima i studentima, jasan stil pisanja ovu knjigu čini dostupnom svakom. Autor o emocijama govori kristalno jasno i sasvim upotrebljivo, a čitanje knjige garantovano uvećava emocionalnu pismenost. * Čitanje ove knjige garantovano uvećava emocionalnu pismenost * O emocijama kristalno jasno i sasvim upotrebljivo * Originalna i jedinstvena Milivojevićeva teorija emocija * Jedna od u svetu retkih grand-teorija, koja obuhvata sva osećanja, prijatna i neprijatna, zdrava i poremećena * Knjiga zbog koje je mnogima žao što ne znaju srpski jezik * Knjiga sa kojom ćete se družiti i knjiga koja se ne pozajmljuje!

***

UVOD 9
OPŠTI DEO
Šta su emocije 17
Šta nisu emocije 27
Struktura osećanja 33
Model kružne emocionalne reakcije (KER model) 42
Emocije i adaptacija 58
Emocije i svest 68
Afektivnost poddjenog subjekta 81
Samoosećanja 92
Raspoloženja 103
Emocije kao transakcije 112
Emocionalni razvoj 120
Adekvatna osećanja 128
Neadekvatna osećanja 140
Preterana osećanja 154
Deficitarna osećanja 167
Emocije u psihosomatici: aleksitimija 194
Formalni poremećaj osećajnosti 205
Kontrola emocija 218
Emocije izvan ega 235
Emocionalna inteligencija 242
Osnove analize emocija 246
SPEOJALNI DEO
Želja i sviđanje 257
Frustracija 285
Zadovoljstvo 292
Nada 304
Sreća 313
Dosada 327
Ravnodušnost 334
Osećanje usamljenosti 342
Ljutnja i bes 352
Prezir, odbačenost i neprihvaćenost 374
Samoprezir, inferiornost i bezvrednost 391
Uvređenost 416
Zavist 424
Mržnja i furor 435
Samomržnja i mortido 462
Prkos 473
Gađenje 482
Strah, panika i užas 490
Trema 519
Teskoba ili anksioznost 525
Zabrinutost 537
Poverenje i sumnja 549
Stid ili sram 563
Ponos 581
Poštovanje i samopoštovanje 587
Krivica i samoljutnja 591
Ljubav i zaljubljenost 620
Ljubomora 647
Tuga ili žalost 661
Depresivnost 676
Osećanje smešnog 688
Osećanja lepog i ružnog 696
REČNIK EMOCIONALNIH REAKCIJA 707
LITERATURA 729
PREDMETNI INDEX 741

***
Osečajnost, emotivnost ili afektivnost je posebna dimenzija Ijudske egzistencije koja je donedavno prkosila zadovoljavajučoj naučnoj i stručnoj konceptualizaciji. Nedostatnost naučnih teorija o emocijama je u velikom neskladu s ogromnim značajem koji emocije imaju u životu svakog pojedinca, kao i u svim oblastima
društvenog života. Da bi se shvatila važnost emocija dovoljno je zamisliti na šta bi ličio život kada Ijudi ne bi imali osečanja. Sve dok čovek ne razume svoja osečanja on neće moči razumeti samoga sebe, kao što neče moči razumeti ni drugog čoveka. Zbog toga,krajem drugog milenijuma, osečanja dolaze u fokus stručne i socijalne percepcije što rezultira u pojmovima kao što su emocionalna
pismenost i emocionalna inteligencija. lako je knjiga koju držite u rukama stručna i namenjena edukaciji edukatora, smatramo da če omogučiti svakom čitaocu s odgovarajučim predznanjem dobar uvid u najsavremenije shvatanje osečanja i da če doprineti njihovom boljem i dubljem razumevanju.
Jedan od razloga zbog koga je poglavlje o emocijama slaba tačka svakog psihološkog udžbenika jeste u tome što ne postoji stručna saglasnost o tome šta je to što se naziva osečanjem ili emocijom. Za jedne je osečanje samo posebna vrsta svesti o sopstvenom stanju, odnosno poseban doživljaj. Za druge je emocija samo ono što se može objektivizirati i što se može meriti, a to je posebna vrsta ponašanja. Treči u svojim laboratorijama traže emocije u neurofiziološkim i biohemijskim procesima. Zbog konceptualne nesaglasnosti o tome šta je označeno rečju „emocija”, postoje brojne, međusobno suprotstavljene teorije i „teorijice” o osečanjima.
U ovoj knjizi nije izložen pregled teorija različitih autora o osećanjima - iako smo se trudili da uvažimo njihova otkrića - već jedna konzistentna teorija emocija Model kružne emocionalne reakcije(model KER) za koju verujemo da je dovoljno obuhvatna i tačna, tako da iz nje izvodimo praktični metod koji nazivamo
analiza emocija.
Istraživanje Ijudskih osećanja, bilo da polazi iz pozicija akademske psihologije, bilo iz aspekta pragmatične veštine kakva je psihoterapija, opterećeno je brojnim predrasudama o osećanjima, koje su toliko raširene i prisutne da ih slobodno možemo nazvati civilizacijskim mitovima. Dovoljno je spomenuti notorni rascep
između „intelektualnog" i „afektivnog”. Rasprostranjenost ove predrasude o Ijudskoj emocionalnosti čini da i danas večina Ijudi razmišlja o sebi kao o nečemu što je podeljeno na dva dela: na deo koji misli i koji je racionalan i na deo koji oseća i koji je iracionalan. Iz takvog odnosa savremenog čoveka prema sopstvenim osećanjima sasvim logično proizlazi njegova borba protiv njih, nje-
gova težnja da im ne podlegne, njegovo odupiranje kako one ne bi nad njim zavladale i kako ga ne bi zavele. Pošto u takvom kontekstu osećanja imaju značenje nečega iracionalnog, logičan je stid zbog sopstvene osećajnosti zbog koga se osećanja skrivaju pred drugim Ijudima. Dakle, tragično nerazumevanje sopstvene osećajnosti kakvo pokazuje savremeni čovek, kristalizuje se u
zabludama da su emocije „iracionalne”; da one „vladaju Ijudima”; da o njima „ne treba govoriti”; da su „opasne”; da im ne treba „podleći”; da dovode do „prekida svesti” itd. Nerazumevanje sopstvene osećajnosti nužno vodi u nerazumevanje tuđe osećajnosti, a ova se manifestuje kao nelagoda ili strah pred tuđim
osećanjima, odnosno pred tuđom iracionalnošću. Opisana zabluda da su emocije iracionalne odnosi se prvenstveno na neprijatna osećanja. Savremeni čovek Zapada, koji živi u civilizacijskim blagodetima koje obezbeđuju značajan komfor, u
zoni užitka, sve više se pomera ka infantilnom hedonizmu. S jedne strane, porasla je osetljivost savremenog čoveka prema svim onim situacijama koje izazivaju neprijatna osečanja, a s druge, smanjila se njegova osetljivost prema situacijama koje izazivaju prijatna osećanja. Otuda prvo za posledicu ima netrpeljivost prema neprijatnim osećanjima koja se shvataju lošima po sebi, te se, kao takva, moraju izbeći, a drugo, sve teže izazivanje prijamih osečanja. To dovo-
di do neprestanog traženja novih i novih stimulusa (neofilija) koji treba da u što kraćem roku izazovu što prijatnije osečanje. Velikim tehnološkim napretkom farmaceutske industrije i stvaranjem novih droga koje proizvode željena emocionalna stanja - izbegavanje bola i neprijatnih osečanja ili izazivanje prijatnih osećanja - savremeni čovek je dobio oruđe za direkmo manipulisanje svojom
osećajnošću. Ovakav civilizacijski obrazac koji dovodi do smanjenja dijapazona emocionalnog reagovanja dovodi do, kako je to istakao nobelovac Konrad Lorenc (Lorenz, 1974), „toplotne smrti osećanja” i do kulture ravnodušnosti ili „cool” kulture. Ovakvi stavovi kulture prema osećajnosti, koji bi, možda, teorijski zanimali nekog antropologa, tek u ordinaciji psihoterapeuta pokazuju svoje konkretne i krajnje posledice. Kako su osećanja poseban kvalitet koji biće oseča u svom odnosu sa svetom, svaki važan poremečaj ovog odnosa nužno se odražava i na planu osećajnosti. Nekada su određena osećanja jedini znak ovog poremečaja, tako da govorimo o emocionalnim poremećajima. Iz tih razloga psihoterapija - koja pomaže Ijudima da poboljšaju svoj odnos prema samima sebi, prema drugim Ijudima i prema svetu svojim najvećim delom bavi se upravo Ijudskom osećajnošču. Istraživanja u oblasti psihoterapije pokazala su da se svaki uspešni
psihoterapeut, na neki način, bavi osećanjima svojih pacijenata. U mom poslu - koji podrazumeva trening i superviziju budućih transakcionih analitičara i transakcionih psihoterapeuta - često uviđam da oni, uprkos svojoj prethodnoj edukaciji, ne razumeju dovoljno Ijudsku osečajnost, i to ne samo tuđu nego i sopstvenu.Drugim rečima, oni su, kao i ostali Ijudi, u zabludi u vezi sa
osečanjima.

***