Psihologike svakodnevnog života

Na jednom mestu sabrano je 156 tekstova iz subotnje Politike objavljivanih od septembra 2011. do septembra ove godine. Baveći se različitim aktuelnim pitanjima i važnim životnim temama s kojima se svakodnevno susrećemo autor je pisao prave male „psihoterapeutske tekstove" koji nam mogu pomoći da bolje razumemo sebe, druge i društvene pojave. Kompleksne psihološke fenomene jasno i precizno približava čitaocima doprinoseći kolektivnoj emocionalnoj pismenosti.

Osnovna pretpostavka od koje polazi svaka vrsta psihoterapije je da ljudi jesu logična bića. Svaki psihoterapeut pretpostavlja da iza bilo koje ljudske akcije ili reakcije, emocije ili ponašanja, ma koliko ono bilo negativno, neželjeno i iracionalno, postoji određena logika. Takva logika je u stvari izvor ili koren datog ponašanja. Ako je ponašanje štetno i iracionalno, onda je i logika iz koje ono izvire takođe iracionalna. U tom smislu psihoterapeuti su jedna vrsta stručnjaka za raznorazne iracionalne logike koje kao svoje zaključke proizvode iracionalna uverenja. Ovu iracionalnu vrstu logika nazivam „psihologike".
Život savremenog čoveka je takav da se u brojnim, a veoma važnim aspektima njegovog života pojavljuju mnoge dileme, nejasnoće, otvorena pitanja. Rezultat je poprilična kolektivna zbunjenost oko različitih važnih tema, kao što su vaspitanje dece, emotivni odnosi, uloga i funkcija različitih emocija, itd. Posledica je da savremeni čovek ima sve više problema u ovim sferama života. Pored onih problema koji su jednostavno nužni – jer je nemoguće živeti život u kojem se ne pojavljuju problemi, bilo da su rešivi bilo nerešivi – postoje i oni problemi koje ljudi nepotrebno „proizvode" upravo zahvaljujući svojim, često neprepoznatim, psihologikama.
Osoba koja u nekim situacijama iznova i iznova problematično reaguje na isti način, ima u stvari problem sa određenom psihologikom iz koje proizlazi dati obrazac ponašanja, a koje najčešće nije svesna. Veliki broj iracionalnih logika su nekada bile racionalne, na primer, u detinjstvu, ali su u međuvremenu, kako je osoba odrasla, zastarele i postale iracionalne. Kada one deluju nesvesno osoba i ne može biti svesna njihove zastarelosti, ali i kada ih je svesna, ona veruje u njihovu ispravnost i tačnost. Nekada su to logike i uverenja koji su preuzeti od roditelja i drugih autoriteta kojima je osoba verovala, ali koje ili nikada nisu bile tačne ili su u međuvremenu zastarele.
Iako mi često u životu koristimo reč „logično" da bismo potvrdili da se sa nečim slažemo kao istinitim i ispravnim, ne treba poistovećivati pojmove logično i racionalno. Racionalno je ono što je logično i istinito. Ali postoje razmišljanja koja jesu logična, ali nisu istinita. Do toga ponekad dolazi zbog toga što osoba razmišlja logički ispravno, ali u razmišljanju ne koristi istinite podatke, tako da je njen zaključak neistinit, neispravan, netačan, nerealističan. Drugi način nastanka iracionalnog zaključka ili uverenja je kada osoba do njega dođe čineći neku od prikrivenih logičkih grešaka. Poseban problem su ona uverenja i logike koje nekada jesu bile ispravne, ali koje više nisu ispravne zbog zastarelosti do koje je došlo tako što se promenila sama osoba ili su se promenile važne okolnosti.
Većina ljudi u sebi nosi ako ne nekoliko, onda bar jedno iracionalno uverenje, zasnovano na odgovarajućoj psihologici. Ako se ta uverenja, zaključci određenih psihologika, tiču nekog važnog životnog pitanja, važnog područja života date osobe, tada će ona ispoljiti svoje negativne posledice upravo u datom području života osobe, ali i u životima drugih ljudi koji su povezani sa datom osobom. Ako se iracionalna uverenja i psihologike ne tiču važnih aspekata, tada njihovo postojanje ne utiče bitno na kvalitet života date osobe.
Ljudi koji zastupaju određenu psihologiku se mogu podeliti na one koji u njenoj negativnoj posledici (mišljenju, osećanju, ponašanju) vide problem i one koji u tome ne vide problem. Ovi drugi se često poistovećuju sa svojom iracionalnom logikom i svojim iracionalnim uverenjima, verujući da su ta uverenja isto što i oni („Takav sam, kakav sam!"), a ponekad čak pokazuju da su ponosni na svoje postupke koji proističu iz datih uverenja.
Kada su u pitanju oni koji zastupaju neko iracionalno uverenje (a samim tim i iracionalnu logiku iz koje je ono proizašlo), smatrajući da je dato uverenje racionalno i neproblematično, tada eksponiranje i analiza date psihologike, kao što je to u tekstovima koji sačinjavaju Psihologike svakodnevnog života, jeste poziv na uviđanje njene iracionalnosti. Kratki tekstovi koji su ovde sadržani imaju cilj da osobu suoče sa jasno iskazanom logikom, tako da njena netačnost i pogrešnost dođu do izražaja. Želja autora je da pojedinci ponovo razmotre datu psihologiku kako bi uvideli njenu iracionalnost. U tom smislu ova knjiga je poziv na uvid i buđenje želje da se data logika odbaci i zameni ispravnim razmišljanjem.