Neregistrovani korisnik, 11.06.2018 12:08

Monografija Međunarodnopravno regulisanje teritorije država, naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, dr Duška Dimitrijevića predstavlja pravi poduhvat u našoj pravnoj literaturi. Studija je rezultat višegodišnjeg rada dr Dimitrijevića, koji je svoje poznavanje teorijskih i praktičnih problema u vezi međunarodnopravnog regulisanja teritorije na najbolji način demonstrirao u predmetnoj monografiji. Tekst odiše darovitošću i pravnom kulturom autora koji je znalački i na jedan fascinantno pitak način uspeo da ispiše tekst koji prevazilazi uobičajene okvire teorijske analize. S pravom se otuda može konstatovati, da će biti korisno štivo za međunarodne pravnike, diplomate i za one, koji se u praksi susreću s ovim problemom međunarodnog javnog prava. Sigurno je, da će delo doprineti realnijem upoznavanju šire javnosti sa osnovnim pravnim problemima koji intrigiraju savremena shvatanja o državnoj teritoriji.

U uvodnom delu monografije, autor izlaže osnovne teorije o teritoriji. Sa razvojem država, vršili su se i preobražaji u teorijskim raspravama o državnoj teritoriji. Država je teorijski opravdavana najpre kao objekat, potom kao subjekat i naposletku kao odnos koji počiva na uzajamnoj zavisnosti socijalnih činilaca. U teoriji o teritoriji, to je posredno uticalo na konstruisanje teorije o teritoriji kao svojini ili objektu (Eigentumstheorie), potom atributivno-kvalitativne teorije (Eigenschafttheorien), prostorne teorije (Raumtheorien), i na kraju - teorije nadležnosti (Kompetenztheorien). Paralelizam izgrađivan u proučavanju državnog suvereniteta i teritorije, kroz monističke i dualističke raspre o državnom i međunarodnom pravu, dovele su do odbacivanja anahronih rešenja. Da bi se pomirile činjenice egzistencije teritorijalne vlasti i privatne svojine, te da bi se otklonila pravna nelogičnost pozicionirana kod izmena teritorijalnog suvereniteta koje su najpre promatrane kroz dominijalnu prizmu prenosa svojine, a zatim kroz modifikaciju identiteta ili supstituciju entiteta, najprihvatljivijim za savremeno međunarodno pravo je bila teorija nadležnosti. Formalno zaodevena u državni suverenitet, najvišu pravnu moć za određivanje nadležnosti (Kompetenz-Kompetenz), ona materijalno-pravno označava skup funkcija koje država vrši na osnovu formalno-pravnih ovlašćenja i kompetencija nad licima i stvarima u tačno definisanoj sferi prostora i dimenziji vremena (quidquid est in territorio, est etiam de territorio).

Sadržinski posmatrajući, monografija se ne razlikuje od klasičnih dela iz ove oblasti. Zbog obimnosti materije i praktičnih potreba, izvršena je određena redukcija kako bi korisnicima bilo omogućeno da na lak i prisupačan način nađu osnovne podatke o dominantnim pitanjima i problemima državne teritorije. U metodološkom smislu, monografija sintetizuje širu lepezu pravnih problema izdeljenih u šest tematskih celina. U drugom odeljku, izneti su prikazi vezani za pojam i prirodu državne teritorije. Po autoru, međunarodno pravo ostalo je zasnovano na konceptu države, a koncept države je osnovan na teritorijalnom suverenitetu. Polazeći da je međunarodno pravo uslovljeno kompleksnim sistemom interakcija između spekulativnog i empirijskog, teorijskog i praktičnog, autor pravi razliku između teritorije u fizičkom, materijalnom smislu od teritorije u pravnom smislu. U prvom značenju teritorija ima oblik kupe, čiji je vrh u središtu planete, dok je poprečni presek vidljivi deo trodimenzionalnog prostora. U pravnom smislu teritorija je oblast prostiranja državne vlasti ili suvereniteta. U oba vida, i fizičkom i pravnom, teritorija države može biti jedinstvena (clausum) ili izdeljena (separatum). U trećem delu studije daju se objašnjenja i primeri za fizičko nejedinstvo teritorije država od najranijih vremena do danas. Zanimljivi su primeri fizičkog nejedinstva koji se odnose na kolonijalne posede, dominione, podele intresnih sfera, enklave i eksklave i dr. Pravno nejedinstvo državne teritorije može postojati i na međunarodnom i na unutrašnjem planu. U oba slučaja radi se o pojavama kada više subjekata učestvuje u ostvarivanju državnih nadležnosti. U četvrtom delu autor izlaže primere pravnog nejedinstva poput kondominijuma, federalnih zajednica država, i raznih drugih podela državnih teritorijalnih nadležnosti uočenih pre, i nakon velikih svetskih ratova. Pomenuti deo studije može biti od izuzetne važnosti, jer ukazuje na novi koncept o tzv. internacionalizovanim teritorijama. U petom delu monografije daju se objašnjenja u vezi domašaja državne teritorijalne vlasti ili suvereniteta. Kroz socijalno-istorijski siège, pružena su realistička objašnjenja u pogledu ostvarivanja subjektiviteta država i data su konceptualna rešenja problema koji su tradicionalno prisutni u dualističko-monističkim teorijama u čijoj je osnovi bio antinomijski suprotstavljen princip suvereniteta države prema principu socijabiliteta međunarodne zajednice. Autor je posebnu pažnju posvetio pitanjima suvereniteta kao svojstva državne vlasti, suvereniteta u međunarodnom pravu, teritorijalnim nadležnostima, eksteritorijalnosti, službenostima i državnim granicama. Time je tekst ovog odeljka dosta ozbiljan, a opet lak i ugodan za čitanje, jer se u svakom pasusu možemo uveriti da postoji nešto novo i zanimljivo, što može biti od koristi i boljim pozanavaocima ove problematike. Poslednju celinu u monografiji predstavlja veoma složena problem povlačenja i utvrđivanja međunarodnih granica. Idući za što konkretnijim činjenicama i za što obrazloženijim zaključcima, autor je uspeo da skrene pažnju na probleme u vezi pravila o određivanju granica na kopnu, moru, podzemlju, u vazduđnom prostoru i kosmosu.

Na kraju, moram da istaknem, monografija prevazilazi uobičajene standarde prisutne u domaćoj pravnoj literaturi. Autor pokazuje da se kroz jedan metodološki racionalizovan i pristupačan način mogu obraditi najsloženiji problemi međunarodnog javnog prava.

U Beogradu, 22. jun 2007. godine.

Prof. dr Stevan Đorđević
Pravni fakultet u Beogradu