Međunarodno pravo sukcesije država
OPIS KNJIGE:
Sukcesija državne imovine s posebnim osvrtom na sukcesiju SFR Jugoslavije.
Br.strana: 504
Povez: broširano
God.izdanja: 2007.
Br.strana: 504
Povez: broširano
God.izdanja: 2007.
Kupci koji su kupili ovu knjigu kupili su i:
Cena: 2.200 rsd
Cena: 3.850 rsd
Cena: 3.300 rsd
Cena: 880 rsd
Cena: 4.900 rsd
Cena: 957 rsd
Cena: 4.048 rsd
Cena: 1.399 rsd
Cena: 880 rsd
Cena: 1.500 rsd
Cena: 990 rsd
Cena: 1.452 rsd
Cena: 1.990 rsd
Cena: 4.990 rsd
Knjige istog pisca
Cena: 2.200 rsd
Cena: 1.100 rsd
Cena: 550 rsd
Cena: 1.650 rsd
Neregistrovani korisnik, 06.06.2018 10:41
U prvom delu disertacije kandidat podvrgava analizi pojam sukcesije država u vezi sa opštom teorijom o državi i pravu na čijim se osnovama i gradila doktrina o sukcesiji država. Posebnu pažnju u ovoj glavi autor posvećuje ispitivanju pojma identiteta i kontinuiteta država. Nalazi da je međunarodno pravo za određene slučajeve teritorijalnih promena ustanovila pravila kojima se otklanja svaka sumnja o postojanju identiteta država. Identitet država i kontinuitet međunarodnih prava i obaveza podrazumeva kontinuitet subjektiviteta države kao njenog svojstva da bude nosilac prava i obaveza u okviru međunarodnog pravnog poretka. Politički diskontinuitet ne vodi uvek pravnom diskontinuitetu u materiji sukcesije. Ovo pravilo, po mišljenju autora izražava načelo pravne sigurnosti i pojavljuje se kao conditio per quam u objašnjenju identiteta i međunarodnog pravnog kontinuiteta države.
Centralni deo disertacije posvećen je određenju državne imovine i pravilima o njenoj podeli u slučaju teritorijalnih promena. Autor povlači interesantnu razliku između državne imovne stricto sensu, organski funkcionalno opredeljenje za vršenje državne zakonodavne, upravne i sudske vlasti i državne imovine lato sensu, koja je namenjena zadovoljavanju najširih socijalnih potreba. Autor nalazi da precizno definisanje sukcesije državne imovine porazumeva prethodno razgraničenje različitih oblika imovine. To se ostvaruje razgraničenjem državne imovne od privatne, prema subjektivnom pravnom kriterijumu, pa potom i delimitacijom po osnovu objektivnog kriterijuma samog predmeta i sadržine državne imovine. Međunarodno pravo za sada ne poseduje univerzalni kriterijum za utvrđivanje koje je prvo merodavno u slučaju sukcesije države, kod determinacije sadržine i obima imovinskih pravi i interesa koja ulaze u državnu imovinu.
U studiji se posebno razmatraju i pitanja sukcesije državne imovine u javnim ustanovama, monetarno-finansijskoj sferi, sukcesije imovine javnih fondova, imovine teritorijalnih vlasti, imovine fondacija, stečanih prava i sukcesije državne imovine van teritorije države sukcesora. Dužnu pažnju autor je posvetio upoređenju rešenja sadržanih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o sukcesiji država u odnosu na državnu imovinu, dugove i arhive iz 1983. godine, s jedne strane, i pravila koja se izlučuju iz međunarodne državne prakse, s druge.
Koristeći se širokom pravnom literaturom, posebno stranom, kao i dokumentacijom nadležnih međunarodnih organizacija, autor je pokazao zavidan smisao za pravnu analizu i na jedan ubedljiv i kvalitetan način, uspeo je da obradi i demonstrira najveći deo relevantnih pitanja koja pokreće sukcesija država u odnosu na državnu imovinu. U celini posmatrajući, radi se o jednom vrlo kvalitetnom radu koji po svom kvalitetu, prevazilazi uobičajene standarde.
U Beogradu, 1. decembra 2006. godine.
Prof. Dr Milan Paunović