• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
    • Međunarodno pravo sukcesije država
    Međunarodno pravo sukcesije država

    Međunarodno pravo sukcesije država

    Duško Dimitrijević

    OPIS KNJIGE:

    Sukcesija državne imovine s posebnim osvrtom na sukcesiju SFR Jugoslavije.

    Više detalja

    Br.strana: 504

    Povez: broširano

    God.izdanja: 2007.

    Izdavač: Institut za međunarodnu politiku i privredu

    Šifra: 51582
    Cena: 660 rsd

    potrebna količina:

    Odaberite izdanje:

    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    Br.strana: 504

    Povez: broširano

    God.izdanja: 2007.

    Izdavač: Institut za međunarodnu politiku i privredu

    Komentari čitalaca

  • Neregistrovani korisnik, 06.06.2018 10:41

  •
    Pitanje sukcesije državne imovine jedno je od vrlo delikatnih pitanja međunarodnog javnog prava. Dovoljno je u tom smislu ukazati na činjenicu da pozitivno međunarodnodno pravo do današnjeg dana nije izgradilo jedan koherentan i stabilan sistem pravila koja bi regulisala status državne imovine u slučaju teritorijalnih promena. Štaviše, ono ne sadrži opšteprihvaćenu definiciju pojma državne imovine, budući da prepušta nacionalnom zakonodavstvu države – prethodnice da ovo pitanje reguliše. Otuda studija Duška Dimitrijevića ima izvanredan značaj za proučavanje pitanja sukcesije država u odnosu na državnu imovinu.

    U prvom delu disertacije kandidat podvrgava analizi pojam sukcesije država u vezi sa opštom teorijom o državi i pravu na čijim se osnovama i gradila doktrina o sukcesiji država. Posebnu pažnju u ovoj glavi autor posvećuje ispitivanju pojma identiteta i kontinuiteta država. Nalazi da je međunarodno pravo za određene slučajeve teritorijalnih promena ustanovila pravila kojima se otklanja svaka sumnja o postojanju identiteta država. Identitet država i kontinuitet međunarodnih prava i obaveza podrazumeva kontinuitet subjektiviteta države kao njenog svojstva da bude nosilac prava i obaveza u okviru međunarodnog pravnog poretka. Politički diskontinuitet ne vodi uvek pravnom diskontinuitetu u materiji sukcesije. Ovo pravilo, po mišljenju autora izražava načelo pravne sigurnosti i pojavljuje se kao conditio per quam u objašnjenju identiteta i međunarodnog pravnog kontinuiteta države.

    Centralni deo disertacije posvećen je određenju državne imovine i pravilima o njenoj podeli u slučaju teritorijalnih promena. Autor povlači interesantnu razliku između državne imovne stricto sensu, organski funkcionalno opredeljenje za vršenje državne zakonodavne, upravne i sudske vlasti i državne imovine lato sensu, koja je namenjena zadovoljavanju najširih socijalnih potreba. Autor nalazi da precizno definisanje sukcesije državne imovine porazumeva prethodno razgraničenje različitih oblika imovine. To se ostvaruje razgraničenjem državne imovne od privatne, prema subjektivnom pravnom kriterijumu, pa potom i delimitacijom po osnovu objektivnog kriterijuma samog predmeta i sadržine državne imovine. Međunarodno pravo za sada ne poseduje univerzalni kriterijum za utvrđivanje koje je prvo merodavno u slučaju sukcesije države, kod determinacije sadržine i obima imovinskih pravi i interesa koja ulaze u državnu imovinu.

    U studiji se posebno razmatraju i pitanja sukcesije državne imovine u javnim ustanovama, monetarno-finansijskoj sferi, sukcesije imovine javnih fondova, imovine teritorijalnih vlasti, imovine fondacija, stečanih prava i sukcesije državne imovine van teritorije države sukcesora. Dužnu pažnju autor je posvetio upoređenju rešenja sadržanih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o sukcesiji država u odnosu na državnu imovinu, dugove i arhive iz 1983. godine, s jedne strane, i pravila koja se izlučuju iz međunarodne državne prakse, s druge.

    Koristeći se širokom pravnom literaturom, posebno stranom, kao i dokumentacijom nadležnih međunarodnih organizacija, autor je pokazao zavidan smisao za pravnu analizu i na jedan ubedljiv i kvalitetan način, uspeo je da obradi i demonstrira najveći deo relevantnih pitanja koja pokreće sukcesija država u odnosu na državnu imovinu. U celini posmatrajući, radi se o jednom vrlo kvalitetnom radu koji po svom kvalitetu, prevazilazi uobičajene standarde.


    U Beogradu, 1. decembra 2006. godine.

    Prof. Dr Milan Paunović