Zaboravljeni zakoni istorije

Opis knjige "Zaboravljeni zakoni istorije" pisca Todora Vulića
Knjiga "Zaboravljeni zakoni istorije"autora Todora Vulića predstavlja izuzetno duboku i sveobuhvatnu studiju u oblasti teorija društvenog ciklizma. Ova studija se bavi istraživanjem cikličnih modela u društvenim i istorijskim procesima, pružajući analitički okvir za razumevanje kako se istorija i društvo razvijaju u ciklusima. Vulić koristi različite teoretske pristupe i primere kako bi osvetlio značaj cikličnih teorija i njihovu primenu na savremene i istorijske fenomene.
Tematski fokus i metodologija
Vulićeva knjiga detaljno istražuje razvoj i evoluciju ideja o cikličnim obrascima u društvu, počevši od najranijih teorijskih koncepata do savremenih interpretacija. Autor se bavi raznovrsnim teoretičarima i njihovim radovima, obuhvatajući značajne mislioce koji su doprinosili razvoju cikličnih teorija kroz istoriju. Ovaj sistematski pristup omogućava čitaocima da steknu dublje razumevanje složenih odnosa između cikličnih obrazaca i društvenih fenomena.
Originalnost i doprinos
Jedan od ključnih doprinosa knjige je njen hrestomatijski pristup, koji omogućava sveobuhvatan uvid u relevantne teoretske pristupe. Vulić kreira mозаик teoretskih uvida, pružajući čitaocima detaljnu analizu različitih teorija i njihovih primena. Takođe, autor donosi originalan uvid u cikličnost na mikro nivou, istražujući ritmove pojedinačnih istorijskih događaja i biografskih obrazaca. Ovaj metod omogućava analizu kako se određeni obrasci ponavljaju u specifičnim vremenskim intervalima, pružajući novu perspektivu na razumevanje istorijskih procesa i individualnih sudbina.
Struktura i sadržaj
Knjiga je strukturisana tako da omogućava čitaocima da prate razvoj cikličnih teorija kroz istoriju, dok istovremeno pruža uvid u njihovu primenu na specifične događaje i biografije. Pored teoretskih razmatranja, Vulić koristi bogatstvo primera kako bi ilustrovao svoje tvrdnje, što doprinosi jasnoći i razumljivosti njegovih argumenata.
Zaključak

"Zaboravljeni zakoni istorije" Todora Vulića je značajno delo koje nudi sveobuhvatan i dubok uvid u teoriju društvenog ciklizma. Kroz detaljnu analizu i originalan pristup, knjiga pruža važan doprinos razumevanju cikličnih obrazaca u društvenim i istorijskim procesima. Ova studija je dragocen resurs za sve koji su zainteresovani za teoriju istorije, sociologiju i filozofiju društvenih promena.

Sadržaj
PREDGOVOR

2. VEČNI POVRATAK ISTOG
2.1. Antički pogled na istorijski ciklizam 23
Antički
Antički Indijci 25
Antički Kinezi 27
2.2. Solomon i Isaija 33
Ponavljanja u Svetom Pismu 36
2.3. Marko Aurelije i stoici o istorijskom ciklizmu 39
2.4. Frančesko Gvičardini-renesansni pogled na istorijski
ciklizam
2.5. Fridrih Niče - početak savremenog ciklizma 56
2 6 Rene Genon — metafizički pogled na istorijski ciklizam 66
3. TEORETIČARI ISTORIJSKOG CIKLIZMA 77
3.1. Izbor 78
3.2. Polibije 80
3.3. Sima Ćijan 96
3.4. Ibn Haldun 108
3.5. Đanbatista Viko 118
3.6. Nikolaj Danilevski 127
3.7. Osvald Špengler 135
3.8. G aston Žoržel 14^>
3.9. Pitirim Sorokin 155
3.10. Arnold Tojnbi 170
3.1 T.MileDupor 187
3.12. Amori de Rijenkur 195
3.13. Piter Turčin 212
4. PRILOZI ZA ISTORIJU KOJA SE PONAVLjA 220
4.1. Anatolij Fomenko u mreži pravolinijske istorije 221
4.2. Plutarh i Apijan - biografi hronoloških dvojnika 250
4.3. Horhe Luis Borhes i kružno vreme 260
4.4. Jakob Burkhart i tako sumnjivi pisci 269
4.5. Amin Maluf i uznemirujuće istorijske sličnosti 273
5. CIKLIZAM U ISTORIJI SRBA 284
5.1. Nemanjići 285
5.2. Prednemanjićki period 310
5.3. Periodni sistem srednjovekovne istorije Srba 314
5.4. „Godine blizanci" perioda Nemanjića 326
5.5. Srbi u sukobima naroda, ideologija i civilizacija 334
5.6. Ciklizam u novovekovnoj istoriji Srba po vremenskom
rasponu od 38/39 godina 359
5.7. Društveni sukobi u novovekovnoj istoriji Srba 369
5.8. Ponovljena načelstva prvojerarha Srpske crkve 378
6. CIKLIZAM I ESHATON 387
6.1. Aurelije Avgustin O državi Božjoj 388
6.2. Nikolaj Berđajev izlleđu eshatona i ciklizlla 403
7. NEPROMENLjIVOST PROTIV PROGRESA 412
7.1. Šopenhauer protiv Hegela 3
8. ARGUMENTACIJA ACIKLIČARA 426
8.1. Karl Poper i Beda istoricizma
8.2. Frensis Fukujalla - kraj „kraja istorije 438
9. EGZAKTNA ISTORIJA 447
9.1. Istorija kao pododel>ak biologije i fizike 448
9.2. Egzaktna istorija - dinamika državnog razvoja Srbije 456
10. ZAVRŠNA RAZMATRANjA 465
10.1. Čovek i priroda 4<^
10.2. Ideološki razlog neprihvatanja istorijskog ciklizma 471
10.3. Doktrinarni razlog neprihvatanja istorijskog ciklizma 477
11. ZAKLjUČAK
12. BIBLIOGRAFIJA

PREDGOVOR
Ideje o ciklizmu stare su koliko i ljudska, sistemski uobličena, misao o društvenom kretanju, promenama i katastrofama. Oduvek se težilo načinu da se shvati kretanje istorije, uhvati logika zbivanja, a sve radi ljudske potrebe da se
bude spreman za ono što dolazi. Drevnu ideju o cikličnom vremenu, nalazimo još u vedskom periodu tokom drugog milenijuma p.n.e. Severnoindijska rečna dolina, sa rekama Ind i Gang, bila je mesto gde se rodila Vedska civilizacija. Ona je kroz hinduistički koncept kalpi, odnosno kružnog kretanja vremena - kroz četiri juge,
dala svoj pogled na svet. Arhaičnost ciklične ideje, potvrđuje još jedna civilizacija rođena u dolinama reka Hoangho i Jangce. Stara kineska civilizacija, svoj pogled na svet formira kroz taoizam, čiji koreni idu iza bronzanog doba, a čiji je naturalistički princip tao, kao princip ritma vremena i prostora, nastojao da uhvati
takt kosmosa. U sličnom kontekstu možemo spomenuti i kasniju mesopotamijsku priču o padu Sargona Akadskog i staroegipatske zapise o propasti Starog Carstva, gde se nastojala uhvatiti logikakolapsa. TakodolazimodoAntičke Grčkei Heraklitovih fragmenata o ritmu kosmičkih kretanja, gde su na periferiji kruga početak i kraj na istom mestu. Zatim, stižemo do Platonovog određivanja vremena kao slike večnosti, gde se ista kao takva ne posmatra kao protok vremena, ili sled događaja, već kao nepotrošivost,
savršenost, a time i - cikličnost. Kao i Aristotelove ciklične koncepcije vremena, za koje i samo vreme jeste neki krug. Pomenućemo i grčkog istoričara Polibija, sa njegovim biološkim analogijama rasta, zrelosti i opadanja, kojim oslikava civilizacijska kretanja Kartigine i Rima. Dakle, kružno poimanje vremena oduvek je predstavljalo, ne samo vreme bez početka i kraja, nego i beskonačnost kao dovršenost i punu savršenost.