Transakciona analiza u psihoterapiji

Knjiga izlaže i objašnjava osnovna načela i principe transakcione analize, autorovog ličnog i krajnje nesvakidašnjeg pristupa psihoterapiji.

***

Ova knjiga prikazuje objedinjen sistem individualne i socijalne psihijatrije u obliku kakav je bio predstavljen tokom poslednjih pet godina na seminaru iz grupne psihoterapije u bolnici „Maunt Zajon" u San Francisku, na psihijatrijskoj kliničkoj konferenciji „Monterej Peninsula", na seminarima iz socijalne psihijatrije u San
Francisku i na nedavno održanim seminarima u državnoj bolnici „Ataskadero" i neuropsihijatrijskom institutu „Lengli Porter".
Ovaj pristup sada koriste psihoterapeuti i vođe grupa u različitim institucionalnim postavkama, kao i u privatnoj praksi, da bi se izborili sa skoro svakom vrstom mentalnog, emotivnog i karakternog poremečaja. Sve veće interesovanje i širenje tih principa ukazalo je na potrebu za ovom knjigom, jer je autoru postajalo sve
teže da ispunjava zahteve za predavanja, ponovljena izdanja i korespodenciju.
Pisac je imao privilegiju da poseti duševne bolnice u otprilike trideset različitih zemalja u Evropi, Aziji, Africi i na ostrvima u Atlantiku i Pacifiku, i iskoristio je priliku da testira principe strukturne analize u različitim rasnim i kulturološkim okolnostima.
Značaj njihove preciznosti i predvidljivosti poprilično se istakla u određenim rigoroznim uslovima, koji su zahtevali usluge prevodilaca da bi se doprlo do Ijudi veoma egzotičnog mentaliteta. Pošto je strukturna analiza uopštenija teorija od ortodoksne psihoanalize, čitalac će biti pošteniji prema sebi i autoru ukoliko,
makar u početku, odoli razumljivom iskušenju pokušaja da prethodnu psihoterapiju uklopi u ovu novu. Ukoliko se proces izokrene, kao što bi trebalo, uvidećemo da psihoanaliza u metodološkom smislu lako pronalazi svoje mesto kao visokospecijalizovan aspekat strukturne analize. Na primer, transakciona analiza, odnosno društveni aspekat strukturne analize otkriva nekoliko različitih tipova „ukrštenih transakcija". Raznovrstan fenomen transfera skoro je u potpunosti obuhvaćen samo jednim od tih tipova, ovde nazvanim „Ukrštena transakcija tip 1". Drugi primeri odnosa između psihoanalize i strukturne analize navedeni su dalje u tekstu.

***
Kasnije će pojam transakciona analiza označavati ceo sistem, uključujući i struktumu analizu. U odgovarajućem kontekstu, taj pojam će biti korišćen u užem značenju, koji označava analizu pojedinačnih transakcija.
Socijalna psihijatrija ovde se odnosi na izučavanje psihijatrijskih aspekata određenih transakcija ili nizova transakcija, koje se dešavaju između dve ili više određenih osoba u datom vremenu i prostoru. Komparativna psihijatrijska epidemiologija, ili poređenje psihijatrijskih problema različitih socioloških, kultumih ili nacionalnih grupa, koja se takođe ponekad naziva „socijalnom psihijatrijom", može se prigodnije, i možda bolje i preciznije, nazvati „komparativnom psihijatrijom". (Autor je prodiskutovao dati problem u vezi s nomenklaturom (1956), istakavši Japovu (1951) ranu upotrebu pojma „komparativna psihijatrija".)
Zamenica on često se uopšteno odnosi na Ijudska bića oba pola. U tehničkom kontekstu, jeste označava „redovan je, barem što se tiče autorovog iskustva". Izgleda da jeste znači „deluje mi da jeste iz ponovljenih posmatranja, ali nedovoljno da budem sasvim siguran". Stvarni Ijudi nazivaju se „odrasli", „roditelj" i „dete". Kada su ti nazivi velikim slovom Odrasli, Roditelj i Dete, tada se misli
na ego stanja, a ne na Ijude. Odgovarajući pridevi su „roditeljski , „odrastao" i „dečji" ili „detinji" ponekad s velikim početnim slovom, u zavisnosti od konteksta.
Psihoanaliza i srodne grane upotrebljene u ovoj knjizi trebalo bi da se odnose na ono što se naziva „ortodoksnom" psihoanalizoin, odnosno razrešenjem konllikta iz detinjstva putem sistematske upotrebe slobodnih asocijacija, bavljenjem fenomenom transfera i otpora u skladu s Frojdovim principima. Medutim, trebalo
bi imati u vidu da je nakon petnaest godina psihoanalitičkog angažovanja autor pre nekoliko godina zvanično napustio školu (u krajnje prijateljskom maniru), i da je autorov koncept ego funkcije drugačiji od koncepta vecme ortodoksnih psihoanalitičara, je blizak stanovištima Federna (1952) i njegovog učenika Eduarda Vajsa (1950).