Tehnike meditacije od Bhagwan Shree Rajneesha

Odlomak :

’’UVOD

Ova Narandžasta knjiga je zbirka tehnikama meditacije koje je Osho davao tokom godina, zajedno sa izvodima i citatima iz knjiga njegovih jutarnjih govora i večernjih darshana. Neke od tehnika - vipassana, nadabrahma, okretanje - bile su poznate meditanatima mnogih tradicija već vekovima; dok su druge - dinamička, kundalini, gourishankar – reflektovale kako mudrost ovih tradicija tako i otkrića savremene psihologije; one su Oshov jedinstveni recept za potrebe savremenog čoveka. Zajedno, oni su nam dali retku prilika da iscrpimo sve napore, i ovde-i-sada dostignemo i nađemo sebe. U Oshovoj viziji, kao u viziji svih Buddha kroz vekove, tek kada se svi naši napori okončaju i sve ove 5tehnike postanu beskorisne pošto smo zaista postali meditanti možemo videti da je daleko udaljeno ’ovde-i-sada’ jednostavno ovde, sada. Do tada, pridružitite se plesu! Smejte se i pevajte, jurite, skačite i vrištite, sedite i zurite, živite, volite i molite od zore do sumraka sa ovim lepim meditacijama. I ne dozvolite da vaše dnevne obaveze budu izgovor za ne skakanje i ne eksperimentisanje. Raspored u sekcije sledi raspoređivanje pet glavnih meditacija kampa za mesečne meditacije Shree Rajneesh Ashrama u Pooni, ili vremena koje je predložio Osho. Međutim ove sekcije su samo predlozi, a ne kruto odredbe. Mnogo je bolje da uraditi dinamiču meditaciju uveče nego je uopšte ne raditi. A ako va posao dozvoljava možete pevati i plesati po ceo dan! Mislite o meditaciji kao nekoj avanturi, a ovoj „Narandžastoj knjizi“ kao vašem vodiču. A kada se dostigne tačka kada je nužan majstor, dođite, jer izvor svega toga je ovde. Swami Anand Veetmoha

NAJVEĆA RADOST U ŽIVOTU

Prvo treba da razumete šta je meditacija. Sve drugo onda sledi. Ja vam ne mogu reći da treba da radite meditaciju, mogu samo da vam objasnim šta je meditacija. Ako me razumete, vi ćete biti u meditaciji; u tome ne postoji „trebalo bi“... nema prinude. Ako me ne razumete, nećete biti u meditaciji.

ŠTA JE MEDITACIJA?

Meditacija je stanje nemanja uma ili ne-uma. Meditacija je stanje čiste svesti bez ikakvog sadržaja. Obično je vaš um prepun smeća, baš kao ogledalo prekriveno prašinom. Um je u stalnom saobraćaju; misli se kreću, želje se kreču, sjećanja se kreću, ambicije se kreću - to je stalan saobraćaj. Iz dana u dan. Čak i kada ste uspavani taj um deluje, to je sanjanje. To je još razmišljanje; to je još briga i uznemirenost. To je pripremanje za naredni dan, jedna podzemna priprema se i dalje odvija. Ovo je stanje bez nikakve meditacije. Baš suprotno je meditacija. Kada ne postoji saobraćaj i mišljenje je prestalo, nikakve se misli ne kreću, želje se ne pobuđuju, vi ste potpuno tihi - ta tišina je meditacija. I u toj tihosti istina se saznaje, a nikada drugačije. Meditacija je stanje nemanja uma, stanje ne-uma. Vi ne možete naći meditaciju kroz um, jer um ovekovečiti sebe. Vi možete naći meditaciju samo ako ostavite um na stranu, ako budete hladni, indiferentni, neisentifikovani s umom; videvši kako misli prolaze, ne misleći da sam ja on. Meditacija je svesnost da ja nisam um. Kada svest ide dublje u vas, polako polako, novi trenuci dolaze - trenuci tišine, trenuci čistog prostora, trenuci transparentnosti, trenuci kada se ništa ne pobuđuje u vama i sve je mirno. U ovim mirnim trenucima ćete znati ko ste, i vi ćete znati misteriju ove egzistencije. Dolazi dan, dan velikih blagoslova, kada meditacija postaje vaše prirodno stanje. Um je nešto neprirodno, to nikada ne postaje vaše prirodno stanje. Ali meditacija je prirodno stanje – koje smo izgubili. To je izgubljeni raj, ali raj se se može ponovo zadobiti. Pogledajte u dečje oči, pogledajte i videćete ogromnu tišinu, bezazlenost. Svako dete dolazi sa meditativnim stanjem, ali mora biti inicirano u puteve društva – mora biti naučeno kako da misli, kako da procenjuje, kako da rezonuje, kako da raspravlja; mora biti naučeno rečima, jeziku, konceptima. I, lagano lagano, ono gubi kontakt sa svojom vlastitom bezazlenošću. Ono biva otrovano, isprljano od strane društva. Ono postaje jedan delotvoran mehanizam, ono više nije čovek. Sve što je potrebno jeste da ponovo još jednom zadobijete taj prostor. Vi ste ga znali pre, stoga kada po prvi put upoznate meditaciju, vi ćete biti iznenađeni – jer veliko osećanje će se probuditi u vama, kao da ste ga već ranije znali. A to osećanje je istinito; vi ste ga znali ranije. Zaboravili ste ga. Dijamant je izgubljen u gomilama smeća. Inače ako ga možete razgrnuti, naći ćete ponovo taj dijamant - on je vaš. On zapravo nikada ne može biti izgubljen; može biti samo zaboravljen. Mi smo rođeni kao meditanti, a onda učimo puteve uma. Ali naša prava priroda ostaje skrivena negde duboko u nama kao neka potstruja. Jednog dana, malo kopanje i vi ćete naći izvor sveže vode. A najveća radost u životu jeste naći ga.

MEDITACIJA NIJE KONCENTRACIJA

Meditacija nije koncentracija. U koncentraciji postoji koncentrisanje sebe i postoji neki objekat na koji se koncentrišete. Postoji dualnost. U meditaciji nema nikoga unutra i nikoga spolja. To nije koncentracija. Ne postoji podela između unutra i spolja. To unutra/šnje i dalje pritiče u spoljašnje, a spoljašnje i dalje pritiče u unutrašnje. Ta demarkacija, ta međa, ta granica, više ne egzistira. To unutrašnje je spolja, a to spoljašnje je unutra; to je ne-dvojna svest. Koncentracija je dvojna svest; zbog toga koncentracija stvara umor, zato kada se koncentrišete osećate se iscrpljeno. Ne možete se koncentrisati za dvadeset četiri sata, moraćete da uzmete raspusr da bi se odmorili. Koncentracija nikada ne može postati vaša priroda. Meditacija ne zamara, ne iscrpljuje vas. Meditacija možepostati dvadeset četvoročasovna stvar – iz dana u dan, iz godine u godinu. Ona može postati večnost. Ona je sama relaksacija. Koncentracija je čin, voljni čin. Meditacija je stanje nemanja volje, stanje nedelovanja. To je opuštanje. Čovek je samo jedostavno bačen u svoje vlastito bivanje, a to bivanje je isto kao bivanje Svega. U koncentraciji um deluje iz odluke; vi nešto radite. Koncentracija dolazi iz prošlosti. U pozadini meditacije ne postoji odluka. Vi ne činite ništa posebno, vi samo jednostavno budete. Meditacija u sebi nema prošlost, ona nije nezagađen od prošlosti. Meditacija nema nema budućnost u sebi, ona je čista od svake budućnosti. To je ono što Lao Tzu naziva wei-wu-wei, delovanje kroz nedelovanje. To je ono što su zen majstori govorili: Sedeći tiho, ne čineći ništa, proljeće dolazi, i trava raste sama od sebe. Zapamtite - "od sebe" - ništa se nije činilo. Vi ne vučete travu naviše; proleće dođe, i trava raste sama od sebe. To stanje – kada dozvoljavate životu da se odvija sam od sebe – kada ne manipulišete, kada ne sprovodite nikakvu disciplinu nad njim – to čisto nedisciplinovane spontanosti, jeste meditacija. Meditacija je u sadašnjosti, čista sadašnjist. Meditacija je neposredna, direktna, bez odlaganja. Vi ne možete meditirati, vi možete biti u meditaciji. Vi ne možete biti u koncentraciji, ali se moţete koncentrisati. Koncentracija je ljudska, meditacija je božanska.

BIRANJE MEDITACIJE

Od samog početka nađite nešto što vam se dopada. Meditacija ne treba da bude prinudan trud. Ako je to prinudna, ona je osuđena na neuspeh od samog početka. Prisilna stvar vas nikada neće učiniti prirodnim. Nema potrebe da stvarate nepotreban konflikt. Ovo treba razumeti, jer um ima prirodnu sposobnost da meditira ukoliko mu datete objekte koji su mu privlačni. Ako ste orijentisani na telo postoje načini kojima se možete pružiti prema Bogu kroz telo, jer i telo takođe pripada Bogu. Ako osećate da ste orijentisani prema srcu, onda molitva. Ako osećate da ste intelektualno orijentisani, tada meditirajte. *** Međutim moje meditacije su na izvestan način drugačije. Ja sam pokušao da pronađem metode koje mogu biti koristiti sva tri tipa. Mnogo od tela se koristi u njima, mnogo srca i mnogo inteligencije. Svo troje se spojeni zajedno i deluju različito na različite ljude. Telo-srce-um – sve moje meditacije idu na istom putu. One započinju od tela, kreću se kroz srce, stižu do uma, a onda idu dalje iznad. Uvek zapamtite, sve u čemu uživate može ići duboko u vas; samo onda može ići duboko u vas. Uživanje je jednostavno sredstvo koje vama odgovara. Njegov ritam se se gubi u harmoniji s vama; postoji suptilna harmonija između vas i te metode. Jednom kada uživate u nekoj metodi onda ne postanite pohlepni; idite u tu metodu onoliko koliko možete. Možete je raditi jednom,ili, ako je moguće, dva puta dnevno. Što je više radite, više ćete uživati u njoj. Isključivo odbacite metodu kada radost prestane; onda je njeno delovanje okončano. Tražite drugu metodu. Nijedna metoda vas ne može voditi do samog kraja, do cilja. Na putovanju, vi ćete morati da promenite vozove mnogo puta. Određena metoda vas vodi do određenog stanja. Izvan toga ona nije od koristi, ona je iscrpljena.*** Dakle dve stvari treba zapamtiti: Kada uživate u nekoj metodi idite u nju što je dublje moguće, ali nikada nemojte postati zavisni od nje, jer ćete jednog dana morati da je odbacite. Ako budete previše zavisni od nje, onda je ona kao droga; ne možete da je ostavite. Više ne uživate u njoj – ona vam ništa ne daje – ali je postala navika. Onda čovek može nastaviti s njom, ali se kreće kao u krugovima; ona ga ne može voditi iznad toga. Stoga neka vam radost bude kriterijum. Ako postoji radost, nastavite, idite do zadnjeg delića radosti. Treba da bude sasvim isceđena. Ni malo soka ne treba da ostane... čak ni jedna jedina kap. A oda budite sposobni da je odbacite. Izberite neku drugu metodu koja vam opet donosi radost. Mnogo puta osoba mora da menja. To se razlikuje kod različitih ljudi, ali je veoma retko da će jedna metoda uspevati celim putovanjem. Ne postoji potreba da radite mnogo meditacija, jer možete raditi zbunjujuće stvari, protivrečne stvari, a onda će se pojaviti bol.’’