Metodologija istraživanja kriminaliteta: sa metodikom izrade naučnog rada

Cilj edicije je da našoj pravnoj i široj javnosti učini dostupnim monografska dela i zbornike domaćih autora koji bi se bavili pre svega stanjem i perspektivama kontrole zločina kod nas. Njeni saradnici su stručnjaci iz država u tranziciji i oni iz razvijenih zemalja čiji stavovi mogu pomoći uobličavanju racionalne, efikasne i na ljudskim pravima zasnovane politike suzbijanja i sprečavanja kriminaliteta.

PREDGOVOR
Rad na ovom izdanju monografije pružio je autoru priliku da upotpuni njen sadržaj velikim brojem pitanja koja nisu obrađena u prvom objavljenom 2009. godine. Monografija se sada sastoji iz dva dela osnovna dela i sedam dodataka. Zadržavajući osnovnu strukturu teksta, u Prvom delu je sadržaj obogaćen novim kategorijama koje doprinose razumevanju metodologije izučavanja u kriminološkim naukama. Tako su objašnjene: strukturna analiza, ideje vodilje kriminološkog istraživanja, uticaj političkog faktora, prevare i greške u nauci, terenska i mikroetnološka istraživanja, metodološki individualizam, narativna i Q analiza, meta-analiza, mapiranje kriminaliteta i GIS, ispitivanja rizika i straha od viktimizacije, teorijsko uzorkovanje – da pomenem samo neke od novih sadržaja.
Novina ima i u drugom delu jer je šire korišćenje interneta dovelo do umrežavanja naučnih rezultata, ali i do zloupotreba. Dodati su primeri kršenja autorskih prava u oblasti krivičnih nauka, detaljnija objašnjenja „tehnike umnog rada“ i ukazano je na nove izvore saznanja i način njihovog korišćenja. Novi Dodatak IV sadrži prevod američkog Upitnika za istraživanje straha od kriminaliteta jer predstavlja dobru ilustraciju telefonski vođenog intervjua u jednoj osetljivoj materiji. Dodatak VI – Vrednovanje rezultata naučnog rada, plod je ne samo uvida u stavove drugih o ovim pitanjima, nego i višegodišnje prakse u svojstvu člana republičke Komisije za izbor u naučna zvanja. Podnaslov ovog dela je „O devijacijama u nauci“ jer se neke od stvari koje se tiču ovog vrednovanja i ne mogu označiti drugačije. Dati su i predlozi koji bi mogli biti od koristi radnim telima koja upravo pripremaju novi Pravilnik iz ove oblasti.
Iako je dosta toga izmenjeno (toliko da bi novi tekst i popis literature zadovoljavaju uslove za samostalan monografski rad), sačuvana je osnovna struktura materije i ključna opredeljenja iz prve verzije knjige. U tom pogledu autor želi da naglasi da nije promenio jedan od osnovnih metodoloških stavova koje zastupa već duže vremena: da kriterijum za klasifikaciju kriminoloških metoda treba da ostane to kako se pristupa predmetu istraživanja, a ne kakve su prirode činjenice kojima se operiše. Autor, očigledno, ne spada u red „modernista“ koji kao osnovnu usvajaju podelu metoda na kvantitativne i kvalitativne. Uostalom, i oni koji se danas zalažu za dihotomiju po principu „Q or Q“ često i sami priznaju da se iste istraživačke tehnike (intervju, merenje i druge) mogu koristiti i u kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjima.
Posebna pažnja posvećena je tome da se izlaganje obogati primerima u kojima su istraživači demonstrirali lucidnost pristupajući problemu proučavanja na originalan način. Time se želeo dati podsticaj mladim poslenicima u nauci da se okrenu nekim novim temama i probaju da takva istraživanja sprovedu i kod nas uprkos svim preprekama (a pre svega „čuvarima kapija“ koji, birokratskim izgovorima i u želji da spreče nauku da objasni kako zapravo izgleda kazneni sistem u praksi doprinose da u kriminološkim naukama nemamo dovoljan broj istraživanja). Autoru bi predstavljalo zadovoljstvo kada bi mladi bi iz ove knjige mogli da nauče šta i na koji način da istražuju, kako da to što su utvrdili napišu i objave, a da pri tom izbegnu zamke krivotvorenja čiji se broj u društvenim naukama poslednjih godina – sa uvođenjem kvantifikacije rezultata – povećao.

U Beogradu, AUTOR
decembra 2013.