Manifest nove civilizacije

Uvod :

’’Čovečanstvo ne može da spasi civilizaciju, osim ako ne razvije sistem dobra i zla nezavisno od raja i pakla.

Džordž Orvel (1903-1950)

Civilizacija je neograničeno umnožavanje nepotrebnih potreba.

Mark Tven (1835-1890)

Civilizacija je izgrađena za ono što se traži od čoveka, a ne za

ono što je obezbeđeno za njega.

Antoan de Sent Egziperi (1900-1943)

Šta mislim o sadašnjoj civilizaciji? Mislim da bi to

bila dobra ideja.

Mahatma Gandi (1869-1948)

Mi nismo ni prva ni poslednja civilizacija na ovoj planeti, ali su znanja o prethodnim izgorela u Aleksandrijskoj biblioteci, a kasnije prepravljana fantazijama od strane naših vođa, jer im odgovara da verujemo samo njihovim fantazijama. Ništa na ovom svetu nije večno, pa ni civilizacija, i ova se približava kraju, a sam čovek ubrzava kraj svojim neodgovornim ponašanjem.

U ovoj knjigi ću pokušati da ukažem na zablude ove civilizacije, dok ću u sledećoj pokušati da dam smernice za razvoj nove civilizacije. Sve ću ovo dati iz neutralnog ugla, dakle ni kao budista, hrišćanin, musliman, hinduista, već samo kao čovek. Svestan sam da će ova knjiga mnoge uznemiriti, pa čak i uvrediti, ali istina nema obavezu da bude prijatna.

Jedan od razloga propasti ove civilizacije biće količina negativne energije koju pojedinačno emitujemo.

Sva ta negativna energija odlazi u kolektivno nesvesno koje će se pobrinuti da ne budemo više nesrećni tako što će početi sve ispočetka, kao i mnogo puta do sada. To će se ponavljati opet i opet dok čovek ne dođe do evolutivnog nivoa kada će preovlađujuće emocije na planeti biti razumevanje, ljubav, saosećajnost... Mi smo u ovoj civilizaciji pokušali da budemo srećni putem materijalnih dobara, ali to je neuspešno, i ne samo to, to je ujedno i uzrok sukoba među ljudima, kao i ličnih trauma, a za sve su krivi želja za vlašću nad drugim ljudima i gomilanje materijalnih dobara. Kraj mora doći usled neodržive eksploatacije resursa i nejednake preraspodele bogatstava, i to je samo pitanje vremena.

Najveći dokaz da je ova civilizacija na niskom nivou razvoja je to što postoji vlast. Vlast je uvreda za ljudski rod. Sama njena pojava govori da se plašite da će vas neko povrediti, ubiti, uzeti dom, pa vam treba zaštita. To govori da smo još uvek varvarsko društvo. Današnji vladari, bilo politički, bilo verski, ne bi bili tu gde jesu da se civilizacija realizovala. Pravi civilizovani čovek neće trebati ni nacije, ni religije, ni granice, pa čak ni vladare. Nacije i religije su oduvek bile dobar izgovor za rat, da ono animalno izađe iz čoveka, a želja da nas neko vodi pokazuje naš nizak nivo evolutivnog razvoja. Međutim, ljudi koji se nešto pitaju hiljadama godina unazad su sprečavali bilo kakav rast čovečanstva zarad svoje vlasti. Oni ubeđuju čoveka da je ovo vrhunac civilizacije, a ubeđivali su ga i u srednjem veku kad su spaljivali ljude na lomači. Ratovi su naša svakodnevica, a mi smo navodno civilizovani... Čak je i pojedincu dovoljan trenutak pomračenja svesti da se pretvori u životinju i ubije drugog čoveka, i to je civilizacija?

Takođe ćemo da se dotaknemo teme ko je i šta je čovek, pitanje za koje društvo još uvek nema odgovor. Mislim da za sada čoveka trebamo definisati kao manifestaciju svetlosti sa inteligencijom, i naravno dušom. Čovek je sazdan od istog materijala kao i sam svemir, sve što ima u nama ima i u svemiru, a savremena nauka pokušava da objasni čoveka eksperimentisanjem na pacovima, oni su sveli čoveka na pacova. Podjednako su mi smešne teorije da je nešto tako kompleksno kao ljudsko biće nastalo slučajnošću, ili od majmuna, kao i one religijske bajke o nastanku čoveka. Da bi smo shvatili gde idemo, moramo prvo da shvatimo odakle smo krenuli...

Ljudi moraju da shvate da oni nisu ni telo ni um, ni njihovo zanimanje, novac, ugled; moraju da shvate da su oni iznad toga, da su oduvek bili i biće deo Celine a kada to shvate oslobodiće se pritiska ovog života i krenuće korak napred u duhovnoj evoluciji. Svi smo mi mali Bogovi koji su to zaboravili, a postali smo prosjaci koji dobijaju od života samo mrvice.

U budućoj civilizaciji nauka i religija će postati jedno. Pravi primer za to je svetski poznati naučnik Nikola Tesla koji je, iako je bio čovek od nauke, rekao da je uveren u svemiru postoji neko jezgro koje nam daje snagu nadahnuća, ono održava celi svemir u skladu, to je svetlost, lepota i samilost, a onaj koji nosi veru o tome u sebi osećaće se snažan i čio jer zna da je on ton u jednoj sveobuhvatnoj harmoniji. Nauka nam je donela dosta blagodeti i komfora, ljudi duže žive i zdraviji su, ali su zapostavili duhovni život... Saznanje da nemamo odgovore na osnovna pitanja čoveka dovodi do osećaja besmisla, a svaki čovek se pre ili kasnije zapita o tim temama. Upravo je to u kombinaciji sa stresom modernog doba razlog tolike depresije u svetu. Nikad nije bilo toliko depresije u svetu kao u današnje vreme i to dovoljno govori o današnjem društvu...

Ceo svet mora postati jedna celina. Savremena tehnologija nam pokazuju da su se čak i suprotni delovi sveta toliko približili da lokalne tradicije ne mogu opstati. Potrebna nam je samo jedna nacija - ljudska, bez granica, bez raznih podela koje nas sprečavaju da napredujemo u duhovnom smislu, jer u materijalnom smo napredovali, ali vidimo da to nije rešenje. Prioritet nove civilizacije treba da bude da se stvori raj na Zemlji. Raj i pakao ne postoje tamo negde, već ovde na Zemlji. Ova civilizacija nije uspela da napravi raj, štaviše ovo sad više podseća na pakao... Žrtvujući prirodu zarad materijalnih dobara ispali smo iz ritma Univerzuma, i zato nam se događaju strašne stvari. Jedno od načela buduće civilizacije biće da se živi u harmoniji sa prirodom, a samim tim ući ćemo u ritam disanja Celine.

Ukoliko bi neko sa strane posmatrao našu planetu, našao bi se u čudu; jedna vrsta života-čovek, a toliko podela: na rase, nacije, religije, političke stranke, lepe i ružne, bogate i siromašne, muškarce i žene... I mi još i ratujemo zbog tih razlika. Ljudska rasa se deli po mnogo osnova, a ujedinila se samo u jednoj stvari - kako uništiti jedino mesto na kome žive - našu planetu. Možda smo mi u stvari samo ćelije raka koje jedu organizam... Prvo što smo uradili kad smo izumeli nuklearnu tehnologiju je to da smo isprobali da li može masovno da uništi druge ljude. Ponašamo se kao pravi divljaci, ratujući oko ograničenih resursa, a imamo neograničenu solarnu energiju koju možemo koristiti za mnogo više stvari od fosilnih resursa. Naše društvo nam ne pruža mogućnost da se čovek kroz učenje pravih znanja vine do krajnjih tačaka inteligencije i duhovnosti...

Nama vladaju mediokriteti, živimo u primitivnom strahu od pakla, a društvo nam je ispunjeno besmislicama, predrasudama i tabuima. Vreme je da odbacimo stari način života, život koji se bazira na represiji, odricanju, mediokritetskim autoritetima ilažnom moralu...’’