Jelena Skrobić, 06.05.2017 06:43

Australijski pisac Markus Zusak u romanu “Kradljivica knjiga” objedinio je elemente biografije, avanturističkog romana, istorijskog romana, bajke.
Objavljeno je mnogo književnih dela koja govore o strahotama Drugog svetskog rata (“Violina iz Aušvica” Marije Anđels Anglade, “Helgin dnevnik” Helge Hošek Vajs, “Pijanista” Vladislava Špilmana, “Dnevnik Ane Frank”...). Neka od ovih književnih dela oživljena su na filmskom platnu, što je slučaj i sa “Kradljivicom knjiga”, i na ovaj način je jedno od najvećih stradanja u istoriji čovečanstva približeno i onima koji nisu ljubitelji književnosti. Ovo je dobar potez jer svako od ovih književnih (i filmskih) dela ima cilj da kroz priču o patnjama i stradanju ljudi u ratu probudi svest o besmislenosti i uzaludnosti ratovanja i o nepopravljivoj šteti koju rat nanosi ne samo onima koji u njemu učestvuju, nego i budućim generacijama. Danas, više od 60 godina nakon završetka poslednjeg ratnog sukoba svetskih razmera, antiratne poruke su nam više nego potrebne i zato “Kradljivica knjiga” nije roman prvenstveno namenjen omladini, već je roman za sve generacije.
“Kradljivica knjiga” razlikuje se od većine književnih dela o Drugom svetskom ratu po tome što njeni junaci pripadaju agresorskom narodu, Nemcima, ali njih pisac humanizuje predstavljajući ih kao obične skromne ljude nastanjene u Ulici Himel, u predgrađu Minhena, koji su i sami žrtve rata, tj. žrtve sumanutih ideja svojih vođa. Ovakvim predstavljanjem junaka romana Zusak sprečava poistovećivanje naroda sa njegovim vođama čemu smo vrlo često skloni.
U ovom romanu humanizovana je i Smrt koja ima ulogu pripovedača. Čitajući delo, možemo zamisliti Smrt koja ima ljudsko obličje i kojoj je uzimanje duša posao kao i svaki drugi kojim se ljudi bave. I baš kao i u svakom poslu, i u ovom ima zadataka koji se rutinski obavljaju, a ima i onih zbog kojih ne možemo mirno da spavamo. Zusak završava roman upečatljivom rečenicom koju izgovara Smrt: “Progone me ljudi”, što zvuči paradoksalno jer kada razmišljamo o smrti, a svi to bar ponekad činimo, imamo utisak da je smrt ta koja proganja ljude.
Radnja romana “Kradljivica knjiga” zasnovana je na dolasku devojčice Lizel Meminger u starateljsku porodicu Huberman. Opiranje životu u ovoj porodici koje je kod Lizel bilo veoma izraženo, polako je nestajalo zahvaljujući Hansu, njenom dobrodušnom staratelju, njegovoj harmonici i satima koje su proveli posvećeni zajedničkom čitanju.
Lik Hansa Hubermana koncipiran je tako da čitalac ni u jednom trenutku ne sumnja u njegovu dobrotu, humanost i čovekoljublje, dok se pozitivne osobine njegove supruge Roze otkrivaju tek kasnije (tačnije-zahvaljujući ratu upoznajemo Rozu koja ne psuje i ne galami, brižna je, požrtvovana i bez dvoumljenja spremna da rizikuje sopstveni život skrivajući u kući Jevrejina Maksa). Hans Huberman imao je, kao što i sama Smrt primećuje, dušu koju je davao drugima kroz zvuke harmonike, čudan ukus šampanjca u leto i umetnost čuvanja obećanja. Njegova duša je bila laka i zato se mirno predala Smrti kada je za to došlo vreme.
“Kradljivica knjiga” stiče simpatije ljubitelja književnosti i time što knjigama i čitanju daje ključnu ulogu u spasavanju ljudskih života. Knjige koje Lizel krade ne spasavaju samo uspaničene duše njenih suseda, zbijenih u memljivom podrumu dok čekaju da se bombe obruše na njihovu ulicu, već knjiga spasava i Lizelin život u fizičkom smislu. Na posredan način nju zapravo spasava u tim trenucima umirući Hans Huberman: “... ti si me spasao. Naučio si me da čitam”. Lizel je spasila i želja da na papiru zauvek ostavi trag o svom burnom i teškom životu. Pišući, ona ponovo proživljava i bolne i srećne trenutke jer život, kao i pisanje, nije nikada ni samo crn ni samo beo.
Markus Zusak u ovom romanu dotiče pitanja straha od odbacivanja, suočavanja sa samim sobom, svetom i sličnima sebi, kao i pitanje krivice preživelih. On nas uverava da fizičke rane donete iz rata mogu da zacele, ali da rane na duši bole čak i kada ih vreme pretvori u ožiljke.
U pojedinim delovima romana rat je potisnut u drugi plan detinjim pustolovinama Lizel i njenog nerazdvojnog prijatelja Rudija. Dok ratni požar razara Evropu, oni provode najbezbrižnije, a za Rudija, nažalost, i poslednje dane detinjstva.
Smrt nasuprot životu, rat kao opozicija miru, humanost, ljubav, prijateljstvo, umetnost-ovo su zraci koji se prelamaju kroz prizmu “Kradljivice knjiga”, romana koji daje nadu da se novi život može izdići iz pepela, suza i krvi nevinih žrtava rata.