Imaginarni Turčin

Dvadeseti vek je svet formiranja “globalnog sela”. Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike. Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija. Zato je Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani zainteresovanoj javnosti otvorio svoje prostorije I znanje svojih nastavnika i saradnika za promišljeno razmatranje pojedinih aktuelnih pitanja sadašnjeg vremena. Seriju manifestacija koje su se ređale na Filozofskom fakultetu od 2004. godine nazvali smo Kultura tolerancije. Međutim, tok aktuelnih zbivanja i njegovih refleksija pokazali su da nije dovoljno tek negovati toleranciju. Jer, tolerancija prema drugom i drukčijem može da ima i sasvim razgovetno lice održavanja distance, uzvišenosti, ignorancije. Istorija Osmanskog carstva na evropskom tlu nam očigledno pokazuje da puka trpeljivost ne isključuje i ugnjetavanje drugog. Prema tome, delatna koegzistencija u “globalnom selu” ne može se zasnivati na toleranciji; potrebno je nešto više, potreban je suživot koji se temelji na otvorenosti i uvažavanju drugog i drukčijeg. Biti otvoren prema drugom i drukčijem nije jednostavno, niti je jednostavno uvažavati ih. Otvorenost i uvažavanje ne dolaze sami od sebe, njih treba negovati. Zato smo seriji manifestacija promenili ime nazvavši je Kultura saživota. Poslednja u nizu manifestacija u okviru ove serije održana je krajem septembra 2007. pod naslovom The Image of ‘the Turk’ on the Territory of the Present-Day Slovenia and the Image of the ‘Frank’ in Osmanlis. Na naučnom simpozijumu, organizovanom na inicijativu tadašnje ambasadorke Republike Turske u Sloveniji, gospođe Sine Melek Bajdur, učestvovali su naučnici iz Slovenije i Turske. Na osnovu njihovih rasprava nastao je veći deo monografije Imaginarni Turčin. Svoj sadašnji oblik ova monografija je dobila na naučnom simpozijumu koji je u maju 2008. na University Bilgi u Istanbulu organizovala profesorka Nazan Aksoj pod naslovom Wild West: Images of the Other From Past to Present.

Monografija Imaginarni Turčin, nastala na osnovu naučnih susreta slovenačkih i turskih naučnika, bavi se važnim pitanjem “Turčina” kao značajnog evropskog Drugog, koje je nastajalo poslednjih pet stotina godina i još se i dandanas javlja u procesu pregovaranja između Evropske unije i Republike Turske o turskom učlanjenju u EU. Utisak je, naime, da se u tim pregovorima “Turčin” još uvek pojavljuje u ulozi nekakvog deus ex machina koja zamagljuje neka bitna pitanja dnevnog reda, a da pri tom ne rešava nijedno. Želja autorâ Imaginarnog Turčina bila je da ovom monografijom doprinesu osvetljavanju i objašnjenju nekih polaznih pitanja tog procesa koja će bar još u narednoj deceniji zaokupljati evropsku diplomatiju i publicistiku.

Sadržaj

Božidar Jezernik: UVOD. Stereotipizacija “Turčina - I. Rajko Muršič:
O SIMBOLIČKOM DRUGOJAČENJU. “Turčin” kao preteće Drugo. – II. Ozlem Kumrular: STVARANJE PREDSTAVE O “TURČINU” NA SREDOZEMLJU U ŠESNAESTOM STOLEĆU. Samorefleksija spram antipropagande . -III.Miha Pintarič : KO SU PANURGIJEVI “TURCI”? – IV. Nedret Kuran-Burčoglu: PREDSTAVE “TURČINA” U NEMAČKIM MEDIJIMA OD RANOG MODERNOG DOBA DO PROSVETITELJSTVA. – V.Peter Simonič: VALVAZOROV NASLEDNI NEPRIJATELJ. -VI. Žale Parla : VI OD BAJRONOVOG ÐAURA DO JEZERNIKOVE DIVLJE EVROPE. Teorija ili istorija?.VII. Bojan Baskar : “PRVI SLOVENAČKI PESNIK U DŽAMIJI”, Orijentalizam u putopisima jednog pesnika s periferije Carstva. -VIII. Alenka Bartulović: “S TURČINOM IMAMO STARI DUG I BOLJE DA GA NAMIRIMO”. Osmanlijski upadi kroz diskurzivnu optiku slovenačke istoriografije i književnostii njihova primenljivost u XXI veku. – Nazan Aksoj: DRUGI U RANIM TURSKIM ROMANIMA . -Aleksandra Njeviara:”DRAGI KOMŠIJA”, TAJ “OPAKI UBICA”. Slika “Turčina” u poljskom jeziku i književnosti. – Bulent Aksoj: MUZIKA OSMANLIJA VIÐENA ZAPADNJAČKIM OČIMA. – Svanibor Petan: ALATURKA-ALAFRANGA KONTINUUM NA BALKANU. Etnomuzikološke perspective. – Ajhan Kaja: DOBA OBEZBEÐIVANJA. Osporavanje multikulturalističke i republikanske političke integracije. – Marko Šuica: PERCEPCIJA OSMANSKOG CARSTVA U SRBIJI.