Ganongov pregled medicinske fiziologije

Klinički značajan pregled medicinske fiziologije, Ganongov pregled medicinske fiziologije znatno je doprineo razumevanju fiziologije čoveka i fiziologije sisara.
U knjizi su sažeto obrađene sve važne teme bez narušavanja smisla i razumljivosti. Sadrži detaljno objašnjene i korisne podatke.
Ganongov pregled predstavlja najsavremenija istraživanja i dostignuća iz bitnih oblasti, kao što su: hroničan bol, fiziologija reproduktivnog sistema i acido-bazna homeostaza.
Ova knjiga namenjena je kako lekarima, tako i studentima medicine.

Predgovor
Početak nastave fiziologije u Srbiji datira s kraja XIX veka, tačnije od 1873. godine u sklopu predmeta Zoologija sa natomijom i fiziologijom na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prvi učitelj fiziologije u našoj zemlji bio je Josif Pančić, sudska i intelektualna gromada. Početkom prošlog veka, tačnije 1910. godine, osnovana je prva Katedra za fiziologiju u okviru fiziološkog zavoda Univerziteta u Beogradu, a osnivač je bio čuveni profesor Ivan Đaja. Od 1921. godine predavao je na medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svi oni koji su pohađali bilo koju biomedicinsku školu, kada se osvrnu unazad, a žele da gledaju progresivno u primenu biomedicinskih znanja u službi poboljšanja zdravlja ljudi, ne mogu a da ne konstatuju da je fiziologija kamen temeljac biomedicinske misli. Nastava iz fiziologije u našoj zemlji od druge polovine XX veka temeljila se na konceptu preuzetom iz SAD, prevashodno na veličanstvenom udžbeniku medicinske fiziologije, često nazivanim i Biblija za medicinire, čuvenog profesora AC Gajtona.
Ovaj udžbenik je doživeo četiri srpska izdanja (1996, 2000, 2003, 2007), zaključno sa prevodom 11. američkog izdanja ovog udžbenika, koji je bio poslednji poduhvat ovakve vrste na srpskom govornom području. Razlog što srpske varijante popularnog „Gajtona više nema, nalazi se u tipično srpskim razlozima, koji će se možda s vremenom i promeniti. Početkom 90-ih napravljen je prvi pokušaj prevoda Ganongovog pregleda medicinske fiziologije, s obzirom na to da je dalja sudbina tadašnjeg prevoda udžbenika AS Siu1opa u našoj zemlji bila neizvesna. Iako je ovo najprodavaniji udžbenik medicinske fiziologije u svetu, koji je autor osvežavao čak 22 puta za 40 godina, kao i da ima određene specifičnosti koje ga čine prihvatljivijim za studente od Gajtonovog udžbenika, on se u našoj biomedicinskoj edukaciji nije tada dovoljno „primio”. Da li zbog tradicije učenja iz Gajtonovog udžbenika, ili nekih drugih razloga, pitanje je za diskusiju. Srećom, u međuvremenu su i naši autori napisali veliki broj udžbenika iz oblasti fiziologije, naročito u poslednjoj deceniji. Vođen svim gore navedenim podacima, i inspirisan velikim entuzijazmom gospodina Nikole Dončeva, sa kojim sam imao prilike da intenzivno sarađujem na ovom projektu, pre nešto više od tri godine izneo sam ideju tadašnjem dekanu Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Nebojši Arsenijeviću, da pokušamo da prevedemo poslednje izdanje Ganongovog pregleda medicinske fiziologije. Razloga je bilo više, a dva glavna su bila: 1) reforma nastave na našem Fakultetu, koja je obuhvatala jednosemestralnu intenzivnu nastavu fiziologije, za koju su svi dostupni udžbenici bili preobimni, i 2) slučajna ili namerna povezanost našeg Fakulteta sa IppepIu SaIJogpja 8ap Rgapazso, gde je MLŠat Rgapaz Sappopu bio profesor fiziologije do kraja svog života 2007. godine, a prema čijem nastavnom planu smo, dobrim delom, krojili i našu reformu. Profesor Arsenijević mi je postavio jedno jednostavno pitanje: „Da li ćete posao dovršiti, odgovornost je velika?”. Refleksno sam odgovorio potvrdno, jer sam takav odgovor smatrao jedino mogućim. Većina mojih prijatelja, koji me dobro poznaju, potvrdiće da je to bio jedini mogući odgovor iz mojih usta, jer ja nijedan posao nisam ostavio nedovršenim, pre ili kasnije. Sa ove vremenske distance, posle svega što se dešavalo u poslednje tri i po godine, nisam siguran da bih opet zagrizao taj kolač. Ali, izazov je bio veliki, a ja volim izazove. Krenuli smo na posao. Krajem maja 2012. godine, Fakultet medicinskih nauka je dobio ekskluzivno pravo da prevede 24. izdanje ovog prestižnog udžbenika. Krajem juna te godine okupili su se skoro svi viđeniji fiziolozi sa srpskog govoriog područja, sa ciljem da se dogovore oko organizacije samog prevoda. Smatrao sam, kao i ostale kolege na našoj Katedri za fiziologiju, da je osnovni akademski red da ovako značajan projekat podelimo sa širom stručnom javnošću iz naše kraljevske oblasti biomedicine. Posle više od 1.000 dana mukotrpnog rada, posao je priveden kraju. Pred nama je prvo srpsko izdanje ovog prestižnog udžbenika, koji može znatno da olakša učenje fiziologije studentima biomedicinskih nauka. Pre svega, svojim modernim pristupom,jezgrovitim rečnikom, velikim brojem kliničkih problema, čije rešavanje pokazuje koliko je znanje fiziologije neophodno i vanvremensko za sve nivoe biomedicinske struke. Najznačajnija pitanja, koja se rešavaju po principu pitanja sa više ponuđenih odgovora na kraju svakog poglavlja, predstavljaju, takođe, osobenost ovog udžbenika. Udžbenik sadrži mnogo noviteta koji bi mladim kolegama trebalo da omoguće lakše učenje fiziologije, a nešto starijima da joj se uvek rado vraćaju. Neizmernu zahvalnost za pripremu ovog dela dugujem svim kolegama koji su učestvovali u prevodu, posebno kolegama sa naše Katedre i redaktorima pojedinih delova knjige. Međutim, ne izdvojiti našeg mladog asistenta dr Ivana Srejovića, koji je u više navrata sa neverovatnim strpljenjem, zajedno sa fenomenalnom lektorkom Milijanom Jelovac i mojom malenkošću, po deseti put čitao i usklađivao razne stilove prevoda na srpski jezik, bilo bi krajnje nepravedno. Ono što je meni, kao glavnom redaktoru, posebno drago, jeste da je ovo izdanje prvi američki udžbenik u svetu koji je pisan ćiriličnim pismom, što daje ovoj sjajnoj knjizi posebnu duhovnu dimenziju. Naravno, završnu reč će dati vreme i oni kojima je ova knjiga namenjena, a to su studenti, čija je reakcija za nas, njihove učitelje, najvažnija.
glavni redaktor prvog srpskog izdanja
Prof. dr Vladimir Lj. Jakovljević