Zohar-Knjiga sjaja,tom 5

Vajišlah:

U ovom delu tajnog učenja Tore [תורה], rabin Hija raspravlja o simbolici i značenju čuvenog Propovednikovog stiha: „Sunce izlazi, Sunce zalazi, i opet hita ka mestu odakle je izašlo“ (Ve’zarah ha’šemeš u’ba ha’šemeš ve’el mekomo šoef zoreah hu šam, Propovednik 1:5; Milin). Stih opisuje Jakova koji odlazi iz Berševe (Be’er ševa [באר שבע]) [U bukvalnom prevodu Berševa znači sedam izvorišta (prim. redaktora)] za Haran, gde on, prema Postanju „zanoći, jer sunce beše zašlo.“ Solarne strane, sever i jug, upućuju na energije Levog i Desnog stuba, odnosno, na negativne i pozitivne sile. Rabin Ašlag precizira da se „mesto“ odnosi na Malhut [מלכות], fizički svet. Ali, Jakov (Ja’akov [יעקב]) i „sunce“ predstavljaju Zeir Anpin – Gornji svet, izvor duhovnog Svetla. Saznajemo da je duhovna emanacija u tekstu opisana kao „I Jakov pođe od,“ potpuna, obuhvatajući i tajnu Hohme [חוכמה] i tajnu Hasadima – Desnog stuba (aludirajući na dve primarne sefire desnog stuba). Rabin Hija tumači Jakovljevo putovanje sa stanovišta spuštanja svetlosti Zeir Anpina u materijalni svet tame, Malhut; rabin Josi pak razmatra Jakovljevo hodočašće sa stanovišta jevrejskog izgnanstva (galut [גלות]). Ova su tumačenja, međutim, u službi istraživanja prirode jednog aspekta Tvorca koji pobuđuje još veće divljenje – naime, Njegovog „žestokog negodovanja…“ Rabini se zatim na kratko osvrću na Tefilin, kao na znamen božanske prisutnosti i prijemnik Svetla, koji ne gubi svoje dejstvo čak ni u, na izgled, neprozirnoj tami i demonskim okolnostima. Čitalac počinje da shvata da su ovakve pripovesti Tore uistinu alegorije sa višestrukim značenjem, otkrivajući strukture stvarnosti, unutrašnjeg i spoljašnjeg univerzuma, kao i suštinsko saglasje Božje Tvorevine. Najzad, u tajni 22, otkriveno je da pokretačku silu vaseljene, na svakoj razini, čini želja za ujedinjenjem između Zeir Anpina, Gornjeg sveta, i Nukve kojoj se pripisuje Levi stub, vodeći potom do Malhuta, naše fizičke dimenzije. To uključuje i prividno suprotstavljene aspekte, kao što su princip muškog i ženskog, tame i svetla, gneva i milosrđa. Rabini nadalje tvrde da se ova ista podeljenost i protivurečnost nalaze i u srži naše sopstvene konfuzije, straha, besa i usamljenosti – svega onoga što nas sprečava da se izdignemo i spojimo sa Jednošću Jahid [יחיד]) ili Jednim (Ehad [אחד]). Patrijarh Jakov je živo ovaploćenje sile Središnjeg stuba, poznate kao Susprezanje ili Otpor. Dok Desni i Levi stub odgovaraju pozitivnom i negativnom polu električne sijalice, Središnji stub na Drvetu Života odgovara vlaknu koje proizvodi svetlost otporom. Duhovno svetlo dejstvuje po istom principu. Mi sprovodimo Svetlost iz Gornjeg sveta, Zeir Anpina, do našeg fizičkog sveta, Malhuta, kada primenjujemo načelo Otpora u svom sopstvenom životu. To činimo tako što se odupiremo svojim impulsivnim, sebičim željama. Tefilin nam, takođe, pomaže u svemu ovome. On je privezan za desnu ruku, koja simbolizuje negativnu silu Levog stuba. Svezivanje i sputavanje sile leve ruke oslabljuje naš sopstveni Levi stub, kao izvor sebičnih, pogubnih želja. Sile koje se oslobađaju kroz naše vizualno povezivanje sa hebrejskim slovima pak osnažuju našu povezanost sa Svetlom, što nam pomaže da razrešimo unutrašnji konflikt koji nam i daje osećaj razdvojenosti od Večnog. Prizivajući silu Jakova i Tefilina kroz pažljivo proučavanje ovih odeljaka, dobijamo emotivnu podršku, snagu volje i smotrenost koji su nam potrebni da bismo se izdigli iznad onog nagonskog i impulsivnog u sebi i sjedinili sa Svetlošću Tvorca.

Vajece:

Rabin Jahuda započinje raspravu o Skonosti ka dobru i ka zlu, dvama anđelima koji neprestano lebde nad čovekom. Kada se čovek vlada čestito, Sklonost ka dobru prevladava nad Sklonošću ka zlu i Desna strana odnosu prevagu nad Levom. Rabin Eleazar potom raspreda o Šehini i legijama svetih anđela koji su zaštitili Davida od kralja Gata, kao i Jakova kada se izvukao iz Lavanovog stiska. U dijalogu koji je usledio nakon toga, rabini razglabaju o tome zašto je Jakov bio „napušten“ od anđela i kako je uspeo da nadvlada Esavljevog glasnika. Na koncu, rabin Šimon objašnjava zašto je Jakov poslao anđele-emisare Esavu, kao prethodnicu, da bi se izmirio sa bratom i da bi se ispunio stih: „Bolje je biti prezren…“ (Mudre izreke 12:9; T. Dretar).

Kada smo svesni da je ono što nameravamo da učinimo ispravno i najbolje po nas, jedan drugi glas iznutra počinje da nas odgovara. A kada znamo da su određeno ponašanje ili pustpci rđavi, opet u nama rovari nekakav neizdrž koji nas gura da postupimo tako po svaku cenu, premda svesno ne želimo da idemo u tom pravcu. To su Sklonost ka dobru i Sklonost ka zlu na delu. Moramo da naučimo da prepoznamo ova dva nagona kao različite glasove koji se bore za prevlast nad našim vladanjem. Onoga časa kada prepoznamo Sklonost ka zlu kao svog neprijatelja, onoga koji nam radi o glavi, njen uticaj nad nama počinje da slabi. Duhovne sile koje si podižu iz ovog odelka otkrivaju ovu metafizičku istinu, dajući nam snagu da se odupremo i da nadvladamo negativne sklonosti.