Veština pisanja prvostepene krivične presude, sedmo dopunjeno izdanje

Priručnik za krivične sudije i pripremu praktičnog dela pravosudnog ispita.

Sedmo, dopunjeno izdanje


"Naslov rukopisa Veština pisanja prvostepene krivične presude - Priručnik za krivične sudije i pripremu praktičnog dela pravosudnog ispita autora dr Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu, ne oslikava u dovoljnoj meri značaj koji ovo štivo ima za našu pravničku javnost.

Reč je pre svega o dragocenom vodiču koji je proizašao iz dugogodišnjeg profesionalnog iskustva autora kao sudije krivičara, koji se „dokazivao" najpre u prvostepenom, a poslednjih nekoliko godina i u žalbenom postupku. Ovaj priručnik će zato biti od velike pomoći mladim koleginicama i kolegama koji su zakoračili u oblast praktične primene materijalnog i procesnog krivičnog prava, čiji završni, a ujedno i najviši izraz predstavlja izrada prvostepene presude.

Delo sudije Majića je od koristi i za sudije koji postupaju u krivičnim predmetima, a ujedno ima i odgovarajući teorijski značaj. Najpre, formalni nedostaci u pisanju prvostepene krivične presude predstavljali su, jesu, a kako stvari stoje, i biće najčešći razlog zbog kojeg drugostepeni sud ukida pobijanu presudu i vraća predmet na ponovno odlučivanje sudu prvog stepena. Tom prilikom se otvaraju mnoga teorijska pitanja, a jedno od najspornijih jeste da li žalbeni sud pod „plaštom" formalnih nedostataka u izradi prvostepene presude (dakle, pravnih grešaka) može da, mimo pravila, uđe u ispitivanje činjenične ispravnosti presude iako to žalbom nije zahtevano. Na drugoj strani, pravo na pravično suđenje (garantovano članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ludskih prava i osnovnih sloboda i članom 32. Ustava Republike Srbije) predstavlja jedan od temella pravne države i sudski je izraz načela vladavine prava, a jedan od njegovih značajnih elemenata je upravo obaveza suda da obrazloži svoju odluku.
Propuštanje suda da ispuni ovu svoju dužnost ima za posledicu povredu prava na pravično suđenje na šta je kroz svoju praksu i zauzete stavove ukazao kako Evropski sud za ljudska prava, tako i Ustavni sud (videti, između ostalih, Odluku Ustavnog suda Už- 1157/2008 od 14. aprila 2011. godine). Na kraju, ali ne i manje važno, sudija Majić se upustio u razmatranje jednog od složenih teorijskih i praktičnih pitanja krivičnog procesnog prava - pitanja identiteta presude i optužbe. On rešenje pronalazi u teoriji činjeničnih skupova, što, nakon Grubišinih razmatranja ovog pitanja, predstavlja jedno od originalnih viđenja odnosa presude i optužbe.

Delo dr Majića, pored uvodnih i završnih napomena, sadrži nekoliko zasebnih celina. Prva je posvećena izlaganju o krivičnoj presudi kao vrsti sudskog izražavanja, druga se odnosi na osnovne celine ove vrste sudske odluke, da bi u sledeće tri celine autor detaljno izložio svoje poglede o tehnici pisanja uvoda, izreke i obrazloženja krivične presude.

Sudija Majić s pravom primećuje da presude domaćih sudova danas uglavnom nikoga ne zadovoljavaju, a razloge za to pronalazi, između ostalog, u poklanjanju male, a doskora i nikakve pažnje tehnici pisanja pravnih akata u fakultetskom obrazovanju, u preopterećenosti sudija i nedovoljnom broju stručnog osoblja, kao i u korišćenju „pelcera’ sumnjivog kvaliteta. Ovo su neki od najvažnijih razloga koji su opredelili autora da se detaljno pozabavi tehnikom pisanja prvostepene krivične presude, što bi, prema njegovom mišljenju, utrlo put ozbiljnijem bavljenju ovom problematikom.

Nije samo zaokružen pristup problematici izrade prvostepene krivične presude ono po čemu se delo dr Majića izdvaja u odnosu na druge radove, već je to i način na koji je tehnika izrade prvostepene presude predstavljena. Reč je o svojevrsnoj „očiglednoj nastavi", u kojoj je kroz navođenje brojnih praktičnih primera objašnjeno kako se primenjuju odredbe procesnog i materijalnog krivičnog prava. Tom prilikom je autor korišćenjem „oblačića" i označavanjem pojedinih reči ili delova rečenice iz uvoda, izreke i obrazloženja dao jasne smernice za pravilno pisanje prvostepene krivične presude. Ovaj pristup je „osnažen" upotrebom i drugih tehničkih mogućnosti pri priređivanju rukopisa (kao što su različiti fontovi slova i veličina margine teksta), što čitaocu dodatno olakšava kretanje kroz priručnik."

Beograd, 15. april 2014. Vesna Ilić Prelić
predsednik Ustavnog suda

Dr Goran P. Ilić profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu zamenik predsednika Ustavnog suda