Sukobi u senci

Slaviša Vlačić, autor naslova pred vama, potrudio se da sabere detaljne informacije o tome kako su tekle desetine okršaja na vrućim tačkama širom planete. Pri proceni vrednosti teksta treba imati u vidu da se do podataka o događajima u lokalnim sukobima, intervencijama i incidentima dolazi izuzetno teško. U većinu javnih izveštaja ne može se verovati, čak i kada ih publikuju renomirani mediji ili ličnosti. U vojnoj stručnoj literaturi, posle preispitivanja sa pristojne vremenske distance, vrlo često se pokaže da su recentne analize nekih oružanih sukoba zasnivane na netačnim informacijama. Takođe, treba ukazati i na to da su autori često prilagođavali procene prilika i izlačili iskustva prema potrebama vlastitog političkog establišmenta ili pretpostavljenih oficira, zatim prema ličnim predrasudama, potrebama lične afirmacije ili koristoljublja, radeći u interesu nekih firmi koje su želele da prikažu svoje proizvode kao efikasne, čak i kada su potpuno omanuli. Motivi za izvrtanje istine su deo scenarija sukoba u senci. Brojni zainteresovani, direktni akteri i indirektni profiteri u svetu informacija, stvorili su maglu oko događaja koji su tema Sukoba u senci. Autor se odlučio na hrabar korak iščitavanja velikog broja izvora, zatim analize kontradiktornih tvrdnji, da bi na kraju došao do zaključka i priče koja bi trebalo da bude što približniji prikaz stvarnog toka desetina incidenata i intervencija. U to je uložio svoje stručno i životno iskustvo, s iskrenom željom da našoj stručnoj i široj javnosti zainteresovanoj za bezbedonosnu problematiku predstavi izuzetno zanimljive događaje iz savremene istorije. Izabrao je vrlo šarolike primere kada je reč o obimu konflikata, broja angažovanih ljudi, količini materijala, ali i posledicama. Neki incidenti imali su dramatičan politički značaj, na primer američki gubici u Mogadišu, koji su bili razlog za povlačenje američkog kontigenta iz Somalije i prepuštanje te propale države godinama haosa i vladavine bandi i verskih fanatika. Nekoliko projektila iz ručnog bacača RPG-7, poslatih na američke letilice, posredno je izazvalo smrt desetina hiljada ljudi. U Sukobe u senci svrstani su i incidenti koji nisu doveli do tako velikih posledica ili čak nisu imali ni fatalne ishode po učesnike, ali su značajni za vojnu istoriju, kao što su dobro pripremljena krađa egipatskog radara, koji su izveli izraelski komandosi, ili prebeg sovjetskog pilota Belenka sa lovcem MiG-25. U takvim incidentima najveći dobitnici bili su obaveštajci koji su se domogli poverljivih informacija o taktičko-tehničkim mogućnostima protivničke tehnike. Sukobi u senci u velikom broju slučajeva odnose se na primenu specijalnih snaga, koje su upravo i formirane i obučene za upotrebu u kratkim, ali žestokim konfliktima.

U proceni rezultata Vlačić se trudio da bude suzdržan utoliko što bi ukazivao samo na činjenice iz ugla neutralnog posmatrača. Takav pristup je vrlo vredan kvalitet Sukoba u senci, jer autor ni sebi ni čitaocima ne nameće vrednosne sudove. Teba imati u vidu da su to događaji u kojima su se sami učesnici trudili da politički i propagandno iskoriste incidente, posebno kada se ima u vidu da se često u tim konfliktima ne može odrediti pobednička i poražena strana.

Autor se, osim konflikta u dalekim državama, potrudio da neka od zbivanja iz senke pronađe i na našim prostoru. Kao primer hladnoratovske obaveštajne igre opisao je dva slučaja prebega pilota iz Istočnog bloka, koji su u Jugoslaviju 1953. godine sleteli sa u to vreme Amerikancima izuzetno zanimljivim mlaznim avionima proizvedenim u SSSR-u. Odličan primer kako i očigledne stvari mogu da se sakriju jeste to što se Tito slikao pred zvaničnim fotografima nadvijen nad pilotsku kabinu aviona MiG-15. Fotografije su objavljene u više prilika, ali malo ko je primetio da je reč o avionu kakav se naikada nije koristio u Jugoslovenskom RV i PVO. Oružani konflikti vođeni devedesetih godina prošloga veka, u vreme nasilnog umiranja jugoslovenske ideje, bili su prepuni sukoba u senci. Autor je za čitaoce odabrao primer drske akcije u kojoj su padobranci legendarne 63. brigade izvukli ljude blokirane u kasarni u Čapljini i incident sa američkim lovcem F-16, čiji se pilot posle iskakanja danima krio u bosanskim šumama.

Vlačić se, kao oficir i pilot, i sam tokom karijere suočio sa sukobima u senci i zato se može smatrati za relativnog autora, koji se sa profesionalnim samopouzdanjem upustio u traganje za činjenicama, a rezultat toga jeste knjiga privlačnog naziva i još privlačnijeg sadržaja - Sukobi u senci.

Aleksandar Radić