Srećan prelom

Iz recenzije:

’’Svaka autobiografija napisana je sa nekim ciljem, da sačuva uspomene, prenese spoznaje, pouči, zabavi a neka i da kroz bolnu ispovest pošalje poslednji vapaj društvu, sudbini ili Bogu da pravda konačno zakuca na prava vrata, kod onog ko je ne samo nestrpljivo očekuje, već i zaslužuje. Upravo ovakav osećaj zaposeće svakog čitaoca kada sklopi poslednje stranice knjige Bobana Stanojevića Srećan prelom, na koju niko ne može ostati ravnodušan i hladan, već poželeti da pruži podršku iz dubine srca.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka u požarevačkoj bolnici rođen je autor i junak ovog romana. Od prvih dana detinjstva pa godinu po godinu, ispričana je priča o jednom vrlo „živom detetu“, njegovim nestašlucima i uspesima, nadama i strahovima, otiskivanjima u nepoznato i savladavanjima životnih prepreka, sve do momenta kad izrasta u svetski cenjenog naučnika, požrtvovanog muža i oca i duhovitog i odanog prijatelja. U čoveka velikog srca, koga, kao po pravilu, u ovom svirepom svetu uvek čeka poneka zla kob koja mu uzima snove i sreću, ona „čaša grči“ koju više nikakva „čaša meda“ ne može da razblaži sve dok se nastavlja pakao borbe za ono najvrednije – sopstveno dete.

Tako se i ovaj roman po tonu i senzibilitetu može podeliti na dva dela. Prvi je pun životnih iščekivanja, stremljenja i podviga, a u drugi se postepeno useljava gorčina koja godinama izneverava snove i donosi tugu. Ali oni se ne mogu odeliti jednom jasno obeleženom linijom, jer se i u danima najveće sreće nalazi jedno skriveno zrno strepnje, a u danima najvećeg beznađa snažna želja za životom i nemirenje sa plimom tuge koju je, naopako se zavrtevši, doneo točak sudbine. Napisani su tako da se čitaoci prepoznaju u svakom redu, obuhvaćeni radnjom i proživljavanjem najlepših i najtežih trenutaka.

Kroz niz poglavlja razotkriva se karakter pisca u svem svom sjaju dok se ređaju anegdote i na veoma humorističan i zanimljiv način dočarani detalji iz detinjstva, mladosti, pa i zrelog doba koji se zasnivaju na simpatičnim nesporazumima, crtama karaktera ili nepoznavanju običaja i kulture sveta Dalekog istoka, ne prezajući ni da na svoj račun napravi vic ili grublju šalu. Upravo ovi redovi predstavljaju život u svojoj srži, dok ga autor daje na sebi svojstven i originalan način, ali i takav da se svako u njima može pronaći i nasmejati punog srca.

Čak i oni delovi koji mladost kaljaju dahovima neizvesnosti, strepnje i bojazni za sopstveni život, ne odustaju od komike i duhovitih dosetki. Zahvaljujući tome nastao je i naslov romana, koji prelom jednog zgloba vidi kao prst sudbine koji je sačuvao svog junaka, ali načinio i prelomni, kulminacijski trenutak koji mu je na raskrsnici života predodredio put koliko posut ružama, toliko i trnjem. Ne samo crn ili beo, već pun izmešanih šućmurastih tonova u kojima se svaka suza i vapaj brišu novom nadom i čvrstim pouzdanjem u bolje sutra. Najlepši redovi romana dati su kroz „japanske dane“ jedne srećne porodice. Sa njih se naprosto osećaju mirisi trešnjinog cveta i bogate trpeze, toplina koja izbija iz relaksirajućih onsena i šarene slike hramova u Kjotu i oblakodera u Tokiju i Nagasakiju. Oni deluju kao život na jednom ružičastom oblaku, toliko drugačiji i vedriji od „srbijanskih“ i „engleskih“ godina. Međutim, u svakom od njih Boban Stanojević nije propustio da oslika mane i probleme koje ga okružuju koristeći diskretnu ironiju kojom nije poštedeo nikog, ni sebe, ni svoju porodicu, ni prijatelje, ni društvo u kome živi.

Zato je drugi deo romana još potresniji i bolno se lepi za dušu čitalaca. Tretirajući sebe kao glavnog junaka, autor je napisao jednu veliku pustolovinu života, iskrenu i autentičnu, onakvu kakva u zrelim godinama zaslužuje da bude nagrađena smirivanjem u spokoju i bezbrižnosti nakon decenija punih truda, uspeha i priznanja. Duševnim patnjama i očaju tu nikako ne treba da bude mesto, posebno ne uz čoveka koji život udiše sa žudnjom i radošću. Ali sudbina ne pita i kao da najrevnosnije udara baš one koji sebe najviše daju u bespoštednim borbama sa njenim iznenadnim zaokretima.

Zato je ovo delo jedinstveno pismo upućeno jednoj čistoj duši koju mnogi pokušavaju da otruju sopstvenim opakostima. Jednom detetu u kojem kuca veliko srce koje se odlomilo od istog takvog onog dana kada je stvoreno i rođeno. I koje će, kada jednog dana pročita svaki redak ove dirljive priče, poželeti da nadoknadi sve izmrvljene propuštene godine ljubavi. Jer svaka ćerka zna da dogod nad njom sija zvezda oca, njen život nosi toplinu koju nijedna druga ne može da nadomesti.’’