Sloboda i istina

Knjiga predstavlja eseje, članke, razgovore i putopise koji osvetljavaju bolne poraze srpskog naroda u proteklim događajima. Nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

UVODNA REČ
Premda nastavak moje prethodne knjige Povratak srpskom stanovištu?, u kojoj su okupljeni moji razgovori sa različitim sagovornicima u periodu od 2007. do 2014. godine, ova knjiga je nastala na predlog i podsticaj Branimira Nešića.
Uvodna rasprava nastoji da pokaže kako su se događaji odvijali od objavljivanja moje knjige Duh samoporicanja do naših dana: od 2012. do 2018. godine. Imao sam dva cilja: da pokažem koliko su moja stanovišta bila u skladu sa onim što je oduvek deo klasične i neosporne evropske stvarnosti i kakva je njihova teorijska, istorijska i kulturološka podloga. U završnom delu rasprave naznačio sam osnovne činioce koji oblikuju srpski kulturni obrazac.
Budući da se ponavljaju pitanja u razgovorima u kojima sam učestvovao u različitim medijima od 2014. do 2018. godine odlučio sam da odabrane razgovore i izdvojena pitanja, koja su postavljali različiti sagovornici, objavim kao jedan razgovor. To mi je dalo priliku da dopunim svoje odgovore, izostavim ponavljanja i tako ih definitivno autorizujem. Kao dodatni sadržaj, odabrao sam fragmente koje sam pisao u istom vremenu: oni su sadržinski vezani za razgovore, premda se razlikuju u naglascima i poentama. U drugom izdanju ove knjige pojavljuju se neki odgovori i fragmenti koje sam napisao u vremenu od 2018. do 2020. godine. To predstavlja središnji deo knjige.
U završnom delu knjige, prepunom raznostranih podudarnosti sa sadržajima razgovora i fragmenata, ali vidno različitom u pripovednoesejističkom tonalitetu, prevashodno sam težio opisivanju jednog osećanja.
U svim sadržajima knjige, koja je ispunjena različitim načinima kazivanja, nastojao sam da njeno jedinstvo obezbedi moj duhovni stav, jer bi on trebalo da bude prisutan u najraznorodnijim sadržajima. Šta bi bio formulativni izraz ovog duhovnog stava? U tu svrhu, najbliži mi je iskaz Hansa Kinga: „Istorija je zaista, uprkos svim društvenim pokretačkim silama koje određuju njen tok, još uvek drama čoveka koji ni u kom slučaju ne deluje uvek racionalno ona je pre svega drama zajednički proživljenih političkih i vremenskoistorijskih događanja, ali i drama ličnih životnih i kriznih iskustava... Povremeno ću morati da budem kritičan prema učesnicima ove drame, što se ne sme razumeti kao lična gepLeNa. Ne oskudevam u razumevanju za druga opredeljenja i stavove. No, u najvažnijim stvarima nije reč o ličnoj osetljivosti, već o velikoj borbi za istinu kao borbi koju treba voditi u slobodi, a ta borba iziskuje oštro pero.” Svakako da borba koja se kod nas odvija na intelektualnom i kulturnom području predstavlja najvažniji činilac naše duhovne i istorijske situacije. Jer, od ishoda te borbe za um i srce javnosti umnogome zavisi kakav izgled poprimaju događaji kojima smo bili svedoci u protekle tri decenije, ali i kakav je pravac i sadržaj vremena koje nam dolazi.
Sama oštrina suda i izraza pojavljuje se, dakle, kao plod ukrštaja istine i slobode, jer veli King „sloboda i istina jesu i ostaju dve temeljne vrednosti moje duhovne egzistencije.” Sloboda je prevashodno shvaćena kao lična sloboda, kao izbor pojedinca unutar snažno spletene mreže društvenih i istorijskih dejstava, kao rizik da se čovek odluči i kao neprestana svest o mogućem izvitoperavanju smisla koji smo nastojali da utisnemo u našu odluku. Ključno je da sam izbor može biti pogrešan, ali ne sme biti ničim ograničen osim istinom: onakvom kakvom je čovek u punoj sabranosti svojih duhovnih i duševnih moći vidi, razume, oseća i kakvu je spreman da svedoči. Otud dolazi naslov ove knjige. Njena ključna namera je da pokaže kako sam u znatnoj ličnoj prokazanosti proteklih godina svedočio o uverenjima koja su u njoj zapisana. Jer, u sudbinskim trenucima nije teško znati šta je istina nego je teško istinu zastupati, odnosno svedočiti u slobodi.

O SRPSKOM STANOVIŠTU,
ponovo
1.
Strast koja je intelektualcu podarila auru angažovanja, kao učešća u javnim poslovima bez ikakvih konkretnih interesa, po čistoj opredeljenosti da deluje u korist neke opštosti, ili načela, kao da je presahla u duhovnoj situaciji našeg vremena: u času kada je pao Berlinski zid. Nestalo je komunističkog poretka i sve se promenilo: iznenadno su se pokazali nepotrebnim toliki vojnici slobode i pravde, njihov patos je postajao smešan, njihov humor kao da je izgubio metu. Jer, nevidljiva promena je obuhvatila vojnike vremena: protivnici komunističkih poredaka u sopstvenim zemljama postali su potrebni samo kao apologete novog svetskog poretka. Čitava ideološka paleta motiva i tema, ona tako zavodljiva retorika slobode, odjednom je izgubila kritički naboj: biti angažovan značilo je biti na strani vladajućeg poretka misli i reči. Taj poredak je očitovala kao što i danas očituje dominacija zapadnih (američkih) moći. Svi koji su joj se protivili postali su meta ovih inženjera svesti. Ukoliko bi se pozivali na doskora delotvorne pojmove slobode, iznenada bi otkrili kako su oni izgubili pređašnje značenje.
Zbunjeno su posmatrali svet oko sebe, jer se otkrilo da dominacija zapadnih (američkih) moći nema načelan nego okazionalni karakter. Nacionalna politička orijentacija bila je pogodno oruđe za rušenje komunističkog poretka kod Poljaka, Čeha, Mađara, ali ne kod Rusa ili Srba, koji su se mogli pozivati samo na liberalne sadržaje.