Sa druge strane

Iz recenzije:

’’Kratki roman, prvenac Nemanje Starovića, ’’Sa druge strane’’, može da se svrsta u red romana o Novom Sadu nastalih poslednjih decenija XX i deceniju i po XXI veka, čiji autori su Milica Mićić Dimovska, Vojislav Despotov, Franja Petrinović, Đorđe Pisarev, Judita Šalgo, Slobodan Tišma, Vladimir Tasić i dr. Slike Novog Sada u delima ovih pisaca, razume se, različite su i čas se odnose na porodične hronike, čas na istoriju grada, čas na mentalitet ljudi, pa na predstavljanje stvarnih predela (parkovi, pijace), onda na „čudovišne i zastrašujuće lavirinte, gde vrebaju beskrajne opasnosti i smrt.“ (F. Petrinović) Ali, sve to svedoči o činjenici da Novi Sad živi i jednim literarnim životom utemeljenim na bogatstvu jezika i mašte, fikcije i snova autora koji pišu o njemu.

Nemanja Starović, svestan poduhvata koga se latio, na kraju svoga pripovedanja – govoreći kroz usta glavnog junaka Gorana o romanu koji će ovaj napisati i objaviti, kod značajnog izdavača i u velikom broju primeraka, pod naslovom ’’Sa druge strane’’ – kaže šta je to njegov roman, kome daje isti naslov, Sa druge strane: „mešavina realnih događaja i okultne fikcije koja golica maštu i mami čitaoce“.

Naslov Starovićevog romana, ’’Sa druge strane’’, mogao bi, metafizičkom dimenzijom koju nosi u sebi, sugerisati da je, recimo, reč o poetičkom projektu sličnom projektima nekih modernih pesnika, kakav je na primer Artur Rembo, sa svojim iskazom „Pravi život je na drugoj strani!“ A ta „druga strana“ svakako je prisutna i u Starovićevom romanu, i to na dva načina: na način kako stvar vidi lik romana Goran, koji, kažem, piše roman pod istim naslovom, i na način na koji to vidi autor ovoga istonaslovnog već napisanog romana.

Goran želi da napiše roman „ispričan iz perspektive dva neupokojena duha, Aferdite i Milice“, koje su žrtve makroa, kriminalaca i ubica i koje nisu uspele da „sa ove strane“ ispričaju istinu. Tako bi taj roman bio autentično svedočanstvo, ali „sa druge strane“, pošto takvo svedočanstvo nije bilo moguće „sa ove strane“, na kojoj i dalje vladaju iste sile mraka koje su ta dva lika i odvele u smrt.

I Starovićev roman ’’Sa druge strane’’ dobija osnovni impuls „sa druge strane“: reč je o nekoliko, takođe nerazjašnjenih smrti „sa ove strane“, među kojima je i najaktuelnija: „samoubistvo“ Jelene Jokić. Ono se dogodilo navodno zbog devojčinog osećaja krivice za Miličinu smrt, pre petnaest godina. A ta „druga strana“, na izvestan način, proganja i muške „saučesnike“ u Miličinom stradanju u saobraćajci: Gorana, Ugija i Žorža. No oni žele da dođu do istine i „na ovoj strani“, posebno Goran, koji preuzima ulogu islednika širih događaja koji su pre petnaest godina odveli u smrt Aferditu i Milicu.

U toj istrazi Goran se suočava sa brojnim problemima (alkoholizam, razvod braka, gubljenje posla, uhođenja, pretnje ), ali uporan i pronicljiv on pronalazi glavne poluge istine i rizikujući i svoj život učinio je više nego sve dotadašnje istrage ovih slučajeva. Problemi su bili tim veći što se morao suočavati sa moćnim tajkunima, vlasnicima ogromnih poseda, kriminalcima, političarima čije ruke su bile okrvavljene…

Roman ’’Sa druge strane’’ Nemanje Starovića, ma koliko da u sebi nosi, kako kaže sam autor, „realnih događaja“, on je, ipak, proizvod i piščeve fikcije i može da se žanrovski svrsta u red kriminalističkih romana. Kao takav, roman je i zasnovan na poetici krimi priče u čijem središtu je ubistvo i neophodno pitanje: „Ko je ubica?“ Kao i svaka dobra krimi priča, i ovaj roman u suštini predstavlja istragu koja se iz stranice u stranicu komplikuje i literarno obogaćuje novim informacijama i iznenađenjima, pre svega uvođenjem likova koji suštinski doprinose napetosti romana. Time je Starović i uspeo u onome što je, povodom nenapisanog Goranovog romana, rekao i o svome romanu: „da golica maštu i mami čitaoce“.

Ono o čemu je autor posebno vodio računa jeste profilisanje likova, čije motivacije su uvek opravdane i utemeljene. To je svet u kome su, na jednoj strani, negativci koji, na kraju, redom i stradavaju, a na drugoj žrtve koje se međusobno solidarišu, vode brigu jedni o drugima i istrajavaju u zajedničkoj borbi protiv zla.

Roman ima i jednu dirljivu porodičnu pozadinu gde se bračni parovi, i rastavljeni, međusobno korektno ponašaju i svaki u sebi pronalazi neophodnu zalihu snage i smisla za novi, uspešniji zajednički početak.

Roman ’’Sa druge strane’’ Nemanje Starovića, iako autorov prvenac, predstavlja zrelo delo koje i izdavaču čini čast da ga objavi.’’

Prof. dr Nikola Strajnić