Rečnik Jungovih pojmova i simbola

Ime Karla Gustava Junga, jednog od najznačajnijih psihijatara, psihologa, antropologa u 20. veku, delimično je poznato u našoj psihološkoj, medicinskoj i kulturnoj javnosti...

Rečnik pojmova i simbola Žarka Trebješanina uz dragoceno proširivanje obimnog rečnika Jungovih pojmova, obogaćeno simbolima (onako kako ih je Jung shvatao i tumačio), omogućiće čitaocima ne samo znatno bolje razumevanje, već će približiti pažljivog čitaoca Rečnika nečemu, za ljudsku psihu, suštinskom: „Upoznavanje univerzalne arhetipske osnove nekih temeljnih vrednosti, moralnih načela i ideja, bez obzira na rasu, kulturu i etničku pripadnost.“

U predgovoru svoje knjige Rečnik Jungovih pojmova i simbola prof. Žarko Trebješanin se... poziva na K. G. Junga koji, u knjizi Psihološki tipovi, 1938. godine, objašnjava neophodnost definicije glavnih pojmova iz svog opusa, jer „današnji psihološki pojmovi pate od vrlo velike neodređenosti i mnogoznačnosti, tako da se ljudi uzajamno jedva mogu da razumeju“. Ovaj Jungov navod koji je Žarko Trebješanin s pravom izabrao, u potpunosti odgovara „stanju duhova“ u svetu. Od 1938. do 2008. godine ljudi se i dalje „uzajamno jedva mogu da razumeju“.
Akademik Vladeta Jerotić

Ovaj hrabri izdavački poduhvat koji uključuje višegodišnje studijsko istraživanje autora, uglednog psihologa, profesora Žarka Trebješanina, da u okviru Rečnika Jungovih pojmova i simbola sintetizuje u rečima i slikama svet simbola koji prate jungovski put, prvi je u takvoj formi prisutan u savremenoj izdavačkoj praksi. Beogradskoj izdavačkoj kući HESPERIAedu ide zasluga za podršku i objavljivanje sadržaja koji govori o „zaboravljenom jeziku duše“ u vremenima koja nisu sklona temeljnoj analizi, intelektualnom poniranju i dubinskoj meditaciji.
Romano Madera, Univerzitet „La Bicocca“, Milano

ZABORAVLJENI JEZIK DUŠE

Ako u prirodnim naukama egzaktna mera obezbeđuje preciznost i dobro razumevanje među naučnicima, onda to u psihologiji obezbeđuje određenost pojmova. Ali ,,baš u psihološkoj oblasti više nego igde, nailazimo na najveće razlike u značenju pojmova, što često daje povoda najupornijim nesporazumima”, objašnjava Jung na početku glave XI u knjizi Psihološki tipovi. „Današnji psihološki pojmovi pate od velike neodređenosti i mnogoznačnosti tako da se Ijudi uzajamno jedva mogu da razumeju.” Pošto se u psihologiji ne može postići konsenzus naučnika oko njihovog značenja, otuda je svaki psiholog, smatra Jung, dužan da im da izvesnu čvrstinu i određenost, da precizno definiše značenje svih pojmova kojima se koristi, tako da je svakom drugom naučniku jasno šta on njima hoće da saopšti (Psihološki tipovi, 1938, str. 303).

Karl Gustavjung, kao i njegovi nastavljači, saradnici i tumači, svojim rečnicima dali su važan doprinos boljem razumevanju velikog broja pojmova analitičke psihologije. Potrebno je, međutim, da se u jedan potpun, sveobuhvatan rečnikjungove teorije uključe osimpojmova i simboli, pošto se tvorac analitičke psihologije prilikom tumačenja svojih ideja i koncepata često koristio simbolima kao primerenijim za izražavanje teško uhvatljive suštine vlastitih zamisli o duši. Posebno to važi za nesvesni deo psihe koji prevashodno „govori” slikama i simbolima, a ne jednoznačnim i apstraktnim pojmovima.

Neki od temeljnih i najznačajnijih Jungovih pojmova poput libida, arhetipa, Anime, Animusa, Persone, itd. nisu naučni pojmovi u strogom smislu, jer imaju dosta odlika višeznačnih, slojevitih simbola. Tako, recimo, kada ovaj ugledni teoretičar govori o arhetipskim predstavama, on izričito naglašava da se ,,ove praslike teško mogu definisati a da se ne kaže nešto maglovito, nejasno. Svako isuvise usko intelektualno shvatanje lišava ih njihovog obimnog bića. To nisu naučni pojmovi od kojih se mora zahtevati jednoznačnost, već krajnje opšta prastara shvatanja primitivnog duha...”, piše Jung (0psihologiji nesvesnog, 1984, str. 276).
Frojd izdanke ličnog nesvesnog koji se javljaju u snovima u vidu slika neprecizno naziva simbolima, a oni su u njegovoj teoriji samo znakovi ili simptomi nesvesnih procesa. Frojdovi „simboli” nemaju značenje „stvarnog simbola koji se mora shvatiti kao izraz za jednu predstavu koja se još ne može drukčije ilibolje izraziti”, tvrdi Jung (Psihološke rasprave, 1984, str. 13). Simboli se za razliku od pojmova rađaju bez svesne namere, spontano, prirodno iz najdubljeg temelja psihe. „Simboli nikada nisu svesno smišljani, več su stvarani od strane nesvesnog putem takozvanog otkrovenjailiintuicije” (jung, Dinamika nesvesnog, 1984, str. 121).

Apošto simboli nisu veštački, namerno stvoreni, „oni se ne mogu propisati, izmisliti ili trajno potisnuti”, kaže Džozef Kembel (Heroj sa hiljadu lica, 2004, str. 19). Jezikom pojmova mi precizno raščlanjavamo, seciramo i fiksiramo segmente stvarnosti, utvrđujemo tanane razlike među srodnim pojavama, a jezikom simbola mi, naprotiv, povezujemo i objedinjujemo različite, često dijametralno suprotne sile, strukturne elemente i zbivanja u jedinstveno polje značenja. Intelektualnim pojmovima mi možemo izraziti neku svoju misao, ali doživljaj ili neku emociju ne možemo iskazati racionalnim pojmom, već mnogo bolje to možemo simbolom (Jung i saradnici, Čovek i njegovi simboli, 1996, str. 97).

Covek odvajkada, od kada je postao čovek, živi u svetu simbola, odnosno u kulturi, ali i više od toga, njegov intimni, unutrašnji psihički i duhovni svet, takođe, je sazdan od tanane mreže simbola. Simboli su nam neophodni za upoznavanje složenog, protivrečnog i zagonetnog psihičkogživota. „Oni otkrivaju tajne nesvesnog, vode nas do najskrivenijih pokretača delovanja, otvaraju duh prema nepoznatom i beskonačnom” (Ševalije i Gerbran, Rečnik simbola, 2004, str. V).
Moderni čovekkoji je zaboravio pradavni jezik simbola, živi u desakralizovanom svetu, lišen imaginacije, a time je, mada toga nije svestan, odsečen od svoje najdublje, arhetipske prirode. Kako se instrumentalni razum tipičnog savremenog čoveka, Amerikanca, odnosi prema prirodi i simbolima, za razliku od mitotvornog čoveka, sjajno ilustruje anegdota koju navodi Horkajmer. Jedan dečak koji u vedroj noći šeta sa svojim ocem, kada je ugledao na nebu veliki, srebrnasto sjajni Mesec, zadivljen, upitao je: „Tata, šta reklamira Mesec?” Savremeni pojedinac u zapadnoj kulturi veruje da se oslobodio sujeverja i infantilnog verovanja u magijsku moć drevnih mitskih i religijskih slika i simbola poput vatre, kamena, mača, neba ili drveta, a ne shvata koliku moć nad njegovim umom
imaju „skriveni ubeđivači u reklamnim porukama, koje upravo manipulišu afektivnom vrednošću simbola i slika (zgodne devojke, brza kola, egzotična ostrva, grbovi, zastave, itd.).