Razvoj porodičnih kompanija

REKLI SU O...

Ova knjiga je sveobuhvatan uvid u dugogodišnje istraživačko i praktično iskustvo Džona Vorda, kao jednog od istinskih stručnjaka o pitanjima porodičnog poslovanja. Ono što ste pročitali u ovoj knjizi nama je pomoglo da izvršimo uspešnu generacijsku tranziciju i revitalizujemo naše preduzeće staro 109 godina.
-Tomas Bata, (Thomas G. Bata), predsednik, kompanije Bata

U ovom knjizi su izneti znanje i mudrost koje je Džon Vord skupio dok je neprestano nastojao da shvati i pomogne porodice diljem sveta da rastu i prosperiraju van granica treće generacije. Kao praktičan putokaz za pojedince koji rade u porodičnom preduzeću, ona je jedno neodoljivo delo.
-Roj Čen (Roy Y. Chen), izvršni direktor, Sterling grup, Hong Kong

Uspešno porodično preduzeće je odlična prilika da se unaprede porodica i zajednica. Porodice, kao i pojedinci, su jedinstvene. Međutim, nezavisno od mesta, kulture ili veličine, porodična preduzeća prolaze kroz mnoge potresne izazove i fantastične mogućnosti. Niko od Džona Vorda bolje ne poznaje ovaj svet. Džonova strast prema porodičnim preduzećima i njegov optimizam su inspirativni i zarazni.
-Džim Skot (Jim Scott), predsednik, Veća porodice Skot; predsednik Fondacije Homer i Mildred Skot i Fondacije First interstejt benk

Puna životnih primera i mudrosti decenijskog Džonovog iskustva, knjiga nudi sprovodljive lekcije neprocenljive vrednosti koje mogu da iskoriste menadžeri i vlasnici porodičnih kompanija.
-Deni Miler (Danny Miller), profesor Strategijskog upravljanja na Univerzitetu HEC u Montrealu i Porodičnog poslovanja i strategija na Univerzitetu u Alberti

Mudrost i iskustvo g Vorda mogu da pomognu mnogim osnivačima u odluci da danas ne prodaju svoje kompanije , već da pripreme i nju i svoje naslednike za zajednički život i napredak.
-Boris Vukić, Senior Associate Adizes Institute Santa Barbara, direktor i partner ASEE

PREDGOVOR

Kompanije za našu decu
.....i decu naše dece

"Sve srećne porodice nalik su jedna drugoj,
svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način"
Lav Nikolajević Tolstoj

Prva pomisao dok sam čitao knjigu koja držite u rukama bila mi je "Bože, pa svi smo mi u "porodičnom biznisu". Kad kažem mi, onda mislim na one koji su, u zadnjih petnaest-dvadest godine, sami ili sa partnerima pokretali svoje kompanije, bez obzira da li su ti partneri iz braka, rođaci, prijatelji ili partneri po interesu, ili je, još jednom podvlačim, osnivač sâm pokrenuo kompaniju. Svesno ili nesvesno, tog trenutka pokrenuo je porodičnu kompaniju koja se nalazi u svojoj prvoj fazi. I formalno će porodična postati onoga trenutka kada on ili njegova deca odluče ili požele da se novo pokoljenje priključi kompaniji. I tada, kada se pojavi nova menadžerska uloga u liku gazdinog sin - kompanija polako izlazi iz ove faze razvoja porodičnih kompanija. A u narednu ulazi onoga trenutka kada osnivači počnu da razmišljaju o povlačenju ili kada život bude odlučio da moraju da se povuku. Sasvim je prirodno da će mnoge od njih upravo naslediti druga generacija iz porodice. Dva su ključna problema sa kojima se suočava porodično preduzeće u prvoj fazi – prvo pitanje da li postoji kompetentan naslednik, a drugo da li postoji spremnost i sposobnost osnivača da prepusti kontrolu. Iz takvih situacija rađaju rađaju se novi problemi: kako proceniti karakteristike kompetentnog naslednika ili kako olakšati osnivaču odlazak u penziju a da se pritom ne oseti manje vredan ili još delikatnije, kako sprečiti osnivača da u beskonačnost ne odlaže napuštanje vodeće pozicije u kompaniji. Nameću se još i mnoga, mnoga druga pitanja. Pa iz njih proizilaze lekcije. Neke neočekivene ali sve stvarne i životne.

Sve privatne kompanije u zemljama u tranziciji prolaze kroz izazove porodičnih kompanija. Ova knjiga zbog toga, na ovim prostorima, ima još jedno dodatu vrednost o kojoj, dozvolite mi da kažem, ni autor nije promišljao. Znam da će mnoge podstaknuti da uoče, ili naglas priznaj problem koji "u stomaku" osećaju - kako će ovo njihovo "dete" živeti sa njegovom decom. Hoće li njegova biološka deca samo zloupotebiti svog "mlađeg brata" da uživaju u životu ili će ga pustiti da odraste. Želeo bih da mudrosti i iskustvo g. Vorda pomognu osnivačima u odluci da danas ne prodaju svoje kompanije već da pripreme i nju i svoje naslednike za zajednički život i napredak.

Ponosan sam što se ovo delo pojavljuje u pravom trenutaku, kada nema ni prave literature ni pravih savetnika koji mogu pomoći u ovoj oblasti. I voleo bih da ona podstake i mnoge profesore na fakultetima da slobodnije progovore o porodičnim kompanijama. I pripreme i one koje će takve kompanije naslediti i one koje će u njima raditi. Isto tako verujem da će i mnoge koji se spremaju da pokrenu porodičnu kompaniju dodatno motivisati da sledeći mudre savete to učine i obogate i sebe i svoju porodicu jednim ovakvim iskustvom.

Iskreno verujem da će našim menadžerima posebnu pažnju privući lekcije koje se nalaze u prvoj polovini ove riznice. Jedna od njih govori o potrebi promene kulture i načina upravljanja kompanijom. Reč je o situaciji kada osnivača, vlasnika - menadžera sa njegovim jakim preduzetničkim, da ne kažem diktatorskim, duhom … nasleđju deca. Način na koji je on vodio kompaniju je bio takav da je, želeo to ili ne, ključne odluke donosio sam. Pogotovo na početku životnog ciklusa svog preduzeća. Po istom receptu je, kad se kasno uveče vraćao umoran, rešavao i porodične probleme. Način upravljanja kompanijom koju će voditi sinovi i kćerke mora biti sasvim drugačiji od ambijenta u kojem su odrastali. Ono što mora da vlada među njima jeste duh međusobnog razumevanja, tolerancije, strpljenja ... upravo ono što nikad zadovoljan Veliki stvoritelj nije imao a kreirao je ambijent u kojem su oni odrastali. Tražeći rešenje za tu situaciju Džon Vord uključuje pojam vaspitanja dece. I to vaspitanje i roditeljstvo prožima svaku od pedeset lekcija koje su naučene od uspešnih dugovečnih kompanija. Zato roditelji u najuspešnijim porodičnim firmama posvećuju pažnju vaspitanju svoje dece. I između ostalog autor kaže " Deca iz porodica čije se bogatstvo ne ističe obično su bolji vlasnici i bolji radnici. Njima novac ili bogatstvo nije cilj, za njih je to sredstvo za postizanje većih ciljeva. Što više nekome pružite i date od njega više i očekujete."( Čuje li neko samo ovaj savet znaću da smo objavljivaljem ove knjige postigli puno više nego što smo želeli.)

Nije ovo knjiga samo o vlasnicima i za njih, bili oni danas u suvlasničkom odnosu sa članovima porodice ili ne. Ona je namenjenima i svima koji iz racionalnih ili iracionalnih razloga u porodičnim kompanijama rade. Uz pomoć ponuđenih lekcija iz knjige oni će bolje razumeti sve specifičnosti ovih organizacija i lakše će prepoznati šta je to što se od njih očekuje a šta zahteva.

Voleo bih da poruke iz ove knjige pronađu put i do onih koji se na prvi pogled neće pronaći u njenom naslovu. Prevashodno mislim na partnere. Mnogi dragi ljudi koji su zajedno pokrenuli kompanije su mi prolazili kroz glavu dok sam "gutao" lekcije koje treba da pomognu braći i sestrama da bi uspešnije poslovali. Oni su, ma kako to apsurdno izgledalo, preskočili prvu fazu i uskočili u drugu "Partnerstvo braće i sestara", iako nisu u rođačkim odnosima. Njihov roditelj je ideja koja ih je inspirisala da pokrenu kompaniju.

Ideju za ovu materiju i preporuku za ovu knjigu dobili smo od našeg klijenta, vlasnika jedne od najuspešnijih i najvećih kompanija iz Ukrajine. Pokušavajući da razreši poblem prelaska sa preduzetništva na profesionalni menadžment njegov savetnik za porodične kompanije mu je preporučio delo dr Isaka Adižesa "Upravljanje životnim ciklusima" i metodlogiju Adižesovog instituta. Ta metodologija kao i lekcije za uspešne porodične kompanije nastale su na razrešavanju iskustvenih problema kompanija širom sveta. Sa Adižesovim pogledom na svet organizacija ova materija se prepliće u dva ključna segmenta. Duboko sam uveren da će, ukoliko se u prvoj generaciji ne stvore preduslovi za prolazak kroz fazu profesionalizacije (ono što mi zovemo fazom Adolescencije), kompanija upasti u Osnivačevu odnosno Porodičnu zamku. I na taj način osokoliti pesimiste koji veruju da se svako bogatstvo mora raskućiti u tri generacije. Drugi je potvrda da su uzajamno poštovanje i poverenje ključ uspešnog poslovanja. Pogotovo porodičnog, upravo zato što se ono podrazumeva a tako ga često ili nema, što je ređi slučaj, ili se ne pokazuje na pravi način.


Nemojte imati pogrešna očekivanja - knjiga u sebi sadrži pedeset lekcija a ne pedeset recepata. Doživite ih kao pedeset provokacija, smernica o čemu sve treba razmišljati. Jer ne postoji pedeset recepata za uspešno vođenje kompanije zato što su kompanije različite. Nema ni pet a ni sto pedeset lekcija za uspešan život porodice zato što su porodice različite.

Boris Vukić