Razglednice u boci
OPIS KNJIGE:
Zbirka poezije.
Iz Pogovora:
Danas je Denis Novikov u Rusiji omiljeni, kultni pesnik. Njegovi stihovi, publikacije, proza, intervjui, stihovi ruskih pesnika posvećeni njemu, kritički osvrti i istraživanja njegove umetnosti, uspomene i sećanja, fotografije, neprekidno su prisutni u poznatim časopisima i na društvenim mrežama. Za one najvernije poklonike njegove umetnosti on je princ poezije, što, onako visok, uspravan, svetle i duge kose, sa tamnim obrvama, lep i oštrouman i jeste bio.
Po opštem mišljenju, uz pesnika Borisa Rižija, on predstavlja ono najvrednije, ali i najtragičnije što se u ruskoj poeziji javilo krajem prošlog i početkom novog veka.
Njegove najbolje stihove krasi savršenstvo forme, svežina poetskog jezika, netrivijalnost slika i blistava organizacija pesme. Večne teme, tuga za izgubljenim, nadahnutost novim susretima i mestima organski se sjedinjuju u njegovoj lirici. Bez obzira na svoje učešće i saradnju sa konceptualističkim grupama, za Novikova bi se teško moglo reći da pripada pesnicima koji traže nove puteve u literaturi. U predgovoru za njegovu knigu Brodski kaže: „Novikov nije novator – naročito u bukvalnom smislu tog termina, ali nije ni arhaist u tinjanovskom smislu. Njegova sredstva su sredstva normativne leksike, onakva kakva su se kod nas složila za 250 godina postojanja naše pismenosti, Ona ga potpuno zadovoljavaju, i vlada on njima do savršenstva“.
Na prvi pogled rečnik Novikova je relativno siromašan, poređenja su mu jednostavna, gotovo da otsustvuju metafore, inovacije ili groteske, ali zato ima dovoljno ponavljanja, aliteracije, savršenstva izraza, sklada, dubine poimanja ljudske sudbine, da se, ponekad, stiče utisak kao da pesnik ne govori, niti peva, nego nariče, izbacujući iz sebe gnusobu svakodnevice, tragičnu neminovnost patnje i njenog trajanja u vremenu.
U isto vreme Novikov je apsolutno moderan u svom anahronizmu, sav, kako je neko rekao – „dete dobra i svetlosti i postmodernog slavlja“. Njegov stih je oštrouman i epigramičan, brušeno aforističan, sa sklonošću ka retoričkim konstrukcijama i nenametljivoj igri reči. To je poezija racionalne misaone strukture, prozračne, razgovetne i neusiljene fraze. Stihovi Novikova, međutim, ne izazivaju utehu, on ne ume da teši čitaoca, ne oseća snishodljivost ni prema kome, a najmanje prema sebi samom. Negativna osećanja u njegovoj poeziji su prisutnija nego bilo koja druga, ali ono što je najvažnije, ona su iskrena i autentična.
Pa ipak, on nije mračan, niti sumoran pesnik, nije ni veseo, možda je, najpre, tužan. Pisao je jednostavno, tvrdo, kao da zakiva eksera, i tečno kao što teče silovita reka. Ton njegove poezije je žestok, na momente mračan, ali nikad preglasan niti izveštačen.
Završimo rečima Brodskog: „Stihovi Novikova su – razgovor sa samim sobom, a razgovarajući sa sobom čovek sebe sluša dovoljno i pažljivo i zna da je primoran govoriti istinu.“
Svetislav Travica
Kupci koji su kupili ovu knjigu kupili su i:
Cena: 825 rsd
Cena: 1.980 rsd
Cena: 1.496 rsd
Cena: 800 rsd
Cena: 5.654 rsd
Cena: 9.047 rsd
Cena: 4.275 rsd
Cena: 4.275 rsd
Cena: 4.342 rsd
Cena: 4.048 rsd
Cena: 4.501 rsd
Cena: 3.633 rsd
Cena: 3.872 rsd
Cena: 4.503 rsd