Peta strana sveta

Iz recenzija :

LJubav je nebeska mera postojanja, a poezija svedok svevremenskih doživljaja ljubavi koje su pokretač duše i raspirivač vatre.

Poezija Smiljane Božić upravo je potvrda ove konstelacije koja se prožima kroz svaku strofu zbirke pesama ove romantične poetese. Ona se na najtananiji način ograđuje od patetike i patnje, a prepoznatljivom iskrenošću saopštava „ako je greh što te volim, neka sam grešna“

Smiljana svoje snove prepušta javi, pita sebe i druge „da li je potrebno juriti snove“ radujući se svakoj novoj zori, dodirujući delove mašte. Iskrenost koja zrači iz pesama Smiljane Božić, zanemaruje stil pisanja, sigurna u ljubav, klikće zanosno da će prstima dotaći dušu ostvarene žene.

Skrivanje iza snova ponekad dovedu ljubav u vode nespokoja, a ona sigurna u sebe, u stvarnu ljubav ležerno poručuje budi moja mirna luka i utočište moga sna, a san kad je java prestaje mera emocija i pretvaraju se u stvarnost.

Čokoti Fruške gore berićetno dočekuju dosanjanu ljubav u zanosnom plesu ispijaju dosanjane snove. Nadanje i snovi imaginarno pretvaraju u stvarnost želje dostupne duši.

Uspomene su večna potreba pa je moguće „šetati po mesečini u haljini satkanoj od nežnog sna“. Skrivati tajne, vrhunac je ljubavnih maštarija, pa se poveriti šipražju Dunava, znak je da ste najboljeg svedoka stekli.

Poezija Smiljane Božić zrači iskrenošću sanjivih zora, zvukom violine, šumova Dunavske vode, vetrom Fruške gore, a to je dovoljno da tebe dragi čitaoče, zagolica iskrenost žene koja zna da voli, da prepoznaš sebe i snove pretvoriš u javu.
Preporučujem ovu zbirku pesama kao svedočanstvo iskrenosti, sna pretvorenog u javu ponesenog talasima otkucaja srca.

Knjigu u ruke i uveri se dragi čitaoče.

dr. Hadži Miša Čurović Kičavski

Putovanje u ljubav

Poezija je susret imaginarnog i stvarnog, susret srca i snova. Čini se da je i pesnikinja Smiljana Božić svojom novom zbirkom pesama krenula u susret ljubavi. LJubav je za nju potreba, hrana jednoličnim danima, potreba nad potrebama.
Pesnikinja se u svojoj najdubljoj intimi obraća zamišljenom biću, onom koji romantično živi u njenim snovima. Uporno ona traži i ne odustaje: ,,...Sve vri u meni...kako da se smirim...“ , kaže u svojoj pesmi (LJubav u jesen).

Lirski nadahnuta i setna stvara slike susreta sa neznancem, peva o prvim poljupcima; uzavreloj čežnji, ali ne beži ni od tuge. Zna da je ona sastavni deo ove kule od ljubavi.

,,...Ne listaj mi prošlost, sadašnjost ja živim“ , kliče pesnikinja (,,Vapim“) i obećava: ,,...obećavam, voleću te

dozvoliću da mi dođeš
niotkuda i nepozvan
da izlečiš moje rane nevidane“... („Obećavam“)

Smiljana peva iskreno, uzvišeno i otkriva, bez rezerve, svoje emocije. Jednostavno, naizgled lako, razotkriva svoje srce. Ipak, ispod te lakoće niču mnogo dublje slike obučene muzikom i bojom. Slikar koji u njoj živi ne pušta pesmu ,,golišavu“ . U svakoj pesmi je zapravo, slika na platnu pesnika. ,,...Brzi pokret oživljava; umetnica ljubav stvara...“ kaže u jednoj od svojih pesama. Spoj reči, muzike i boja tako putuje Fruškom gorom, širokim Dunavom i ravnicom koju pesnikinja doživljava kao deo sebe. Ponekad se zapita čekajući ljubav : ,,... Da li ću ti se svideti ako budem samo u osmeh obučena?“ ( „Da li“) .

Upravo osmehom i optimizmom dišu sve pesme u zbirci, čineći čudesan životni krug. Sve što je rečeno, rečeno je s ciljem da se ne odustaje i da se naglasi da je smisao života u stalnom traganju i nadanju, a onda u stvaranju- u pesmi.
Sve što pesnikinja snuje na javi pesma kaže:

,,... Pesmo moja, pevaj dugo,
da dosanjam zavođenje“...

Gde je pesma, tu je duša, a gde je duša, tu je vera i božanska snaga koja struji kao nagrada, kao poklon koji se daje samo retkima. Zato duša pesnikinje zahvalno kliče: ,, ...Pesmo moja, podrhtavam.

Čujem zvona sad sa Hrama,
Nisam sama...nisam sama.

Zbirka pesama Smiljane Božić je pravi dar onima koji traže ljubav, slobodu i osmeh.
Čitaoče, putuj ,,Petom stranom sveta“ i znaj sam biti nećeš!

prof. Jadranka Ćulum, književnik, 25.9.2018.

PALETA BOJA ZA STIHOVE O LJUBAVI
(Osvrt na zbirku pesama „PETA STRANA SVETA“ Smiljane Božić)

Pred nama je prva zbirka pesama svestrane umetnice Smiljane Božić, umetničkog fotografa, slikara i poetese. Pred belim papirom, isti su izazovi kao pred slikarskim platnom ili objektivom: uhvatiti trenutak koji verno oslikava život, samo je drugačiji kreativni izraz u umetničkom delu.Čitajući Smiljanine stihove videćete slike na platnu uma, obojene bojama čežnje i snova, osetićete drhtaje tanane duše, vratićete se toplini i mirisima detinjstva i rodnog kraja.Smiljana uvek sledi svoje srce, a talenat neguje radom i zbog toga ova zbirka pleni lepotom lirskog izraza.
Sam naziv zbirke PETA STRANA SVETA govori o želji pesnikinje da bude i ostane svoja, osobena, dosledna svojim uverenjima i idealima, okrenuta finim titrajima duše, svetu lepote i ljubavi.

Kad pođeš u svet,
biraš stranu sveta,
a moja strana sveta
je p e t a.
/iz pesme PETA STRANA SVETA/

Pesnikinja čiji stihovi stvaraju slike i slikarka, čije slike i fotografije kazuju poeziju. Pesnik, fotograf i slikar skladno žive i dišu u telu naše pesnikinje i dopunjujući se zaokružuju njeno umetničko delo, likovno i poetsko.I da nisam videla ni jednu Smiljaninu sliku ili fotografiju, iz njenih pesama bih zaključila da ona slika, jer granica između likovnosti i poetskog izraza u Smiljaninom stvaralaštvu, posmatrano sveukupno, ne postoji. NJeni stihovi nastaju kao linije potezima kičice:

Nežno ispisujem rime,
Hartija upija emociju,
Konture crtam na platnu
i time… svetlost i senke
prave kompoziciju.
/iz pesme CRTAM/

Boje u Smiljaninm pesmama imaju ključnu ulogu, opisnu i simboličku, one nisu samo epiteti, već su način i sredstvo kojim pesnikinja može da promeni svet i da mu da različita značenja. Boje nose određenu energiju kojom zrače i Smiljanini stihovi, kao u pesmama: KOJE JE BOJE SRCE TVOJE, SLIKANJE I LJUBAV ili PLAVO BELI SVET:

Svakako želim da obojim svet,
da li u snu ili na javi,
da svakom bude po volji u boji
najlepši je belo-plavi.
----------------------------------------------------------
Život je jedan, pa zato molim
da ovaj svet u nežne tonove stopim.
Prirodu molim za razumevanje
da mi dozvoli neke promene,
ako one zavise od mene--
da bojim svet u plavo-belo
i neka bude veliko opelo.

O Smiljaninom umetničkom doživljaju i stvaranju, načinu na koji prenosi svoje emocije i impresije, spontano prelivene iz crteža u pesmu i obrnuto, slikovito i upečatljivo govore sledeći stihovi iz pesme pod nazivom SAMO:

Pripremam podlogu na platnu,
da oslikam sećanje…
Boja se razliva.
Nežnim pokretima slikam.
Trag, koji ostavljam,
nanosi mi bol.

Pesnikinja čistog srca razlila je nesebično na papir ceo svoj život, iščekivalja, radosti, strepnje i iskušenja koja je pred nju stavljao.U knjizi preovlađuju ljubavne pesme, a ljubav pesnikinja sneva, iščekuje, pruža i opisuje kičicom i perom, kao u pesmi KIČICOM LJUBAV MALA:

Da li ljubav srcem daje
ili poetesa samo sneva.
A kičicom boju pravi.
Kakve oči danas mala
svoju ljubav uzvišenu.
Po platnu se škripa čuje,
sebe daje umetnosti,
iznedrila iluziju.
Sa osmehom dušu dala
sjajnom liku u skicama.
Brzi pokret oživljava,
umetnica ljubav stvara.
Neka srce reči nađe,
toplom dušom zatreperi,
Ostvarenje svojih snova
poverila vaseljeni.

Smiljana je izrazito lirski pesnik. U njenoj poeziji sve je podređeno osećanjima, od najtananijih doživljaja do silovitih izliva ljubavi i nežnosti.

LETO JE
Uzavrela krv u čekanju tebe.
Otkucaji srca.
Betovenova Peta simfonija,
senka mog ega
i snažna emocija.
--------------------------------------
Miris žetve.
Oči na ljubav spremne.
Tela u grču i strepnji.
Nemilosrdna posesivnost
u smiraju i čežnji.

Smiljanina poezija je pitka, neposredna, nežna, puna romantike i kao takva predstavlja pravi ženski poetski rukopis, u najboljem smislu te kvalifikacije. Pesnikinja ne traga za odgovorima na složena pitanja filozofije i poimanja sveta, već se bavi temama, željama i impresijama koje dotiču svakoga, muče je strepnje i nadanja, onoga ko voli i želi da bude voljen:

Da li ću ti se svideti
ako budem
samo
u osmeh obučena.
-------------------------
Tražila bih,
samo,
tvoj nežni zagrljaj u noći,
potrebno je bilo
samo doći.
/iz pesme DA LI/

Smiljanine pesme dišu spokojnim ujednačenim ritmom vojvođanske ravnice i blago zatalasane rodne Fruške gore, sa čokotima punim jesenjeg zrenja, iz kojih je potekla i odakle crpi snagu i nadahnuće:

Vazduh iznad ravnice
Mirisao je na tebe.
Iznedrena lepota je podrhtavala,
Nebo si mi podario.
Videla sam tvoje obrise u noći,
Ostavljao si trag.
Šumela je Fruška,
Tišinu je remetio bat tvoga vranca.
/iz pesme KNEGINJA/

Sa stihovima u ovoj knjizi, koja predstavlja sintezu dosadašnjeg Smiljaninog pesničkog stvaralaštva, ona je na stazi koja vodi ka Suncu i svetlosti sa kojom će se dodirnuti i sačuvati svoje emocije i misli u bezvremenu, baš kao na njenim slikama i umetničkim fotografijama. Taj trag Lepote i LJubavi u vremenu koje dolazi ostaje kao linija u kamenu koju klešu nežni talasi u obliku stihova i slika, koje stvara čisto srce i široki vidici Smiljane Božić. Zato osećanja koje u čitaocu izazivaju stihovi Smiljane Božić, sijaju zlatnim sjajem zrelog žita, obojeni bojama ljubavi i vere u ljude, iskrenost i dobrotu.
Poštovani čitaoci, kada se osvrnete oko sebe na sve četiri strane sveta, okrenite se i na petu, jer je to strana na kojoj počiva naša suština, naša dobrota i ljubav.Zato neka ova knjiga bude jedan od putokaza ka spoznaji lepote i smisla života, na putu povratka onom najboljem u sebi, jer nam je za sreću samo ljubav potrebna, o čemu govore stihovi Smiljane Božić u pesmi POTREBA:

Potrebna mi je širina neba
da mogu da dišem.
Potreban mi je prijatelj,
ko vaseljena veliki.
Potrebna mi je poetska duša,
koja ljubav zna.
Potrebna mi je zora rana
i neko ko me buditi ume.
Potreban mi je topli zagrljaj
i čovek koji me razume.

Olivera Šestakov, MSC pesnikinja