Muhamed Ali, životna priča

Autorizovana biografija Muhameda Alija, jedne od najvoljenijih ali i najkontroverznijih ličnosti dvadesetog veka.

Muhamed Ali je u svetu najpoznatiji po tome što se bavio boksom, čak je i proglašen najboljim bokserom svih vremena.

Treba, međutim, napomenuti da je Muhamed Ali bio i čovek koji se borio i van ringa - u životu se borio, može se reći, na svim frontovima.

Borio se protiv rasizma, politike rata, ustavom Sjedinjenih Američkih Država, mržnjom, predrasudama, bolešću. Vodio je Muhamed Ali i one bitke koje vode svi ljudi sveta - borio se i sa samim sobom, sa svojim sumnjama i strahovima.

Kakav god da mu je bio život, osmeh mu nije nikada silazio sa lica. Bio je i ostaće i dalje ako ne pobednik, onda bar borac koji nikada nije odustajao, koji je uvek davao sve od sebe.

MUHAMEDA ALIJA I NJEGOVU ŽENU LONI upoznao sam u oktobru 1988, na njihov zahtev, kada smo se dogovarali o pripremi ove knjige. „Ljudi ne poznaju pravog Muhameda”, rekla mi je Loni prilikom upoznavanja. „Sve što vide je ono što su im mediji servirali, ali Muhamed je mnogo više od popularne priče koja ga prati. On ima duboka lična uverenja po kojima živi svakodnevno. Nežan je i pažljiv, čovek retko čiste duše. Želim da ga Ijudi razumeju, da znaju za njegove stavove i dostignuća koja je tokom svog života postigao.”
Cilj ove knjige je da se ta želja ispuni. Ne postoji sportista koji je više fotografisan, o kome se više pisalo i koga su novinari više pratili. Ipak, tokom svih tih godina, pravo lice Muhameda Alija ostalo je neotkriveno. Priče o njemu su ukrašavane i preuveličavane do biblijskih proporcija, na kraju se pretvarajući u mitove. Njegovo lice je poznato celom svetu. Uprkos činjenici da se priča o Aliju i dalje razvija, dolaze nove generacije za koje je Ali više mit nego realnost i deo američke istorije. Zaista, milionima mladih nije poznato ime Kasijus Marselus Klej i to je sramotno, jer da bismo razumeli Alija, moramo prvo razumeti njegovo poreklo.
Ova knjiga ne predstavlja pokušaj mitologizacije života Muhameda Alija. U njoj se očitava trud uložen u to da se Ali predstavi što

istinitije, kao izvanredno Ijudsko biće sa svini svojim vrlinama i manama. U svojim dvadesetim je bio verovatno najveći bokser svih vremena. Još važnije, on je odražavao i oblikovao društvenopolitičke tokove vremena u kojem je vladao. Šezdesetih godina dvadesetog veka verovao je da su principi najvažniji, da je jednakost među Ijudima ispravna i pravedna, dok je rat u Vijetnamu smatrao pogrešnim. Neizbežno, šezdesete su prošle. Ali se razvio iz zastrašujućeg borca u blagonaklonog vladara i, na kraju, u dobroćudnu, poštovanu osobu. Danas je duboko religiozan čovek koji izaziva poštovanje i Ijubav na svakom koraku. (Ova knjiga prvi put je objavljena u SAD 1991, kada je Muhamed Ali još uvek bio živ, prim. prev.).

Bio sam u povlašćenom položaju dok sam pripremao ovu knjigu, ali je to podrazumevalo i veliku odgovornost. Proveo sam hiljade sati sa Alijem, članovima njegove porodice, njegovim saradnicima i prijateljima. Verujem da je bio potpuno iskren u razgovoru sa mnom, što je tražio i od Ijudi na koje me je uputio. Kao i većina autora, oslanjao sam se na veliki broj izvora. Ograničen prostor u knjizi mi ne dozvoljava da pobrojim sve materijale koje sam pregledao, kao ni osobe koje sam intervjuisao.

U knjizi su izneta različita mišljenja. Želeo bih da podsetim čitaoce i čitateljke na razliku između mišljenja i činjenice i da naglasim da se ne slažem sa svakom navedenom izjavom u ovom tekstu. Trudio sam se da iznesem što veći broj različitih mišljenja. Za svaki citat koji se pojavljuje u tekstu izdvojen je izvor na kraju knjige u beleškama, osim ukoliko to nije deo intervjua datog za potrebe ovog izdanja.

Često sam spajao pojedinačne citate ili delove izjava istih sagovornika kako bih naglasio odredenu misao ili dogadaj. Ovakav postupak je bio neophodan da bih predstavio stotine sagovornika čije priče sam zabeležio i koje pokrivaju čitav spektar Alijeve ličnosti i života. Siguran sam da taj postupak nije iskrivio ničiju izjavu ili ugrozio iskrenost dela. U delu knjige koji se bavi njegovom mladošću, koristio sam ime Kasijus Klej, i to ne kao znak nepoštovanja, već zato

što ga je i sam Ali koristio i bio poznat pod tim imenom. Da bismo izbegli zabunu, ostala imena sam koristio u originalnom obliku. Recimo, Belinda Ali je kasnije promenila svoje ime u Halila Ali, dok je Herbert Muhamed danas poznat kao Džabir Muhamed. Ponavljam, time ne želim da uvredim sagovornike


Dodao bih par reči o Muhamedovom zdravlju. Tom temom se opširnije bavimo u poslednjem poglavlju knjige, ali je za mene to bila najveća briga na samom početku saradnje. Kao i milioni Ijudi, viđao sam Alija na televiziji zadnjih godina. Ponekad je izgledao dobro. Ponekad mu je lice izgledalo zamrznuto, teško se kretao, ali su njegove oči i dalje bile više nego žive. Nisam želeo da se uklju- čujem u ovaj projekat ukoliko Ali ne može da učestvuje i, shodno tome, pre nego što sam doneo odluku, proveo sam pet dana sa Loni i Muhamedom u njihovoj kući u Mičigenu. To je bio prvi od naših mnogobrojnih susreta.

Tomas Hauzer