Moji izumi

Predgovor:

Životni put Nikole Tesle vodio je od malog ličkog sela Smiljana u Vojnoj Krajini, gde se rodio 10. jula 1856. godine i učio prvi razred osnovne škole, preko Gospića gde je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, pa do Karlovca, gde je završio Realnu gimnaziju 1873. godine. Tada otpočinje njegov put u svet, prvo u Grac na studije tehnike, zatim u Prag gde okončava studije.

Prvo zaposlenje imao je u Budimpešti, sledeće u Parizu i kako već ima veliko otkriće koje želi da pokloni Svetu, ne videvši šansu u Evropi, odlazi 1884. u SAD. U nepunih deset godina boravka u njegovoj drugoj domovini on postaje jedan od najvećih elektrotehničara sveta i njegova slava ne zna za granice, ali njegovo mesto stalnog boravka ostaje, do kraja života, Njujork. Dva puta u svom dugom životu posećuje rodni kraj, jednom dolazi u Beograd gde daje oduška svojoj ljubavi za srpski narod u matici Srbiji, i gde mu srpski narod uzvraća ljubav punim srcem, što je u svima ostavilo neizbrisiv trag. Već tada Tesla je bio nacionalni velikan Srba, a njegova slava je sa vremenom postajala sve veća.

Pre nego što je objavio autobiografiju pod neobičnim naslovom Moji izumi, Svet je znao da je Tesla izvanredno kreativna ličnost, duboko posvećena istraživanju tajni elektriciteta, ali je njegov lični život bio velika nepoznanica. Teslina autobiografija se pojavila 1919. godine i izazvala veliko interesovanje, a njen neobičan naslov poticao je od Teslinog shvatanja da su njegovi izumi sav njegov život i da je sve u njegovom životu njima bilo potčinjeno. On je nalazio začetke svog izumiteljstva u ranoj mladosti i zato je posvetio dosta pažnje opisima doživljaja i razmišljanja u detinjstvu. Cilj mu je bio da prikazom
svog života objasni, na prvom mestu, mladim ljudima gde su koreni uspeha u životu i kako treba negovati izumiteljske impulse kada se jave u ranoj mladosti. Naravno, Tesline poruke su slične uobičajenim porukama starijih mladima, ali imaju posebnu vrednost jer potiču od stvaraoca koji je daleko dospeo u životu boreći se istrajno sa mnogim teškoćama i čiji nam primer pokazuje da svako ima prepreka koje mora savladati, bez obzira na to koliko bio u pravu i bez obzira na vrednost onoga što nudi čovečanstvu. Životno iskustvo nas uči da svaki čovek ima granicu do koje može stići, za neke je ona viša, za neke niža, za nekog je ona na rubu svemira, za nekog u sitnicama svakodnevnog života. Tesla se u svom životu izdigao iznad mnogih malih problema ovog sveta i osećajući veliku snagu svog uma, posvetio je život jednom jedinom cilju: da stvara za dobrobit čovečanstva boreći se sa prirodom, otimajući od nje zakone koje je želeo da stavi na raspolaganje čovečanstvu. U tome je uspeo mnogo više od mnogih drugih i ostavio nam je riznicu realizovanih i začetih ideja, zbog čega ni danas nije manje interesantan, nego u doba kada je stvarao velike izume koji nas okružuju na svakom koraku.

Teslina autobiografija nije opširna ali je izuzetno interesantna i vredna jer sadrži mnoštvo podataka o Teslinom životu i radu, o njegovom subjektivnom viđenju sveta oko sebe, osećanjima, razmišljanju, odnosima prema nauci, problemima i potrebama društva. Od detinjstva Tesla nije prestajao da iznenađuje svoju okolinu, u dečaštvu nestašlucima koji su, po Tesli, krili u sebi neke njegove mnogo kasnije realizovane ideje i izume a u daljem životu neobičnim i ambicioznim poduhvatima u nauci i tehnici.
U materijalu arhiva Muzeja Nikole Tesle u Beogradu nađene su dve Tesline biografije, verovatno autobiografije, pisane u razno vreme, jer jedna opisuje deo njegovog života (izgleda do 1889. godine), a druga pokriva znatno veći period vremena.1 S obzirom na to da sadrže neku vrstu kratkog sadržaja Tesline autobiografije, dajemo ih ovde u jedinstvenoj celini.