MI6 : Istorija Tajne obaveštajne službe 1909-1949.

MI6 Istorija (britanske, prim. prev.) Tajne obaveštajne službe, SIS, 1909 – 1949. Kita Džefrija predstavlja prekretnicu u istoriji Službe.

Na predlog mog prethodnika Džona Skarleta (John Scarlett) SIS je odlučio da, uoči naše stogodišnjice, odobri pisanje nezavisne i stručne knjige o prvih četrdeset godina istorije Službe. Cilj je bio da se što široj publici, a bez štete po nacionalnu bezbednost, omogući uvid u SIS, tako što bi bio objašnjen naš nastanak, kao i uloga u ovom surovom vremenu. Ovo je prvi put da smo nekom naučniku izvan Službe dozvolili tako širok pristup našim arhivama. Ministar spoljnih poslova je odobrio taj plan.

Zašto smo se usredsredili na period 1909 – 1949.? Prvo, zato što tih prvih četrdeset godina pokriva vreme velike zabrinutosti za sudbinu Ujedinjenog Kraljevstva. Drugo, 1949. godina predstavlja prekretnicu u našem profesionalnom radu zbog okretanja ka ciljevima, metama i tehnikama Hladnog rata. Treće i najvažnije, detalji naše istorije posle 1949. su još uvek previše osetljivi da bi postali javni. Profesor Džefri je imao slobodu da ispriča kompletnu priču do 1949. i da javnosti predstavi preciznu sliku doprinosa obaveštajnog rada ključnom periodu istorije dvadesetog veka. Tokom tog vremena, SIS se od male, evropski fokusirane organizacije, razvio u globalnu profesionalnu Službu, spremnu da igra važnu ulogu tokom Hladnog rata.

U nekim trenucima je bilo i bolno omogućiti autoru neophodnu otvorenost kako bi u potpunosti ispričao našu istoriju. Vrlo ozbiljno shvatamo obavezu zaštite naših agenata, osoblja i svih koji su nam pomagali. Naša politika neobjavljivanja samih dosijea, za razliku od informacija izvučenih iz arhiva, nije se promenila. Objašnjenje takve politike sledi.

Profesor Džefri je imao neograničen pristup arhivi Službe koja se odnosi na period o kojem piše. I on je, kao iskusni naučnik, napravio sopstvenu nezavisnu procenu. Radeći tako, dao je detaljan opis izazova, uspeha i poraza s kojima su se, u naših prvih četrdeset godina, suočavale Služba i njeno rukovodstvo.

Istorija profesora Džefrija iznad svega odslikava sve one ljude, i muškarce i žene, koji su napornim radom, posvećenošću, pokazanim karakterom i hrabrošću pomogli da se, Služba osnuje i oblikuje u tim teškim i zahtevnim početnim godinama. I sada sam, svakodnevno, svedok tih kvaliteta kod osoblja SIS, koje se i dalje suočava s opasnostima u udaljenim mestima kako bi zaštitili Ujedinjeno Kraljevstvo i promovisali naše nacionalne interese. Znam da bi i moji prethodnici delili moj ponosni na sve one koji danas rade u Službi.

Zahvalan sam Kitu Džefriju što je prihvatio posao pisanja naše istorije, kao i Kraljevskom univerzitetu u Belfastu koji ga je oslobodio drugih obaveza. Ovo je fascinantno štivo i zato vam ga preporučujem.

Džon Sojers (John Sawers),
šef Tajne obaveštajne službe

***

Predgovor XII
Uvod IX
Zahvalnost XVI
Skraćenice XIX
PRVI DEO: RANI DANI
i Počeci Službe 3
DRUGI DEO: PRVI SVETSKI RAT
2 Status, organizacija i stručnost 35
3 Operacije na Zapadu 6o
4 Sirenje zone interesa %7
TREĆI DEO: MEĐURATNE GODINE
5 Nastanak SIS I25
6 Od Svaba do boljševika I51
7 Unutrašnja pitanja 183
8 Zivot o štapu i kanapu 215
9 Približavanje rata 247
ČETVRTI DEO: UTICAJ RATA
10 Održavanje na površini 291
11 Evropsko ratište 333
12 Od Budimpešte do Bagdada 373
13 Zapad i Istok 3^9
PETI DEO: POBEDA U RATU
14 Tok rata se preokreće 437
15 Od Svajcarske do Normandije 469
16 Pobeda u Evropi 303
17 Azija i kraj rata 332
18 Posleratno planiranje
ŠESTI DEO: OD UZAVRELOG SUKOBA DO HLADNOG RATA
19 Prilagođavanje miru
20 Razmeštaj i operacije u Evropi 603
21 Svetska služba 642
SEDMI DEO: ZAKLJUČAK
22 SIS: rukovodstvo i učinak tokom prvih
četrdeset godina
Napomene
Bibliografija
Indeks
Predgovor
Knjiga „Istorija Tajne obaveštajne službe, SIS, 1909 - 1949 . Kita Džefrija
predstavlja prekretnicu u istoriji britanske Službe.
Na predlog mog prethodnika Džona Skarleta (John Scarlett), SIS je odlućio
da, uoči naše stogodišnjice, odobri nezavisno pisanje i strućne knjige o prvih
četrdeset godina istorije Službe. Cilj je bio da se što široj publici, a bez mo-
gućnosti da nastane šteta po nacionalnu bezbednost, omogući razumevanje
delovanja ove službe tako što bi se objasnilo naše nastajanje i uloga u tom ose-
tljivom periodu. Ovo je prvi put da smo nekom naučniku izvan Službe dozvo-
lili takav pristup našim arhivama. Ministar spoljnih poslova je odobrio taj plan.
Zašto smo se usredsredili na period 1909 — 1949? Prvo, zato što tih ćetrde-
set godina obeležava vreme velike zabrinutosti za sudbinu Ujedinjenog Kralje-
vstva. Drugo, 1949. godina predstavlja prekretnicu u našem profesionalnom
radu zbog prilagođavanja ciljevima i tehnikama primerenim periodu Hladnog
rata. Treće i najvažnije, pojedinosti naše istorije posle 1949. još su previše ose-
tljive da bi postale javne. Profesor Džefri je bio slobodan da ispriča celu priču
do 1949. i da javnosti učini dostupnu preciznu sliku obaveštajnog doprinosa
u ključnom periodu istorije dvadesetog veka. U to vreme, SIS se od male,
fokusirane na evropske ciljeve organizacije, razvio u globalnu profesionalnu
službu, spremnu za važnu ulogu u Hladnom ratu.
Nije nam bilo lako da autoru omogućimo neophodnu nezavisnost kako bi
autentično ispričao našu istoriju. Vrlo ozbiljno shvatamo obavezu zaštite naših
agenata, pripadnika i svih koji su nam pomagali. Naša politika neobjavljivanja
samih dosijea, za razliku od informacija izvučenih iz arhiva, nije se promenila.
Objašnjenje takve politike sledi.
Profesor Džefri je imao neograničen pristup arhivi Službe, koja se odnosi na
period o kojem piše. On je, kao iskusni naučnik, stekao nezavisni sud. Radeći
na tome, dao je detaljan opis izazova, uspeha i poraza s kojima su se suočavale
naša Služba i njeno rukovodstvo u prvih četrdeset godina.

****