Metode istraživanja ponašanja

PREDGOVOR SEDMOM IZDANJU

U proteklih pet godina, od prethodnog, šestog izdanja, materija izložena u knjizi je još malo sazrela i pretrpela izvestan broj izmena i dopuna. U 34 poglavlja izršene su manje izmene, u 33 umerene, a u 20 krupne i značajne. Pored toga, napisao sam devet novih, ili skoro novih poglavlja. Recimo, u eksperimentalna istraživanja eksplicitno je uvrštena klinička studija, a u korelaciona genetske studije.
Pošto je nauka društvena delatnost, ona sa društvom deli različite osobine, recimo društvenu patologiju. Kad se ovapatologija kombinuje sa individualnom, dobijaju se različiti oblici kršenja pravila i ugrožavanja validnosti naučnog istraživanja. Pred time se više ne mogu zatvarati oči, pa sam uvrstio delove teksta i zasebna poglavlja koja o tome raspravljaju (npr. neepistemološko ugrožavanje valjanosti istraživanja, ide li naučna produkcija u dobrom pravcu, etička pravila pisanja i dr.).

Uložio sam dodatan napor da knjiga bude usklađena sa tekućim izdanjima „Psihometrije" i „Uvoda u psihologiju". Treba imati u vidu da ova knjiga nije ,,matična“ za psihološke i psihometrijske teme. Tamo gde je bilo potrebno da se one ovde opišu (poput psihološkog testiranja), nastojao sam da to čestito uradim, ali čitalac će morati pogledati u izvore („Psihometriju" i ,,Uvod“) ako želi da bude potpunije informisan.

Svuda gde se obrađuju „nove tehnologije“, poput Intemeta, softvera ili specijalizovanih memih uređaja, nastojao sam da čitaocu prikažem savremeno stanje stvari. Problem je u tome što se te oblasti brzo menjaju, u raznim aspektima, pa se može desiti da moj prikaz uskoro bude zastareo. Slično je sa nekim naučnim oblastima, poput genetike ili neuronauke, gde vest stiže vest. Da bih izbegao zastarevanje, svuda (skoro svuda) izbacio sam URL poveznice; barem to.
Neke teme nose izvesnu dozu protivrečnosti; na primer, ponovljivost, sistematska sumnja, korelacija i uzročnost itd. Njih sam dopunski kritički razmotrio. Recimo, replikabilnost istraživanja jeste veoma važna, u nekim aspektima može biti kritična za evaluaciju istraživačkih rezultata, ali je ipak treba posmatrati kao načelnu. Što se tiče sumnje kao epistemološkog principa, takođe: veoma je važna, ali od sumnjičavosti radi sumnjičavosti niko nema koristi. Poglavlja o povezanosti varijabli, korelaciji, konfundiranju i povezanim pitanjima bolje su sređena i učinjena razumljivijim.

Naravno, glava o teoriji merenja, ta bolna tema empirijskih istraživanja ponašanja, pretrpela je izvesne izmene, preraspodele teksta i usklađivanje sa „Psihometrijom“. Naglašena je tematika modela latentne varijable, a dihotomija na refleksivne i formativne indikatore je promovisana naviše, u samu tematiku MLV. Poglavlje o greškamaje, takođe, prerađeno.

Ima i izvesnih „doktrinamih" pitanja koja su se ranije podrazumevala, ili nisu bilajasno predočena. Takvo je pitanje o ,jednom uzrokujednoj posledici", koje kao princip ne važi u naukama o ponašanju. Sada su takva stanovišta eksplicitno iskazana.

****

Ova knjiga je pisana sa ciljem da bude korisna širokom auditorijumu: istraživačima kojima je potreban metodološki priručnik, kao i studentima svih stepena studija. Nastojalo se, takođe, da knjiga bude relevantna za sve, ili bar za većinu društveno naučnih disciplina. Knjigu jeste napisao psiholog, imajući u vidu ono što najbolje poznaje. Međutim, to što je knjiga „psihološka” ne mora biti posebna mana. Psihološka istraživanja su dominantna u društveno naučnoj publicistici i reflektuju sve prisutne pravce i paradigme. Nota bene, u metodološkom pogledu, postoji par tipova empirijskih društvenih istraživanja i ona sva jako liče jedna na drugo.
Razlozi za tako široko defmisanog ciljnog korisnika je racionalnost primerena publicistici malih naučnih zajednica, da za svakog bude po nešto. Važno je znati da je postojalo snažno opredeljenje da knjiga bude: a) praktična i što više direktno primenjiva, b) savremena po obuhvatu tema, pristupa i metoda i c) kritična, tj. da svako važno pitanje bude razmotreno i ocenjeno sa više aspekata.
Oblast kojom se knjiga bavi je široka, jer se, sa jedne strane, graniči sa epistemologijom, odnosno filozofskom teorijom naučnog znanja, a sa druge metodologijom naučnog istraživanja, koja ide do potpuno primenjenog nivoa.
U toj lepezi mogućnosti, ova knjiga je napisana tako da bude što bliže metodologiji i savremenoj „istraživačkoj praksi” a da filozofski i epistemološki diskursi budu u malim dozama. Opšta filozofska, logička i epistemološka znanja, nazovimo ih formalnim, našla su svoje mesto u ovoj knjizi u kondenzovanom obliku, u uvodnoj glavi. Detaljnu diskusiju i komparacije različitih filozofskih pravaca treba potražiti u drugim knjigama koje postoje i na našem jeziku. Za filozofijom se poteže onda kada su pitanja složena i kada za njih nemamo bolje odgovore, pa je tako i u ovoj knjizi, na primer u okviru teorije merenja.
Treba imati u vidu da su nauke o ponašanju uglavnom sasvim mlade nauke i nedostaje istorijsko iskustvo kao podloga na kojoj se može napisati knjiga sa preciznim uputstvima istraživačima. Umesto takvih uputstava i gotovih recepata, odlučili smo da u knjizi budu prezentirane osnovne činjenice i pravila koji mogu poslužiti istraživaču da izvede svoja vlastita rešenja.
Dakle, praktičnost i kritičnost je teško postići skupa, u istom tekstu. U ovoj knjizi se ništa nije krilo, naprotiv. Nastojali smo da prikažemo sve važne dileme savremenih društvenih istraživanja. Ali je sve moralo da bude „dozirano”, u okviru želje da bude za svakoga po nešto. Ranija iskustva ukazivala su da univerzalnost koncepcije ne odgovara studentima osnovnih studija jer imaju suviše teksta za ovladavanje.