Mekmafija

Ova knjiga vodi vas na put kroz svet međunarodnog organizovanog kriminala.
Autor je tri godine beležio iskaze krijumčara oružja u Ukrajini, narkodilera u Kanadi, perača novca u Dubaiju i mnogih drugih od trgovine ljudima u postkomunističkoj Bugarskoj, do sračunatih internet prevara u Nigeriji.

Uvod
Uveče, 30. aprila 1994. godine, u Vokingu, u oblasti Sari, prolečni dan bio je na izmaku. Barnsberi nije baš kraj u kojem živi srednja klasa, ali u ovom delu južne Engleske žive Ljudi kojima ne nedostaje ambicija. Suton se spuštao na Vilou vej, mirnu uLicu oivičenu nizom spojenih kuča s posebnim ulazima. AutomobiLi su bili u garažama, a porodice se spremale za zajedničku večeru i subotnji TV repertoar.
U devet sati, ispred broja 31 zaustavila se tojota i iz nje je izašao muškarac. Držeći pljosnatu plavo-belu kutiju u rukama, prišao je ulaznim vratima kuće i pokucao. A u kući, tridesettrogodišnja geofizičarka Karen Rid, koja je za život zarađivaLa analiziranjem seizmoloških podataka, uživala je u čaši belog vina, ćaskajući s prijate Ljicom, kad se kroz prozor začuo prigušeni muški glas. „Jeste Li vi naručili picu?" upitaoje. Karen je otvorila vrata i tada je raznosač pica izvadio pištoLj kalibra 38 i hladnokrvno joj ispaLio nekoliko hitaca u glavu. Ubica je zatim otrčao do kola, seo za voLan i otišao.
Nije biLo pLanirano da Karen Rid te večeri bude žrtva. Međutim, ubica se s razlogom zabunio. Njegova prava meta bila je Karenina sestra, ALison Ponting, producentkinja Svetskog servisa BBCja, koja je tada živela s Karen, aLi slučajno nije biLa kod kuće. Ubistvo je verovatno izvršeno po naLogu Đokara Dudajeva, predsednika Republike Čečenije.
Godine 1986. ALison se udala za bucmastog, šarmantnog Jermenina Gačika Teroganisijana, koga je upoznala koju godinu ranije dok je studirala ruski jezik na univerzitetu. Njihov brak u pospanom radničkom gradiću Vokingu bio je okidač za Lanac neverovatnih događaja, koji su osam godina kasnije doveti do vrtLoga pogibija, osvajanja, građanskog rata, gangsteraja i nacionalističkih sukoba u obLasti inače poznatoj kao Severni Kavkaz.
Osamnaest meseci pre Kareninog ubistva, dva brata Ruslan i Nazarbeg Ucijev stigLi su u London kao izaslanici predsednika Dudajeva sa zadatkom da obezbede štampanje pasoša i novčanica nove čečenske države. Hiroviti RusLan bio je Dudajevu savetnik od najvećeg poverenja i pripadnik „tvrde" struje u administraciji podeljenoj na frakcije. Njegov brat bio je majstor boriLačkih veština i, u načeLu, snagator na iznajmLjivanje. Uporedo sa zvaničnim mandatom u vezi sa izradom dokumenata buduće nove države, imali su i nekoLiko drugih ciLjeva: da kod jednog američkog biznismena obezbede kredit od 250 miliona doLara za modernizaciju velikih naftnih rafinerija u Čečeniji; da skLope sporazum s nemačkom energetskom kompanijom Stinnes AG, o brzom pLasmanu čečenske nafte po svetskoj tržišnoj ceni; i da, kako je kasnije utvrđeno, kupe 2000 projektiLa tipa Stinger zemLja-vazduh. Da bi se upustili u tako složene pregovore, predstavnicima vlade Čečenije bio je potreban stručni prevodilac i „fikser"*. RusLan se prisetio da ga je jednom intervjuisala producentkinja BBC-ja, Alison Ponting, i obratio joj se za pomoć. Ona je predLožila svog muža Teroganisijana, verovatno u nadi da će to njemu biti ispLativ poslovni angažman.
Boraveći u Londonu, ALisonin muž, Jermenin, razvio je izrazitu sklonost ka rizičnim poslovima. Petljao je na sve strane: švercovao, osnivao lažne firme da bi prao novac, a kada mu nepredvidive kriminalne aktivnosti ne bi išle od ruke radio je razne pomoćne i fizičke poslove. U poćetku, ova trojica mačo tipova s Kavkaza odmaLi su se sprijateljila i postala drugarska ekipa. Organizovali su razuzdane žurke na koje su pozivani buljuci kolgerli. Prirodno, Alison je bila sve nesrećnija zbog ponašanja svog muža i dvojice Čečena, a neprijatno je bilo i dobrostojećim stanarima Bikenhola, stambenog bloka u neposrednoj bLizini čuvene adrese Šerloka Holmsa, Ulice Bejker br. 221b. Braća Ucijev su u Bikenholu iznajmila stan.
U nekom trenutku, odnosi dvojice Čečena s Jermeninom su zahladneli, Kasnije je britansko tužilaštvo tvrdito da je Teroganisijan u to vieme otkrio da su projektili „stinger" bili namenjeni Azeibejdžanu za rat protiv njegove domovine, Jermenije. Postojala je i dtuga teorija da su projektili zapravo bili namenjeni Čečeniji, i da su se braća Ucijev i Teroganisijan posvađaLi oko novca. Izvesno je da je Teroganisijan upozorio pripadnike jermenskog KGB-a na aktivnosti braće Ucijev i nekoliko Likvidatora posLato je u London iz Los AnđeLesa, centra jermenske dijaspore u SAD.