Mala, veličanstvena Srbija: ’’Kralj čaja’’ Tomas Lipton u Srbiji 1915.

Knjiga Mala, veličanstvena Srbija: ’’Kralj čaja’’ Tomas Lipton u Srbiji 1915. autora Dragana Bisenića, pruža uvid u malo poznatu epizodu iz života čuvenog britanskog preduzetnika Tomasa Liptona, poznatog po svojoj revolucionarnoj ulozi u trgovini čajem i osnivaču globalno prepoznatljivog brenda Lipton.

Ovo delo istražuje Liptonov humanitarni rad i njegovu posetu Srbiji tokom jednog od najtežih perioda u njenoj istoriji - u 1915. godini, u jeku epidemije tifusa. Bisenić detaljno opisuje kako je Lipton, prijatelj engleskog kralja Edvarda i jedan od najbogatijih ljudi svog vremena, upotrebio svoje bogatstvo i uticaj da pomogne ugroženim i siromašnim, posebno ističući njegovu posvećenost Srbiji.

Putovanje kroz Niš, Beograd, Valjevo, Kragujevac, i Vrnjačku Banju, susreti sa ključnim ličnostima poput prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i vojvode Putnika, i Liptonova interakcija sa lokalnim stanovništvom, uključujući zajedničko pecanje, odražavaju dubinu njegovog angažmana. Bisenić takođe osvetljava kako je Lipton koristio svoj uticaj u Velikoj Britaniji da širi vesti o situaciji u Srbiji, kroz novinske članke i publikaciju Strašna istina o Srbiji.

Knjiga ne samo da dokumentuje značajan humanitarni rad Tomasa Liptona, već i baca svetlo na njegovu multifaceted ličnost - od inovatora u trgovini do sportskog promotera i međunarodnog humanitarca. Osim toga, Mala, veličanstvena Srbija naglašava važnost međunarodnog prijateljstva i solidarnosti, dok istovremeno služi kao podsetnik na izuzetnu podršku koju je Srbija primila tokom jednog od najizazovnijih perioda svoje istorije.

POGLAVLjE I
SER TOMAS LIPTON POMAŽE U BORBI
PROTIV TIFUSA U SRBIJI 1915.

Gotovo svako u Srbiji, kao i širom sveta, držao je u ruci kesicu „Lipton" čaja. Ovaj proizvod osvojio je svet i može se naći na svakom kutku zemljine kugle. Malo se zna da je vlasnik i stvaralac ove multinacionalne kompanije, ser Tomas Lipton, boravio čak dva puta u Srbiji početkom 1915. godine. Tom prilikom, na svojoj jahti „Erin“ dovezao je tone i tone medicinske pomoći, zajedno sa medicinskim osobljem. Tomas Lipton se toliko zbližio sa svojim domaćinima,da su ga svi prozvali „čika Toma“. Pobedom na Kolubari, srpska vojska je sa teritorije Srbije proterala austrougarsku preko Save, Dunava i Drine. Veliki broj austrougarskih vojnika se predao ili je zarobljen. Sumnja se da je u tim zarobljeničkim logorima počela epidemija tifusa, ali poznavaoci ove istorije su ukazali da upirati prst isključivo u neprijatelja nije sasvim adekvatno. Jesu oni iza sebe ostavili bolesnike u valjevskoj bolnici i za njih se veruje da su bitno doprineli katastrofi, ali su i pre rata u Srbiji postojala žarišta ove bolesti. Najverovatnije je mešavina raznih faktora — pokreta stranih i naših vojnika, pokreta izbeglica iz raznih krajeva koji su se natrpali u gradove, rđavih higijenskih uslova — dovela do toga do čega je dovela.
Da bi se tifusu stalo na put, u Kraljevinu Srbiju sjatio se golem broj stranih lekara i sestara, među kojima su prednjačili britanski i američki dobrovoljci. Na kraju je jedan engleski lekar, Vilijam Hanter (kasnije odlikovan Kraljevskim ordenom Svetoga Save), zapravo stao na put bolesti i spasao srpski narod od potpunog uništenja, pre svega osmišljavanjem pionirskih preventivnih mera među kojima je
posebnu ulogu igralo tzv. srpsko bure, koje je služilo za efikasnu dezinfekciju garderobe. Ali, nedostajalo je svega, a posebno elementarnih higijenskih uslova. Među Britancima koji su se našli na tlu Srbije s namerom da pomognu, bilo je i ljudi van medicinske struke, koji su došli zbog divljenja srpskom borbom, iz humanih pobuda, želeći da na licu mesta vide i pitaju šta mogu da urade za vojsku i narod, U toj grupi bio je i ser Tomas Lipton, multimilioner, svetski kralj čaja i filantrop koji je kao retkoko na prečac osvojio srca srpskog naroda.
Tomas Lipton stupio je na britansku nacionalnu pozornicu 1897. koja je bila
godina dijamantskog jubileja kraljice Viktorije. Princeza od Velsa je organizovala dobrotvornu večeru na kojoj je cilj bio da se prikupi 30 000 funti za siromašne. Akcija nije imala velikog odjeka, tako da je samo nedelju dana pre događaja bilo prikupljeno jedva 5.000 funti. Lipton je spasao događaj tako što je napisao ček od 25.000 funti. Anonimna donacija stvorila je ogromne spekulacije u novinama, a još veći publicitet kada je dva dana kasnije otkriven pravi identitet davaoca. Njegova velikodušnost donela mu je viteško zvanje i lansirala ga u najviše društvene krugove kao ličnog prijatelja budućeg kralja i kraljice. Čovek koji je slavljen kao najpoželjniji mladoženja na svetu, pored ostalih njegovo ime povezivano je romansom sa Rozom Fidžerald, budućom majkom Džona F. Kenedija. Počeo je malom prodavnicom u Glazgovu 1871, da bi stvorio najveći trgovački lanac prodavnica u zemlji. Poslovna užurbanost očarala je Tomija Liptona na način na koji škola nikada nije. U veoma pismenoj Škotskoj, čak su i porodice radničke
klase pokušavale da dečacima daju odgovarajuće obrazovanje, ali kada je njihov najmlađi imao petnaest godina, Liptonovi su zaključili da za tri penija nedeljno koje su trošili da bi pohađao parohijsku školu Sent Endruz nije dobijao mnogo.

***