Komentar Zakona o izvršenju i obezbeđenju

Reč izdavača:

’’KO­MEN­TAR ZA­KO­NA O IZ­VR­ŠE­NJU I OBEZ­BE­ĐE­NJU sa novelama iz 2019. godine ("Sl. gla­snik RS", br. 106/15, 106/16-Autentično tumačenje, 113/17 - Autentično tumačenje i 54 od 26.07.2019.) - drugo izmenjeno i dopunjeno iz­da­nje.’’

Sa novelama iz 2019. godine, sudskom praksom i registrom pojmova.

Razlozi za donošenje novela
Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine

Posle skoro tri godine primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS" br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/18-autentično tumačenje) (u daljem tekstu: Zakon), uočene su određene nejasnoće u sadržini zakona koje se nisu mogle prevazići tumačenjem normi, već se moralo pristupiti izmenama zakona.
Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su objavljene u "Službenom glasniku RS" br. 54/2019 od 26.07.2019. imaju za cilj i rešavanje problema koji nastaju u praksi primenom ovog zakona. Prvenstveno su otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji su sadržali nepotpune, nedovoljno jasne ili kontradiktome norme. Takva je norma koja govori o izvršenju kada se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti kao i odredba koja govori o zabrani ukidanja prvostepenog rešenja i upućivanje predmeta na ponovno rešavanje.

Jedna od najvažnijih novina je ona koja predviđa da se jedina nepokretnost fizičkog lica ne može prodati radi namirenja potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000,00 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje. Takođe, izmenjena su praviia o izuzimanju od izvršenja i ograničenjima izvršenja tako što su značajno uvećani pragovi z.arada, plata kao i penzija, odnosno iznosi koji su zaštićeni od mogućnosti izvršenja čime će se sprečiti da izvršenje ugrozi osnovne potrebe za život izvršnog dužnika. Detaljno je razradeno i pojačano načelo srazmere i u drugim delovima Zakona, a ove izmene imaju z.a cilj sprečavanje mogućnosti da se unovčava imovina izvršnog dužnika značajne vrednosti radi namirenja bagatehiog ili nesrazmerno manjeg iznosa potraživanja izvršnog poverioca.

Kada je reč o antikoruptivnim merama, prepoznata je potreba da se u ovom delu značajno interveniše u samom tekstu zakona. Pojačano je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeti od ove mogućnosti, bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.
Novelont iz 2019. onemogućeni je multiplikovanje troškova u postupku izvršenja. Zato su. najpre, uneta dva pravila koja onemogućavaju izvršne poverioce da naplate troškove postupka u situaciji kada protiv istog dužnika podnose više predloga za izvršenjc po više različitih osnova koji su mogli istovremeno da se namiruju ili u slučaju "cepanja" poltaživanja po osnovu glavnice, kamate i troškova postupka. U svim ovim slučajevima, izvršni poverioci mogu svoje pravo ostvariti u jednom izvršnom postupku, pa čak i da to ne učine (nego namirenje ostvaruju u više postupaka) imaće pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak. Dodatno, značajno su smanjeni troškove u tzv. "budžetskim" piedmetima u kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnici, imajući u vidu da je pre predloga za izvršenje izvršni poverilac dužan da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najmanje 30

dana pre podnošenja predloga za izvršenje, što produžava mogućnost za dobrovoljno namirenje obaveze. Takođe, smanjenje troškova u ovim predmetima će se ogledati i u smanjenju naknada za javne izvršitelje i to kroz izmene Javnoizvršiteljske tarife.
Posebna pažnja posvećena je rešavanju problema koji postoje u pogledu javnih nadmetanja koje se održavaju u postupku izvršenja. Problem je razrešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja koje će onemogućiti svaki vid zloupotreba i značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku. Ocenjeno je da je javna aukcija kao centralna faza prodaje nepokretnosti najslabija karika i da sada već godinama vlada nedopustiva praksa koja se ogleda u postojanju jednog jako uskog kruga pravnih odnosno ftzičkih lica koji figuriraju kao kupci nepokretnosti koje se prodaju na javnoj aukciji u izvršnim postupcima u celoj zemlji. Tajna njihovog uspeha ne ieži u vanrednim sposobnostima nadmetanja, već u nezakonitim metodama kojima se služe ne bi li pribavili nepokretnost. Nažalost, u tome su im pomagale i odredbe starog i novog Zakona. Javna je tajna da se potencijalni kupci fizički ili posredno na neki drugi način motivišu da odustanu od učestvovanja na aukciji pre njenog početka. Ukoliko pak, ovaj metod ne uspe, pribegava se drugom koji se ogleda u fiktivnom nuđenju znatno visoke cene uz poznati scenario kasniji odustanak najboljeg ponuđača i prodaju drugom najboljem ponuđaču. U vezi sa iznetim postavilo se niz pitanja i to:
- da li javno nadmetanje prema načinu na koju je propisano po važećem Zakonu omogućava ravnopravno učestvovanje i slobodnu i otvorenu konkurenciju svih zainteresovanih strana;
- da li je i na koji način moguće obezbediti transparentan i pošten postupak javnog nadmetanja;
- da li se svi interesenti mogu adekvatno informisati o svim relevantniin infonnacijama koje se odnose na postupak javnog nadmetanja;
- kao i da li ovakav trenutni postupak omogućava postizanje najpovoljnije eene.
Zaključak je da samo razvijanje elektronske platfonne kao jedine adrese za javno nadmetanje svih potencijalnih interesenata sa prinienjiviin zaštitniin inerama sprečava zloupotrebe.1