Kako da se zaštitite od crne magije

UROKLJIVE OČI
Ljudi koji koriste izraz "kad bi pogled mogao da ubije" nesvesno oživljavaju jedno nekada gotovo univer- zalno verovanje da ljudsko oko ima moć da ozledi ili uništi neprijatelja. Smatra se da je ta praznoverica nastala zato što su se naši daleki preci užasavali od pomisli da ih iz po- taje posmatraju divlje zveri, pripadnici neprijateljskih plemena, zli duhovi, ili ljubomorni bogovi kojima se nije sviđao ovaj ili onaj ljudski uspeh.

Opasne veštice
Pre rađanja prave medicinske nauke, bolest i smrt često su bile pripisivane nečijem zlom oku. Smatralo se da su mala deca i domaće životinje bile njegove najčešće žrtve.

Urokljivo oko bilo je odgovorno za mušku impotenciju i žensku neplodnost. Isto tako, verovalo se da takvo oko može da upropasti nečiju žetvu.
Smatralo se da naročito muškarci i žene sa nekim telesnim deformitetom imaju urokljive oči a pre svega grbavci i ljudi patuljastog rasta. Razroke osobe, ili one sa
neravnomerno postavljenim očima, ili one čije su se obrve spajale, takođe su bile sumnjive.

Tokom 16. i 17. veka, kada se verovalo da veštice mogu uništavati ljude svojim urokljivim očima, na stotine žena bilo je pogubljeno samo na osnovu "dokaza" da je neko umro zato što ga je veštica ljutito pogledala. Suđije su se toliko plašile da če biti začarane za vreme izricanja presude da su često naređivale da optužena osoba bude izvedena u stražnje dvorište.

Strategija odbrane
Zaštita od urokljivih očiju poprimala je čitavo mnoštvo bizarnih oblika.
Na Bliskom istoku i u Turskoj citati iz Korana bili su ispisivani na spoljnim zidovima kuća kao "sveta barijera" protiv uticaja zlih očiju. Simbol oka, koji se i danas može videti naslikan na pramcima ribarskih brodova u nekim lu- kama Mediterana, takođe je smatran za efikasnu "kontramagiju".

Rukoveti kadulje koristile su se za zaštitu u Portugalu, a beli luk bio je standardno zaštitno sredstvo širom čitave jugoistočne Evrope.
Beduini iz plemena Rvala u severnoj Arabiji nose dva mermerna kamička kad god negde pođu - jedan crni, za zaštitu noću; jedan beo, za dnevnu bezbednost.
Tokom 18. veka verovalo se da crveno - simbol krvi i dobrog zdravlja - pruža zaštitu od zlih očiju. Italijanske neveste pokrivale su glavu velikim crvenim velom. U Rumuniji su crvene krpe vezivali za rogove stoke. U Škotskoj su napoličari vezivali crvene pantljike za repove svoje stoke ili pričvršćivali krstove od svetog drveta oskoruše ukrašene crvenim koncima.

U danima javnih pogubljenja bilo je uobičajeno da posmatrač koji je verovao da su ga urekle osuđenikove zle oči otkupi od dželata omču i spali je u pepeo, a zatim da pepeo pomeša sa vodom i popije. Verovalo se da je taj "lek" osobito efikasan.

Baksuzni kralj
Niko, izgleda, nije bio pošteđen sumnje da poseduje urokljive oči.
Spanskog kralja Alfonsa pratio je glas da ima veoma zle oči. Godine f923. on je bio u zvaničnoj poseti Italiji. Nekoliko mornara iz flote koja mu je poslata u susret da ga pozdravi bilo je zbačeno sa palube; u jednoj podmornici došlo je do eksplozije; jedan starinski top rasprsnuo se na komade kad je ispalio granatu u kraljevu čast; a jedan pomorski oficir s kojim se kralj rukovao pao je kao pokošen i ubrzo posle toga umro.

Italijanski diktator Musolini, koji se užasavao urokljivih očiju, odbio je da se lično susretne sa Alfonsom i vodio je pregovore preko svog izaslanika.
Sličan strah od urokljivih očiju postoji i danas u mnogim sredinama širom sveta, i ne samo u onima koje nazivamo kulturno zaostalima. Moraće, izgleda, da prode još dosta vremena pre nego što se čovek oslobodi tog ata- vističkog straha nasleđenog od pradavnih predaka.