Ja sam to

Odlomak :

’’"Ono u kome borave sva bića i koje boravi u svim bićima, koje je davalac milosti svima, Svevišnja Duša Univerzuma, Bezgranično Biće - Ja sam To."

Amritbindu Upanišad

"Ono što sve prožima, kojeg ništa ne prevazilazi, i koje, kao univerzalni prostor oko nas ispunjava sve potpuno, iznutra i spolja, taj Svevišnji Brahman bez dvojstva - to ti jesi".

Šankaračarja

Tragalac je onaj koji traga za samim sobom.

Napustite sva pitanja osim jednog: Ko sam ja? Konačno, jedina činjenica u koju ste sigurni je da vi jeste. "Ja jesam" je izvesno, "Ja sam ovo" nije. Težite da spoznate šta ste vi u stvarnosti.

Da biste znali ko ste vi, morate najpre tra­gati i saznati šta vi niste.

Otkrijte sve što vi niste - telo, osećanja, misli, vreme, prostor, ovo ili ono - ništa konkretno ili apstraktno što vi opažate ne možete biti vi. Sam čin opažanja pokazuje da vi niste ono što opažate.

Što jasnije shvatite da na nivou uma vi možete biti opisani samo u negativnim pojmovima, to ćete brže doći do kraja vašeg traganja i uvideti da ste vi bezgranično biće.

Sri Nisargadatta Maharaj

Predgovor

Nije iznenađujuće da je trebalo da se pojavi još jedno novo izdanje knjige "JA SAM TO". Uzvišenost reči izgovorenih od Šri Nisargadata Maharadže, njihova neposrednost, iskrenosti i lucidnost, jasnoća sa kojom se odnose na Najviše, Uzvišeno, čine da je ova knjiga literatura od najviše važnosti.

Zapravo, mnogi je smatraju jedinom knjigom duhovnog učenja, zaista vrednom proučavanja.

Postoje različite religije i filozofski sistemi koji tvrde da donose smisao ljudskom životu. Ali oni pate od izvesnih bitnih ograničenja. Oni izlažu svoja verovanja i ideologiju milozvučnim rečima, bilo teološki ili filozofski. Pre ili kasnije, vernici, međutim, otkrivaju ograničenost smisla i upotrebljivosti takvih reči. Oni postaju otrežnjeni i teže da napuste sisteme na isti način kao što se napuštaju naučne teorije, kad se, zbog previše kontradikcija u dokazima dovedu u pitanje.

Kada sistem duhovne interpretacije (tumačenja) postane neubedljiv i nesposoban da bude racionalno opravdan (podešen), većina ljudi dozvoljava sebi da bude preobraćena u neki drugi sistem.

Međutim, uskoro oni otkrivaju ograničenja i kontradikcije (suprotnosti) takođe i u drugim sistemima. U ovakvom neostvarenom traganju prihvatanja i odbacivanja, ono što im ostaje je samo skepticizam i agnosticizam (stvarnost se ne može spoznati), koji ih odvodi do iluzornog (bolesnog) načina življenja, obuzetog samo grubim potrebama života, konzumiranjem materijalnih dobara.

Ponekad, ali retko, sumnja može dovesti do intuicije o osnovnoj stvarnosti, mnogo temeljnijoj od one opisane ’svetim izrekama’, religijama ili filozofskim sistemima. Neobično, ali to je pozitivna odlika skepticizma.

U takvom stanju skepticizma, a imajući intuiciju o osnovnoj stvarnosti, desilo se da sam čitao knjigu Šri Nisargadata Maharadže: JA SAM TO. Bio sam odmah opčinjen knjigom i nenametljivoj ispravnosti njegovih reči. Mada su reči ograničene po svojoj samoj prirodi, pronašao sam da su iskazivanja Maharadže prozračna kao sjajno uglačani prozori, kako to behu. Međutim, nijedna knjiga duhovnih učenja, ne može da zameni prisustvo samog Gurua. Jedino reči izgovorene direktno vama od Gurua potpuno gube svoju nesavršenost.

U Guruovom prisustvu i poslednje umom postavljene granice se osvetljavaju i nestaju.

Šri Nisargadata Maharadž je, zaista takav Guru. On nije propovednik, ali daje tragaocu sve one nagoveštaje i smernice koje mu trebaju. Stvarnost koja isijava iz njega je Apsolutna i autentična. Pošto su iskusili istinitosti njegovih reči na stranicama knjige JA SAM TO, i inspirisani njima, mnogi sa Zapada su našli put do Maharadže tragajući za prosvetljenjem.

Maharadžino tumačenje Istine se ne razlikuje od onoga iz Džnana joge (Advaita Vedante). Ali on je opisuje na njemu svojstven način.

Raznovrsni oblici oko nas, kaže on, su stvoreni od pet elemenata. Oni su prolazni, u stanju su neprestanog toka i potčinjeni su zakonu uzročnosti. Sve ovo se takođe odnosi na telo i na um, jer su oba privremeni i podložni rađanju i umiranju.

Mi znamo da spoljašnji svet možemo upoznati samo posredstvom telesnih čula i uma. Kao i u Kantovom gledištu to je uzajamna veza ljudskog saznajnog subjekta (sistema), i predstavlja temeljnu strukturu našeg načina saznavanja. Ovo znači da vreme, prostor i uzročnost nisu "objektivni" ("stvarni"), ili da su neki spoljni entiteti, već mentalne kategorije u kojima je sve smešteno (oblikovano). Postojanje i oblik svih stvari zavise od uma. Poimanje (saznanje) je mentalni proizvod (plod), a svet viđen umom je subjektivan i privatan (ličan) svet koji se menja neprestano u skladu sa nespokojstvom samoga uma.

Naspram nespokojnog uma, sa njegovim ograničenim kategorijama (svojstvima) - dualnosti, subjektivnosti, spontanosti, itd. - stoji uzvišeni neograničeni opažaj "JA SAM". Jedina stvar u koju mogu da budem siguran je da "JA SAM" nije mentalni "ja sam" u Kartezijanskom smislu, ali bez svih osobina. Neprestano nas Maharadž navodi da obratimo pažnju na ovu osnovnu činjenicu sa ciljem da bi osvestili naše "JA SAM" i na taj način se oslobodili svojih samostvorenih ograničenja. On kaže: Jedino istinito stanovište je "JA SAM". Sve drugo je samo zaključivanje (izvođenje). Bez imalo napora možete promeniti "Ja sam…" u "Ja nisam…".

Sagledajte, onaj koji stvarno doživljava nije um, već ’ja sam’, svetlost u kojoj se sve pojavljuje. Sopstvo je zajednički faktor (suština) u korenu svakog iskustva, svesnost u kojoj se sve odigrava. Celokupno polje uma je samo film, ili trunka (mrlja), u "JA SAM" svesti. Ovo "JA SAM" je, budući svesno svesnosti, svesno sebe samog. A to je neopisivo, jer ono nema atributa (svojstava). Ono je samo bivanje mene samog, a bivanje mene samog (mog bića) je sve to što uistinu postoji (jeste).

Sve što postoji, postoji u meni samom (kao moje Sopstvo). Nema ničega, što je različito od mene. Nema dualnosti, a prema tome ni bola. Nema problema. To je sfera ljubavi u kojoj je sve savršeno. Šta se dešava, dešava se spontano, bez namere, kao starenje ili rast kose.

Ostvari ovo i budi slobodan od ograničenja uma.

Sagledaj da u dubokom snu nema saznanja da sam ovo ili ono.

Ipak "JA SAM" ostaje (postoji).

Sagledaj večno sada.

Sećanja izgledaju kao da donose stvari iz prošlosti, ali sve što se dešava, dešava se jedino u sadašnjosti.

Jedino u bezvremenskom sada pojave manifestuju same sebe.

Prema tome, vreme i uzročnost ne postoje u stvarnosti. "JA SAM" pre sveta, tela i uma. "JA SAM" sfera u kojoj se oni pojavljuju i nestaju. "JA SAM" izvor svih njih, univerzalna moć, pomoću koje se svet sa svim svojim zbunjujućim i raznolikim promenama manifestuje.

Uprkos svoje iskonske budnosti, osećaj "JA SAM" ipak nije Najviši (Svevišnji). Nije Apsolutan.

Osećaj ili ukus "ja sam" (I am-ness) nije apsolutno iznad vremena. Budući suština od pet elemenata, on, na neki način, zavisi od sveta. On izvire iz tela koje je, sa svoje strane, sagrađeno od hrane, koja sadrži pet elemenata. Ono nestaje kad telo umre, kao mrlja (tačka) kada se tamjan zapali.

Kada se čista svest ostvari nikakva potreba više ne postoji, niti čak ni za "ja sam" koje je koristan ukazivač, direktni nagoveštaj prema Apsolutnom.

Svesnost "ja sam" onda lagano nestaje. Ono što ostaje (preovladava) je to što ne može biti opisano, što je iznad reči (ostaje samo Apsolutno na koje je ’Ja sam’ jedino direktno ukazivalo).

To je to stanje koje je najstarije, stanje čistog potencijala (mogućnosti), koje je izvor svega. "Ja sam" je (najfiniji, najdirektniji) odraz univerzuma (u čoveku). To je ono stanje koje je džnani (Mudrac) ostvario.

Najbolje što možete uraditi je da pažljivo slušate džnania (mudraca) - čiji je Šri Nisargadata živi primer - i da mu verujete i da se pouzdate.

Takvim slušanjem vi ćete shvatiti da je njegova stvarnost i vaša stvarnost.

On vam pomaže da vidite prirodu sveta i "Ja sam". On vam dokazuje (tera vas) da treba da studirate (posmatrate) ponašanje tela i uma sa intenzivnom i ozbiljnom koncentracijom, da bi prepoznali da vi niste ni jedno od njih i da treba da ih se odreknete (da ih ne smatrate za vašu suštinu). On savetuje da se neprestano vraćamo našoj suštini "ja sam" kao svom jedinom prebivalištu, izvoru kada ništa ne postoji, dok ego kao ograničenje "ja sam" ne iščezne. Tek onda će se najviše ostvarenje desiti bez napora.

Zapazite reči mudraca koje se probijaju kroz sve koncepte i dogme.

Maharadž kaže: "Dok ne postanete samoostvareni, dok ne steknete znanje o samom sebi, dok ne prevaziđite sebe, sve dotle, sve ove "cock-and-bull" (izmišljotine) priče su potrebne, svi ovi koncepti. Da, one su koncepti (pojmovi), čak je to i "ja sam", ali sigurno nema koncepta vrednijeg od toga. Tragalac treba da ih razmatra najozbiljnije, jer oni nagoveštavaju Najvišu Stvarnost.

Nikakvi bolji koncepti nisu u mogućnosti da zamene sve koncepte.

Zahvalan sam Sudhakar S. Dikšitu, izdavaču, koji me je pozvao da napišem predgovor ovom novom izdanju knjige JA SAM TO i tako mi omogućio da pokažem svoju zahvalnost Sri Nisargadata Maharadži, koji je proširio najuzvišenije znanje na najjednostavniji, najjasniji i najubedljiviji način.

Filozofski fakultet

Douwe Tiemersma, Roterdam Holandija

Juni, 1981.

KO JE NISARGATA MAHARADŽ?

Kada smo ga pitali o datumu njegovog rođenja Majstor je odgovorio da on nije nikad rođen!

Pisanje biografije Šri Nisargadata Maharadže je frustrirajući i neuspešan zadatak. Jer, ne samo da su podaci o njegovom rođenju nepoznati, već nema pouzdanih činjenica o njegovim ranim godinama. Međutim neki od njegovih starijih rođaka i prijatelja kažu da je on rođen u martu 1897 godine na dan punog meseca, koji se poklapa sa festivalom Hanumana Jaynti, kada Hindusi pokazuju svoje poštovanje Hanumana, takođe zvanog i Maruti, majmunskom Bogu iz poznatog epa Ramajane. I do bi povezali njegovo rođenje sa ovim povoljnim (svetim) danom, njegovi roditelji dali su mu ime Maruti.

Pouzdane informacije o njegovom dečaštvu i ranoj mladosti su nepovezane i nesigurne (neispitane). Saznali smo da je njegov otac Šivrampant, bio promašen čovek, koji je radio neko vreme kao kućni poslužitelj u Bombaju, a kasnije dopunjavao svoje prinadležnosti kao sitan farmer u Kandalgaonu, malom selu u šumskom predelu Ratnagiri distrikta (okruga) Maharaštrea.

Maruti je odrastao skoro bez obrazovanja (školskog). Kao dečko pomagao je ocu u takvim poslovima kao što su - čuvanje stoke, rad na polju i donošenje porudžbina, sve što je bilo potrebno u skladu sa njegovim mogućnostima.

Njegova zadovoljstva (zabave) bila su jednostavna kao i njegovi poslovi (rad), ali on je bio obdaren jednim radoznalim umom koje je vrvio pitanjima svih vrsta (oblasti).

Njegov otac je imao prijatelja Brahmina koji se zvao Višnu Taribhani Gore, koji je bio pobožan čovek i koji je polagao mnogo na poljske poslove. Gore je često govorio o religioznim temama, a dečko Maruti je pažljivo slušao i bavio se ovim temama mnogo više nego što bi bilo ko pretpostavljao. Gore je bio za njega idealan čovek - ozbiljan, ljubazan i mudar.

Kada je Maruti napunio osamnaest godina njegov otac je umro, ostavljajući svoju udovicu, četiri sina i dve kćeri.

Siromašan prihod od male farme još se je umanjio, posle smrti njegovog oca i nije bio dovoljan da ishrani tako mnogo usta.

Maruti je napustio selo i otišao u Bombaj da traži posao, i Gore ga je pratio u tome nešto kasnije. Govorilo se da je u Bombaju on radio nekoliko meseci kao slabo plaćen mlađi trgovački pomoćnik u jednoj poslovnici, ali je napustio posao sa gađenjem. Zatim je uzeo malu trgovinu kao prodavnicu cveća i počeo je sa prodavnicom dečje odeće, duvana i ručno pravljenih seoskih cigareta. Ovaj posao je procvetao tokom vremena i doneo mu neku vrstu finansijske sigurnosti. U toku tog perioda on se oženio i imao sina i tri kćeri.

Detinjstvo, mladost, ženidba, potomstvo - Maharadž je živeo jednoličan život bez posebnih događaja sve do svojih sudnjih godina bez neke naklonosti uopšte ka svetosti da bi je sledio.

Među njegovim prijateljima, u to vreme, bio je neki Jašvantrao Bagkar, koji je bio poklonik Sri Sidharamešvar Maharadže, duhovnog učitelja Navnath Sampradaja, sekte Hinduizma.

Jedne je večeri Bagkar odveo Marutija svom Guruu i te večeri se pokazalo da je to bila ključna prekretna tačka u njegovom životu. Guru mu je dao mantru i instrukcije za meditacije. Rano u svojoj praksi on je počeo da dobija vizije i povremeno je čak padao u trans. Nešto je eksplodiralo unutar njega, kao da je dalo rođenje kosmičkoj svesnosti, osećaju večnog života. Identitet Marutija, sitnog trgovca, rastopio se u prosvetljenu ličnost Šri Nisargadata koja se pojavila.

Većina ljudi živi u svetu ego svesti (odvojenosti) i nema želju ili snagu da to napusti. Oni postoje samo za sebe same, svi njihovi napori su usmereni prema dosezanju samozadovoljstva (sebičnosti) i ličnog isticanja.

Postoje, međutim, vidioci (sveci), učitelji i buditelji (gurui), koji, dok spolja očevidno žive u istom svetu, žive istovremeno u drugom svetu takođe - svetu kosmičke svesnosti obasjani beskonačnim znanjem.

Posle svog prosvetljujućeg iskustva Šri Nisargadata Maharadž počeo je da živi takav dvostruki život. On je vodio svoju prodavnicu, ali je prestao da bude profitno orijentisan trgovac.

Kasnije, napuštajući svoju porodicu i posao, on je postao prosjak, hodočasnik prostrane i raznolike Indijske religiozne scene.

Išao je bosonog na svom putu ka Himalajima, gde je planirao da provede ostatak svojih godina u traženju večnog života.

Ali uskoro je odlučio da se vrati istim putem nazad kući, shvatajući besmislenost takvog traganja.

Spoznao je da večni život ne treba tražiti, on ga već ima.

Prevazilazeći ideju ’ja sam telo’, zadobio je mentalno stanje velike radosti, mira i uzvišenosti, tako da je sve u poređenju s tim bilo bezvredno.

On je postigao samoostvarenje.

Mada neobrazovan (školski), Majstor je svoju konverzaciju pojasnio do jednog izvanrednog (uzvišenog) nivoa. Mada rođen i vaspitan u siromaštvu, on je najbogatiji od najbogatijeg, jer ima neograničeno bogatstvo izvornog (večnog) znanja, tako da su u poređenju s njim, i najveća blaga samo školjkice.

On je srdačan i nežan, lukavo duhovit, potpuno bez straha i apsolutno istinit - inspirišući, podučavajući i podržavajući svakoga ko mu dođe.

Svaki pokušaj da se napišu biografski podaci o takvom čoveku je trivijalan i uzaludan. Jer on nije čovek sa prošlošću ili budućnošću. On je živa sadašnjost - večna i nepromenljiva. On je Sopstvo koje je sve.

KOMENTAR PREVODIOCA

Susreo sam se sa Šri Nisargadata Maharadžom pre nekoliko godina i bio sam zadivljen spontanom jednostavnošću njegove pojave i ponašanja, dubinom i istinitošću njegove ozbiljnosti u razjašnjavanju svog iskustva.

Mada je njegov mali stan u predgrađu Bombaja skroman i vrlo težak za pronalaženje, ipak mnogi nalaze put do njega.

Većina od njih su Indijci, koji slobodno razgovaraju na njihovom maternjem jeziku, ali tu je bilo takođe mnogo stranaca, kojima je bio potreban prevodilac.

Kad god sam bio prisutan taj zadatak bi bio poveren meni. Mnoga postavljena pitanja i dati odgovori bili su toliko zanimljivi i značajni da je korišten i magnetofon.

Dok je većina traka (magnetofonskih) bila normalnog Marati-engleskog tipa, neka su bila poliglotski šifrovana na nekoliko Indijskih i Evropskih jezika. Kasnije svaka traka je bila dešifrovana i prevedena na engleski.

Nije bilo lako prevesti doslovno, a u isto vreme izbeći monotona ponavljanja i ponavljanja. To daje nadu da ovaj prevod magnetofonskih traka neće umanjiti uticaj ovog jasnog, genijalnog i na mnogo načina neobičnog ljudskog bića.

Marati verzija ovih govora, lično verifikovana od samog Šri Nisargadata Maharadže, bila je posebno objavljena.

Bombaj, oktobar 16, 1977.

Prevodilac,

Maurice Frydman

PRIMEDBA IZDAVAČA

Sadašnje izdanje knjige JA SAM TO je prerađena i ponovo izdata verzija 101 razgovora, koja se je pojavila u dva toma u ranijim izdanjima.

Ne samo da je materija bila preuređena na čitljiviji slog i sa naslovima poglavlja, već su nove slike Šri Nisargadate Maharadže uključene, a dodaci sadrže izvestan do sad neobjavljen i vredan materijal.

Preporučujem posebnu pažnju čitaocu na prilog pod naslovom "Nisarga joga" (dodatak I), u kome je moj poštovani prijatelj, pokojni Maurice Frydman, jezgrovito prikazao učenje Maharadža.

Jednostavnost i skromnost su osnovne karakteristike njegovog učenja, kako to Maurice primećuje.

Majstor ne propagira nikakvo intelektualno učenje (koncept) ili doktrinu. On ne stavlja pred tragaoca neke preduslove i srećan je sa njima.

U stvari Šri Nisargadata Maharadž je naročito slobodan od svakog poniženja i osuđivanja, grešnik i svetac samo izmenjuju iskustva. Svetac je grešio, a grešnik može da bude prosvećen. Vreme ih je razdvojilo, vreme će ih spojiti.

Učitelj ne procenjuje; njegova jedina briga je "patnja i okončavanje patnje".

On zna iz svog ličnog i trajnog iskustva da su koreni patnje u umu i da je um taj koji se mora osloboditi od svojih destruktivnih i iskrivljenih navika. Od ovih navika identifikacija sebe sa projekcijama uma je najsudbonosnija.

Sa primerom i poukom Šri Nisargadata Maharadž pokazuje kraći put, nelogičan (nesvakidašnji) ali iskustveno pouzdan. To deluje kad se razume.

Revidiranje i izdavanje knjige JA SAM TO, bilo je za mene hodočašće za moje unutarnje Sopstvo - odjednom oplemenjeno i prosvetljeno. Uradio sam moj posao u duhu prosvećenosti, sa velikom ozbiljnošću. Posmatrao sam pitanja svakog pitaoca kao moje sopstveno pitanje i upijao odgovore od Majstora sa umom ispražnjenim od svega što sam znao.

Međutim, u ovom procesu koji bi mogao biti nazvan dvoglasna meditacija, moguće je da sam se na nekim mestima mogao izgubiti u hladnokrvnoj preciznosti oko sintakse i interpunkcije, očekivane od jednog izdavača.

Zbog takvih propusta, ako ih ima, molim oproštaj od čitaoca.

Pre nego što zaključim, želeo bih da izrazim moju duboku zahvalnost Profesoru Douve Fiemersma iz Filozofskog Fakulteta Erazmus, Univerzitet Roterdam, Holandija za priloženi novi Predgovor ovom izdanju. To što se on odazvao na moj zahtev odmah, čini me još zahvalnijim.

Bombaj

Izdavač

Sudhakar S. Dikšit

Juli, 1981.

1. OSEĆAJ "JA SAM"

Pitalac: Dnevno iskustvo, koje imamo kad se budimo, je da se svet iznenada pojavio. Odakle to dolazi?

Maharadž: Pre nego bilo šta može da se pojavi našem biću, mora da postoji neko kome to dolazi. Svo pojavljivanje i nestajanje unapred pretpostavlja promenu nasuprot neke nepromenljive pozadine (osnove).

P: Pre buđenja ja sam bio nesvestan.

M: U kom smislu? Da li zaboravljajući ili nemajući iskustvo? Da li možda imate iskustvo čak i kad ste nesvesni? Možete li postojati a da to ne znate? Gubitak pamćenja; da li je to dokaz da i ne postojite? I da li vi možete opravdano govoriti o vašem sopstvenom nepostojanju kao stvarnom iskustvu?

Vi ne možete reći čak i to da vaš um ne postoji. Ne budite li se vi kad vas pozovu (bude)? A pri buđenju, nije li to bio osećaj "ja sam" koji prvi dolazi?

Neko seme (zrnce, iskra) svesnosti mora da postoji i u toku spavanja, ili nesvesti.

Pri buđenju iskustvo se pokreće u sledu: "Ja sam - telo – (u) svet(u)."

Može izgledati da se to dešava sukcesivno, ali u stvari, sve je to istovremeno, samo jedna ideja o imanju tela u svetu.

Može li postojati osećaj "ja sam", bez da budemo neko ili nešto.

P: Ja sam uvek neko sa svojim sećanjima i navikama. Ja ne znam za drugo "ja sam".

M: Možda te nešto sprečava da to znaš. Kad ne znaš nešto što drugi znaju, šta radiš?

P: Ja tražim izvor njihovog znanja po njihovim instrukcijama (uputima).

M: Nije li važno za tebe da znaš da li si ti samo telo ili nešto drugo? Ili možda nisi uopšte? Ne vidite li da su svi vaši problemi telesni problemi - hrana, odeća, prevoz, porodica, prijatelji, ime, slava, sigurnost, preživljavanje - sve ovo gubi svoj smisao u momentu kada vi shvatate da ne možete biti samo telo.

P: Kakve je koristi u saznanju da ja nisam telo?

M: Čak i kad kažete da vi niste telo to nije sasvim tačno. Na neki način svi ste vi telo, srce i umovi i mnogo više.

Idite duboko u osećaj "ja sam" i naći ćete. Kako nalazite stvar koju ste izgubili ili zaboravili? Vi je držite u vašem umu ( mislite na nju) dok je ne nađete.

Ovaj osećaj bića (postojanja) "ja sam" je prvi koji se javlja. Pitajte sebe odakle on dolazi, ili samo posmatrajte to u tišini.

Kada um boravi u "ja sam" bez pokreta (potpuno smiren), svi ulazite u stanje koje se ne može rečima opisati, ali se može doživeti.

Sve što treba da radite je da neprestano pokušavate. Na kraju krajeva osećaj "ja sam" je uvek sa vama (to ste vi), jedino ste vi vezali (poistovetili) sve druge stvari za njega - telo, osećanje, misli, ideje, posedovanje, itd. Sve ove samoidentifikacije (poistovećenja) su obmanjivanja. Zbog njih vi sebe poistovećujete sa onim što niste.

P: Onda šta sam ja?

M: Dovoljno je da znate šta niste! Ne treba da znate šta jeste. Jer sve dok znanje predstavlja opis u izrazima (pojmovima) koje već poznajete, opažanjem (shvatanjem), ili mišljenjem (idejom), ne može postojati tako nešto kao što je samosaznanje (samoostvarenje), jer ono što ste vi se ne može opisati, osim kao potpuna negacija. Jedino što možete reći je: "Ja nisam ovo, ja nisam ono". Vi ne možete reći: "ovo sam ja" ("ovo je ono što sam ja"), jer to upravo nema smisla. Kada vi možete označiti "ovo ili ono" za vas, to ne može biti vaše Sopstvo. Sigurno, vi ne možete biti "nešto" drugo.

Vi niste ništa vidljivo (opažajno) ili zamislivo (zamišljeno). Ali ipak, bez vas ne postoji ni percepcija (opažanje) ni imaginacija (zamišljanje).

Vi posmatrate osećaj srca, mišljenje uma, delovanje tela; sam akt (čin) percepcije (opažanja) pokazuje vam da vi niste ono što opažate.

Možete li biti opažanja, iskustva, bez vas?

Iskustvo mora "pripadati" nekome. Neko mora doći i izjasniti se (objaviti) to kao njegovo sopstveno.

Bez onoga ko doživljava (ima iskustvo), iskustvo nije stvarno.

Iskustvo koje vi ne možete imati, od koje je ono koristi vama?

P: Osećaj da sam onaj koji ima osećaj "ja sam", nije li to takođe jedno iskustvo?

M: Očigledno, sve što je doživljeno je iskustvo. A u svakom iskustvu se pojavljuje njegov iskusitelj (onaj koji doživljava).

Sećanje stvara iluziju kontinuiteta. U stvarnosti svako iskustvo ima svog sopstvenog iskusitelja (onog ko doživljava), a osećaj identiteta (ličnosti) je upravo zajednički faktor u osnovi svih odnosa iskusitelj - iskustvo.

Identitet i kontinuitet nisu isto. Upravo kao što svaki cvet ima svoju sopstvenu boju, mada su sve boje prouzrokovane od iste svetlosti, tako se mnoga iskustva pojavljuju u nepodeljenoj (jedinstvenoj) i neodvojivoj svesti, svako, odvojeno u sećanju, identično u suštini.

Ova suština je koren, temelj, bezvremene i bezgranične "mogućnosti" svih iskustava.

P: Kako ću to zadobiti (ostvariti)?

M: Vi ne možete to da dobijete, jer ste vi to! To će ostvariti vas, ako mu vi date šansu.

Napustite vašu vezanost za nestvarno i stvarno (istinito) će nežno i spremno zakoračiti u svojoj pravoj prirodi.

Prestanite da zamišljate da ste vi ovo ili ono, ili da vi činite ovo ili ono, i spoznaja da ste vi izvor i srce svega će vam se sama razotkriti.

Sa ovim će doći i velika ljubav, koja nije izbor ili pristrasnost, već moć koja stvara sve stvari vredne ljubavi i dostojne ljubavi.

2. OPSEDNUTOST TELOM’’