Izabrana dela

Obožavaj govindu, obožavaj govindu, obožavaj go­vindu. O budalo! Gramatička pravila te neće spasti u vreme tvoje smrti.


2. O budalo! Odrekni se svoje žeđi za gomilanjem bogat­stva, posveti svoj duh mislima o istinitom. Budi zadovoljan onim što ti dolazi kroz prošle, već izvedene akcije.



3. Ne utapaj se u zablude divljajući sa strastima i požudama posmatrajući ženski pupak i prsa. Oni nisu ništa do modifikacije mesa. Ne zaboravi da se sećaš ovoga u svom duhu ponovo i ponovo.



4. Ljudski život je nesiguran kao kišne kapi na lotosovom listu. Znaj da je ceo svet žrtva bolesti, ega i žalosti.



5. Sve dok je čovek sposoban da izdržava svoju porodicu videće kako mu svi okolo iskazuju naklonost. Ali niko kod kuće ne mari da prozbori s njim ni reč, kad mu se telo u starosti prema smrti tetura.



6. Dok je živ, članovi njegove porodice se dobronamerno raspituju o njegovom blagostanju, međutim kad se duša odvoji od tela, čak i žena beži od njegovog leša.



7. Detinjstvo se propušta vezivanjem za nestašluke. Mladost se gubi vezivanjem za ženu. Starost se propušta razmišljanjem o mnogim prošlim stvarima. Teško da postoji neko ko želi da se izgubi u parabrahmanu.



8. Ko je tvoja žena? Ko ti je sin? Neobična je ova samsara. Čiji si ti? Odakle si došao? Brate, razmišljaj o tim stvarima ovde i sada.



9. Iz zajedništva s mudrim dolazi neprivrženost, od neve­zanosti dolazi do oslobađanja od zablude, a što dovodi do samo-utvrđivanja i smirenosti. Iz samo-smirenosti dolazi oslobođenje za života (đivan mukti).



10. Od kakvog su dobra čežnja i požuda kad mladost po­begne? Kakve koristi ima od jezera, kada vode u njemu nema? Gde su rođaci kad se izgubi bogatstvo? Gde je samsara kad se istina spozna?



11. Ne ponosi se bogatstvom, prijateljima i mladošću. Svaki od njih nestaje za čas. Oslobodi se zablude sveta i maje i postigni bezvremenu istinu.



12. Dnevna svetlost i tama, sumrak i zora, zima i proleće dolaze i odlaze. Ali oluja želja nikada ne odustaje.



12a Ovaj buket od 12 stihova saopštio je gramatičaru sveznajući Šankara, obožavan kao bhagavadpada.



13. Oh, ludi čoveče! Zašto nam privlače veliku pažnju misli o bogatstvu? Ima li ikog da te vodi? U tri sveta postoji samo jedna stvar koja može da te spase iz okeana samsare. Popni se brzo na čamac satsanga. (Strofa se pripisuje Padmapadi).



14. Mnogo ih ima koji idu s čupavim kovrdžama, mnogi su s čisto obrijanim glavama, a mnogi su s kosom koja je opala; neki su odeveni u šafran, uz to, ima drugih u različitim bojama - sve to samo radi života ili izdržavanja. Gledajući pred sobom otkrivenu istinu, budale je još uvek ne vide. (Strofa se pripisuje Totakačarji).



15. Snaga je napustila telo starog čoveka, glava mu je postala ćelava, njegovi desni bezubi, a naslanja se na štake. Čak i tada vezanost njegova je jaka i čvrsto prijanja uz jalove želje. (Ova strofa se pripisuje Hastamalaki).



16. Gledaj čoveka, koji spreda greje svoje telo vatrom, a suncem leđa. Noću uvija svoje telo zbog hladnoće. Jede svoju isprošenu hranu iz čanka rukama i spava ispod drveta. Ipak u svom srcu je nesrećna lutka u rukama strasti. (Ova strofa se pripisuje Subothi).



17. Neko može da ide na gangasagar, da posti i daje bogat­stvo kao milosrđe! Ipak, bez đnane ničim ne može da se stekne mukti, čak ni nakon stotina rađanja.



18. Nastani se u hramu ili ispod drveta, nosi jelensku kožu kao svoju odeću i spavaj na majci zemlji kao svom krevetu. Odrekni se svake vazanosti i svih udobnosti. Blagosloven s takvom vairagjom, može li iko da bude nezadovoljan? (Ovaj stih se pripisuje Nitjanandi).



19. Neko može da uživa u jogi ili bhogi, može da bude vezan ili nevezan. Ali samo onaj čiji je duh stalno ushićen u brahmanu, uživa blaženstvo, i niko drugi. (Ovaj stih se pripisuje Anandagiriu).



20. Neka čovek čita malo iz Gite, pije samo kap vode iz Gange, samo jednom da obožava murari (govindu). Tada neće imati prepirku s Jamom. (Ova strofa se pripisuje Dridhabhakti).



21. Ponovo rađanje, ponovo smrt, pa opet rađanje da se ostane u majčinoj materici! Zaista je teško preći ovaj bezgranični okean samsare. Oh, murari! Spasi me tvojom milošću. (Ovaj stih se pripisuje Nitjanathi).



22. Nema nestašice odeće za monahe sve dok ima krpa bačenih pored puta. Oslobođen poroka i vrline, luta dalje. Ko živi u prijateljskoj vezi s Bogom, uživa blaženstvo, čisto i neo­kaljano, poput deteta, ili pijanca. (Ova strofa se pripisuje Nit­janathi).



23. Ko si ti? Ko sam ja? Odakle dolazim? Ko mi je majka, a ko otac? Zadubi se tako u misli, gledaj na sve kao na nebitno i odrekni se sveta kao zaludnog sna. (Ovaj strofa se pripisuje Surendri).



24. U meni, u tebi i u svemu, boravi niko drugi do sam Višnu. Tvoja ljutnja i nestrpljenje su beznačajni. Ako želiš ubrzo da dostigneš status Višnua, uvek imaj samabhavu. (Ovaj stih se pripisuje Medhatithiri).



25. Ne traći svoj trud da zadobiješ ljubav, ili da se boriš protiv prijatelja i protivnika, dece i rođaka. Vidi sebe u svakom i potpuno se odrekni svih osećanja dualnosti. (Ova strofa se pripisuje Medhatithiri).



26. Odrekni se požude, ljutnje, zaludelosti ili zanetosti i pohlepe. Razmišljaj o svojoj sopstvenoj prirodi. Budale su oni koji su slepi za Sopstvo. Bačeni u pakao, tamo oni beskrajno pate. (Ovaj stih se pripisuje Bharativamši).



27. Redovno recituj iz Gite, meditiraj na Višnua u svom srcu, i opevaj hiljadu njegovih veličanstvenosti. Raduj se da budeš u društvu s plemenitim, uzvišenim i svetim. Udeli od svog bogatstva u milosrđe siromašnima koji su u oskudici. (Strofa pripisana Sumatiri).



28. Onaj ko se prepušta čežnji za uživanjima, napušta svoje telo i plen je bolesti. Mada smrt donosi kraj svemu, čovek se ne odriče grešnog puta.



29. Bogatstvo nije sreća, zaista u njemu nema radosti. Razmišljaj o ovome sve vreme. Bogataš se plaši čak i svojih sopstvenih sinova. Svuda je takav put bogatstva.



30. Reguliši pranu, ostani netaknut spoljnim uticajima, i oštroumno razlikuj između stvarnog i prolaznog. Pevaj sveto božje ime i smiruj svoj nemirni um. Izvodi to brižljivo, s naj­većom pažnjom.


31. Oh, obožavaoče guruovih lotos stopala! Neka brzo budeš oslobođen od samsare. Kroz ukroćena čula i kontrolisan um, doći ćeš do iskustva gospoda što boravi u tvom srcu!


32. Na ovaj način je smešni gramatičar izgubljen u pra­vilima, očistio svoj suženi pogled i, uz pomoć Šankarinih učenika, iskusio svetlost.


33. Obožavaj govindu, obožavaj govindu, o, budalo! Ne postoji drugačiji put od pevanja gospodjih imena. Nema drugog puta za prelaz životnog okeana.