Godinama pre

Reči autora :

’’Zapisi koji su pred vama, nastajali su godinama pre...tačnije, počeo sam da ih pišem posle nepunih pet godina rada u diplomatskoj službi, u Ministarstvu za inostrane poslove. Iako nisam službovao u inostranstvu u tom periodu, zapisi su nastali posle mojih putovanja po zemljama regiona koji sam pratio.

Nastali su u periodu koji posle godina provedenih u Ministarstvu, za mene sigurno predstavlja prekretnicu.

Promene koje su se dogodile krajem 2000 godine pogodile su i mene. Praktično sam bio prinuđen da napustim Ministarstvo i posao koji sam baš voleo, a da nikada nisam dobio valjane razloge za to. To je zaista bilo teško vreme u kome su profitirali mnogi koji to ničim nisu zaslužili. Mnogi partijski kadrovi su promenili boju i bili primljeni u nove stranke, a da niko nije razmišljao o tome da onaj ko te jednom proda, po pravilu to uradi i sledeći put.

U godinama posle toga, po srpskim običajima, nemoguće je postalo moguće, vlast je gubila ideološki predznak i dojučerašnje suparnike, interes je spojio i na vlasti smo imali nezamislive stranačke kombinacije. Sada smo se već i na to polako navikli.

„Preletači“, kao i ljudi koji su nekada bili u vrhovima nekadašnje komunističke vlasti, kadrovi povučeni iz davno dodeljenih penzija, sada viđeni „spasioci“, pretvorili su se u istaknute predstavnike „demokratske“ vlasti i napravili ogromnu štetu. Ceh su uglavnom platili ljudi koji su samo radili svoj posao i nikada nisu bili u vrhovima vlasti.

Svestan ovih okolnosti utočište i šansu sam potražio u advokaturi. Kao nekadašnji sudija, nisam imao problem sa prilagođavanjem. Nisam se pokajao ni najmanje. Sloboda koju ova profesija u principu pruža je neprocenjiva. Naravno da politika i ovde ima upliva, ali ako radite pošteno svoj posao i imate određeni ugled u društvu, možete se smatrati nezavisnim. Nema govora o kamionim i avionima, ali za miran, normalan, pristojan život možete da se izborite.

Kako prva ljubav zaborava nema, tako se nisam sasvim odrekao ni diplomatije. Zvanje ambasadora mira, koje sam dobio kao član nevladine organizacije koja ima savetodavni status pri EKOSOKu UN na određeni način, delom mi je nadomestilo posao koji sam voleo i ostavio u diplomatiji. Istovremeno omogućilo mi je još niz putovanja u zemlje u koje se ređe ide i obezbedilo kontakte sa značajnim i interesantnim ljudima najrazličitijeg profila. Od bivših predsednika država i vlada, ministara, šefova misija, gradonačelnika pa do biznismena različitog ranga i moći. Sa tih putovanja nastali su preostali zapisi.

U tekstovima koji su pred vama, ima i onih koji su pisani sa privatnih putovanja na kojima su se takođe dešavale interesantne stvari, na primer susreti sa nekadašnjim kolegama, a sada ambasadorima u brojnim zemljama, zahvaljujući čemu sam uspevao da vidim i ono što u drugim okolnostima ne bih uspeo.

Takođe susretao sam i ljude koji su bili u poseti našoj zemlji i koje sam tom prilikom primao, pa su isti uzvraćali gostoprimstvo i moje privatne posete učinili gotovo zvaničnim, obezbedivši mi posete nekim od važnih državnih institucija.

U knjizi nećete naći diplomatske prepiske, tajne depeše, intrigantne zaplete, dakle ono što svetu prvo padne na pamet kada se pomene diplomatija i sve ono što u vezi sa njom kod ljudi može da zagolica maštu. Zato sigurno možete da nađete nešto od onoga što sam radio godinama, što se zaista događalo, a vezano je za diplomatiju.
Tekstovi su nastajali u periodu od dvadeset godina i otuda postoje određene neujednačenosti i razlike.

Pisao sam o gradovima, državama, pa i o celom kontinentu – recimo o Australiji.
Pisao sam o onome što sam doživeo, o susretima sa ljudima koji su predstavljali ili predstavljaju još uvek značajne figure u politici, biznisu, kulturi... Ovom knjigom želeo sam to da podelim sa drugima.

U svakom slučaju prijem na koji sam nailazio i kod jednih i kod drugih, kako za vreme rada, tako i posle odlaska iz državne službe, učinio me je ponosnim, jer je značio apsolutnu potvrdu i uvažavanje onoga što sam u tom periodu svog života radio ’’