Filozofija

Proslovlje

Poštovani poklonici filozofije, knjiga s kojom se upravo rukujete, vrelo je ideja koje su pokretale svet i osmišljavale ljudski život, tokom skoro tri prethodna milenijuma. Prezentacija velikih svetskih filozofa i njihovih koncepcija oplemenjena je izvornim hrestomatijskim ekscerptima (osenčeni delovi teksta), pri čemu je reč samo o prvoj berbi najznačajnijih filozofskih ideja.

Dakako, predočeni ekscerpti nagovaraju nas i na čitanje filozofskih dela u originalu i celini, ali i čitanje iz otvorene knjige prirode i života jer smo svi mi zapravo članovi nevidljive transtemporalne epistemičke zajednice ljudi, gladnih i žednih smisla i istine. Shodno tome, ova knjiga je plodno tle za slobodne razgovore, suptilne uvide, uzlete i vatromete bitnog ili pojmovnog mišljenja.

Ona cilja da osokoli i okuraži ljude na kristalno jasno mišljenje, na podvig duhovnog uzdizanja, kreativne i tolerantne komunikacije pri osvajanju životnih smislova.
Nadalje, uobzirivši da radoznali duhovi ne ljube dosadne knjige, u kojima se skamenilo zastarelo znanje, pri izboru izvadaka iz literature korišćena je tzv. filmska tehnika: kao što se za film biraju najbolji dijalozi i sekvence, tako su ovde selektirani karakteristični tekstovi slavnih filozofa (ponekad uz neophodne korekcije postojećih prevoda, koje ne dovode u pitanje autentičnost izvornih tekstova). Ekscerpti su dakle nastali ceđenjem ekstrakta iz raznolikog filozofskog cveća, pri čemu se njihova derivacija ipak centrira oko složenih i arhetipskih filozofskih pitanja. Didaktičko metodička dimenzija knjige postiže se posredstvom kontinuirane aktualizacije polaznog znanja: svako prethodno poglavlje konkretizovano je potonjim i svako potonje poglavlje osvetljeno je prethodnim. Završni deo knjige sačinjava Filozofski vremeplov, nastao radi adekvatnije metajezičke, kontekstualne i hronološke sondaže filozofa, njihovih dela i filozofema.

Potim sledi Filozofski pojmovnik, u kome je učinjen predlog ujednačavanja srpske filozofske terminologije, obogaćen osnovnim pojmovima iz mitologije i religije, što je neosporno odgovor na jednu od legitimnih duhovnih potreba čoveka našeg doba. Tu je i Literatura sa kompletnim bibliografskim podacima dela iz kojih su preuzeti navodi ili hrestomatijski ekscerpti izvornih filozofskih tekstova. Najzad, valja istaći i da se pri izlaganju istraženog sadržaja paralelno kombinuju logika i književnost kao organoni za objašnjavanje, razumevanje, vrednovanje, učitavanje i dočitavanje i najsloženijih filozofskih stavova. Konačno, tekstura je oplemenjena i reprezentativnim fotosima filozofa i mislilaca, jer kako Hegel reče: Lice filozofa je lice nadahnuto i oživljeno duhom. Dabogme, validna recepcija i interpretacija svake filozofije podrazumeva ne samo sposobnost apstraktnog mišljenja, nego i potrebu da u nama postoji bar zametak onoga što je kod velikih filozofa rascvetana misao.

Lajtmotiv i filozofska platforma autora knjige koju, nadam se pažljivo i znatiželjno čitate, jeste smisloljublje kao suština mudroljublja ili mudroslovlja. Naime, logosnost je osnovna karakteristika filozofije od njenih početaka: od Heraklita Efešanina (ontološki nivo) i Jovana Bogoslova Efešanina (religijski nivo: ovaploćenje Boga Logosa), posredstvom logosologije velikih antičkih filozofa (a nar. Sokrata, Platona i Aristotela). Naravno, gnoseološki i logički nivo smisla u antici, sholastici i modernoj biva preobražen u aksiologiju smisla, logiku istorije i praktične živote smislove u okviru savremene i postmoderne filozofije (od neokantovaca, voluntarista i personalista, fenomenologa i hermeneutičara, filozofa života i egzistencije do psihoanalitičke logoterapije, Kamijeve filozofije apsurda i revolta.

Autor