Evropa i Dubrovnik u 17. i 18. veku

Iz Predgovora

Pripremajući ovu knjigu za objavljivanje, setio sam se svojih početaka. Prve korake u upoznavanju sa izvorima i arhivskim radom napravio sam tokom studentske letnje prakse u Arhivu Dubrovačke republike, u poznatoj Sponzi. U njoj sam upoznao mnoge ugledne ličnosti, domaće i strane, moje potonje profesije. Sa nekima od njih sam sarađivao, dok sam sa drugima iskovao trajna prijateljstva. Nažalost, mnogi od njih više nisu među živima. Imao sam privilegiju da mi je prve savete i pomoć u arhivskom radu pružio moj uvaženi učitelj, Jorjo Tadić, jedan od najboljih poznavalaca arhivskih fondova i prošlosti Republike Sv. Vlaha. Pod njegovim budnim okom, moj napredak u savlađivanju građe bio je brz i siguran. To nije bilo sve. Među svoje učitelje svrstavam sa osećanjem dubokog uvažavanja nezaboravnog Branislava Nedeljkovića i neponovljivog arhivistu i čoveka, Zdravka Šundricu. Ova knjiga je izraz duboke zahvalnosti za sve što su učinili za mene.

Njihovo znanje, dobronamerni saveti i podrška olakšali su mi čitanje arhivskih knjiga i razumevanje tema i problema čijim sam se proučavanjem bavio. Iako sam se, kasnije, okrenuo drugim istraživačkim pitanjima i prostorima, nikad nisam prestao da se interesujem za Republiku sv. Vlaha i njenu prošlost. Želja da se sa njom dublje upoznam i da je razumem doprinela je da tokom nekoliko narednih decenija iznedrim radove koji su bacili više svetlosti na pojedina pitanja. Njih je bilo više. Moju pažnju privlačili su pretežno pitanja privrede i društva, interesovanje Dubrovčana za novootkrivene zemlje, pomorstvo, konzularnu službu, zdravstvo, finansije, međunarodni odnosi. Sakupljeni na jednom mestu, radovi nastali u dužem hronološkom razdoblju, kazuju mnogo o jednom vremenu i ljudima, borbi za opstanak u okruženju moćnih saveznika i neprijatelja, shvatanjima, isprepletenosti evropskog i sredozemnog, a posebno balkanskog, institucijama i praksi, idejama, smelosti i mudrosti, ali i strahom onih koji su bili na čelu Republike u burnom svetu XVII i XVIII veka.
�
Nema sumnje da je Republika temeljila svoju državnu organizaciju na evropskim uzorima. Oni su bili duboko ugrađeni u njenu strukturu i način razmišljanja njene vladajuće klase. Iako na prvi pogled izolovana i udaljena od Evrope, okružena sa svih strana Otomanskim carstvom, Republika je svoje ustanove i zakone oblikovala prema evropskim uz orima, prilagođavajući ih postojećim okolnostima. Ugradila je merkantilizam i kameralizam u svoj privredni i društveni poredak. Sarađivala je sa pojedinim evropskim državama u svemu što je bilo od zajedničkog interesa i koristi, što su nalagale potrebe. To se, pre svega, odnosi na borbu protiv širenja zaraznih bolesti. Kao mnoge evropske države i njihovi žitelji, Dubrovčani su se interesovali za Novi svet i plemenite metale. Republika je izgradila svoje pomorstvo i konzularnu službu na evropskim uzorima. U Evropi je takođe obrazovala svoje lekare, hirurge i apotekare koji su brinuli o zdravlju žitelja Republike i njenih suseda. Finansijski život u njoj bio je zasnovan na evropskim (italijanskim) uzorima. Najzad, kao sve male i slabe države Starog sveta klonila se nesporazuma i sukoba sa moćnim. Imala je svoje zaštitnike, ali i protivnike. U ratovima između velikih sila držala se po strani, nastojeći da iskoristi svaku priliku da osigura dobru zaradu za svoje podanike. Najzad, vladajuća klasa Republike plašila se novih sila (Rusija) i novih ideja (Francuska revolucija) od kojih nije imala načina da se zaštiti.

Knjiga o Dubrovačkoj republici treba da podseti čitaoce na nekada dominantno mesto Beogradske raguzeološke škole u istoriografiji bivše Jugoslavije.