Da li verujete u čuda?

Odlomak:

Predgovor ili poziv u herojsku avanturu

Putujući kroz avanturu zvanu život, razumeo sam da svako od nas posmatra svet na jedinstven i bar malo drugačiji način. Iz raznih razloga, najčešće nesvesno, to činimo iz straha. A svaki put kada transformišemo svoje iskustvo, posmatrajući isti događaj iz ugla ljubavi, dešava se čudo! Kao da u tom času neko mračno mesto u nama biva osvetljeno. I baš kao posledica toga, dolazi do promene našeg životnog iskustva. To zaista nije lak i kratkotrajan proces, ali kada dozvolimo sebi da posmatramo život iz ugla ljubavi, polako počinjemo da shvatamo da živimo u polju beskonačnih mogućnosti, u kome su sva čuda moguća.

Znam, danas je teško u to poverovati. Ali, setite se vremena kada ste i vi u to verovali. Da li ste se ikada zapitali zašto sva deca na ovom svetu vole bajke? Šta je to što ih u njima toliko privlači? Ili još bolje, zašto ste ih i vi voleli? Gotovo svaki mališan u krevet odlazi spreman da čuje uzbudljivu avanturu koja obiluje neobičnim, dramatičnim zapletima i koja na kraju, biva razrešena zahvaljujući spletu savršenih okolnosti. Danas takve događaje nazivamo sinhronicitetima. A ova knjiga govori upravo o njima.

I ja sam kao dete bio oduševljen bajkama. Na početku su mi ih pričali roditelji, ali od trena kada sam naučio da čitam, sam bih se upuštao u te pustolovine. Ali, znate, to nisu bile samo najpopularnije priče koje svi već znaju. Ne, jer smo u porodičnoj biblioteci imali bajke iz čitavog sveta: eskimske, uzbekistanske, irske... Čitao sam ih iznova i iznova, uživao i radovao se.

Međutim, s odrastanjem, vreme bajki je prolazilo i počeo sam da čitam „ozbiljnije“ knjige. Postajao sam sve racionalniji. Poverovao sam u priču da ću isključivo napornim, intelektualnim radom doći do života kakav želim. Zato su tada moje knjige bile prepune lekcija iz matematičke analize ili linearne algebre, koje me iskreno, nisu zanimale. Danas mi deluje da sam u periodu tradicionalnog školovanja imao vremena za sve osim za sebe.

Kako uobičajeni način školovanja deluje na ljude možemo svi da vidimo iz dana u dan. Dete obično dođe u prvi razred radoznalo, radosno i s velikom ljubavlju prema novim iskustvima. Ali, vremenom razvija, kako to psiholozi nazivaju - „kritički odnos prema učenju“. To zapravo znači da, manje ili više, dete počinje da mrzi učenje, školu i sve što ima veze s tim. Do skoro sam radio kao nastavnik matematike i kroz lično iskustvo uvideo da kada učenik oseća da nešto radi na silu, njegova želja za novim saznanjima i iskustvima se gasi. Umesto ljubavi, počinje da dominira strah. Tada deca sve više koračaju stazama koje smo mi utabali, a to su staze straha i nesigurnosti.

Negde u ovim redovima se možda nalazi i odgovor na pitanje kako smo od ljubavi stigli do straha. Putovanje u ovom smeru deluje veoma jednostavno – samo učinimo da se neko oseća primoranim na nešto.

Kada smo na nešto primorani, mi zapravo postajemo robovi, a to je suprotno od slobode. Možda sada moţemo pronaći odgovor na pitanje kako krenuti u suprotnom smeru i stići od straha do ljubavi?

Tek pošto sam završio fakultet, došao sam do predaha i nešto me je prosto vuklo da se okrenem svojim potrebama, da počnem da istražujem sebe, svoje navike i načine ponašanja u različitim situacijama, svoje strahove i vrline. Od tog trenutka, osećam se kao da sam se ukrcao na čudesni, bajkoviti voz koji me, iz dana u dan, kroz najrazličitije avanture nepogrešivo vodi – Sebi.

- Kakve veze imaju bajke sa našim životom, pa to su samo fantazije i imaginacija za decu? - rekao bih pre desetak godina.

Ali, u tom periodu moj um je bio zatvoren i nisam ni pomišljao da ću jednog dana pisati knjigu koja govori o čudima ljubavi.

Jedan od znakova na mom putu bio je i rad američkog profesora Džozefa Kembela, koji se posebno interesovao za mitologije raznih civilizacija. Putovao je svetom, istraživao, zapisivao, razgovarao sa starosedeocima i onda, iznenada, došao do fantastičnog zaključka. Uvideo je da su sve priče imale istu srž i da su se zapravo menjali samo likovi i scenografija, bez obzira na to da se li se radi o Eskimima, Aboridžinima ili plemenima iz Afrike. Teme su se ponavljale širom naše planete. Kao naučnik, primetio je to pravilo i počeo da traži razlog. Zapitao se da li je ipak moguće da nešto što ne možemo lako opaziti, donosi istu informaciju upakovanu u drugačiju ambalažu, svim ljudima na planeti Zemlji?

Inspirisan ovom idejom, nastavio je da istražuje i divno predaje svoja saznanja do smrti. Za sobom je ostavio fantastičnu knjigu „Herojsko putovanje“, čiji naslov simboliše ljudski život. Svakome od nas dodeljena je uloga viteza, koji obično na mističan način dobija poziv i kreće u avanturu. Na putu neminovno nailazimo na aždaju. Samo ukoliko uspemo da je porazimo (oslobodimo se svojih strahova), spasićemo kraljevstvo (spoznaćemo sebe).

U nekom trenutku i ja sam čuo svoj mistični zov. Ova knjiga je deo mog putovanja i namenjena je svima nama koji smo zaboravili koliko smo snažni kada savladamo svoje strahove i otkrijemo svoju pravu prirodu. Sada znam, to je samo Ljubav. Kako god da je ova knjiga došla do vas, to svakako nije slučajnost. Dozvolite joj da nežno uroni u vaše srce i pozove vas u herojsku avanturu u kojoj ćete beskompromisno slediti svoje srce i pronaći svoju slobodu. Uživajte!