Pretplatite se i budite redovno informisani o novostima na nasem sajtu.

Top 20 najpoznatijih pisaca

Postavljeno 06.05.2017. Dragana Stamenković

Književnost je jedna od najstarijih tekovina čovečanstva, pisaca je mnogo, i svaki od njih je na svoj način obeležio vek u kojem je pisao i radio. Na ovoj listi naći ćete 20 najpoznatijih pisaca koji su doprineli razvoju književnosti kakva i danas postoji. Svojim postupcima, motivima i temama doprineli su usavršavanju ove možemo slobodno reći najveće humanističke nauke.  

1.Vilijam Šekspir

Vilijam Šekspir bio je jedan od najvećih pisaca i dramaturga na engleskom jeziku. Ono što ga čini velikim piscem i jednim od najboljih pisaca svih vremena je to što su njegove drame bogate političkim, moralnim i društvenim temama. Njegovi junaci su nosioci viših moralnih ideja, a u svojim delima Šekspir razmatra pitanja koja se tiču stvaralaštva, umetnosti, sveta i njegovog načina funkcionisanja. 

Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.

2.Dante Aligijeri

Dante je veliki italijanski pesnik, zalagao se za pisanje na narodnom jeziku i bio osnivač strofe od tri stiha, tzv. tercine. Dante se često naziva ,,ocem italijanskog jezika“ i u Italiji ga oslovljavaju sa Il Sommo Poeta (vrhovni pesnik). Dante je jedan od najvećih pisaca zbog svog velikog uticaja na kasnije pesnike, kao što su Čoser i Milton.

Ljubav! Ta reč mi zvuči tako čudesno, da mislim, sve što izvire iz ljubavi mora biti isto tako čudesno.

3.Fjodor Dostojevski

Dostojevski važi za jednog od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Njegov realizam graniči se sa modernizmom zbog toga što je radnja njegovih romana  u osnovi i dalje realistička, sa naracijom kao dominantnim književnim postupkom. Međutim, način na koji gradi dramatične dijaloge, filozofske rasprave i polifoniju romana čini ga pretečom modernizma. On je takođe i osnivač psihološkog romana. Zbog svih ovih razloga, Dostojevski je svakako jedan od najvećih pisaca ikada.

Razum i postoji zato da bi čovek postigao ono što želi.

4.Lav Tolstoj

Sama činjenica da je Tolstoj proglašen za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina od strane 125 američkih i britanskih književnika je dovoljan razlog da se Tolstoj nađe na ovoj listi. Bio je najveći realista XIX veka i u svoja dva dela  Ana Karenjina i Rat i mirna maestralan način opisao je duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u XIX veku. 

Samo su dva izvora ljudskih poroka: lenjost i praznoverje, i samo su dva dobročinitelja: rad i um.

5.Džejms Džojs

Džejms Džojs je eksperimentisanjem u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti utemeljio nov pravac u modernoj književnosti. Njegovo rad uticao je na razvoj književne proze XX veka. 

Čovekova dela su najbolji tumač njegovih misli. 

(Džejms Džojs)

6.Vilijam Fokner

Vilijam Fokner je jedan od najvećih američkih romanopisaca. U njegovim romanima dominantna je tragična vizija života u kojoj vlada sudbina. Fokner je pisao o škakljivim temama poput incesta, ubistva, silovanja, linča, bratoubistva da bi istražio samo zlo u čoveku. Njegov uticaj na svetsku književnost je ogroman, dovoljno je reći da su posleratna američka, zapadnoevropska i lationamerička literatura nezamislive bez Foknera.

Ne plaši se da podržiš iskrenost, istinu i saosećanje i usprotiviš se nepravdi, laži i pohlepi. Kada bi ljudi ovako postupali, promenio bi se svet. 

7.Ivo Andrić

Ivo Andrić je nesumnjivo jedan od najboljih pisac ikada. Činjenica da je dobio Nobelovu nagradu 1961. godine to potvrđuje, ali to nije jedini razlog. Njegovo stvaralaštvo je značajno po mnogo čemu, ali u srpskoj književnosti izdvaja ga to što je na izvanredan način uspeo da prikaže one neizrecive nagone u čoveku koji su izvan njegove svesti i volje. Prikazao je kako ti nagoni pritiskaju čoveka i zbog toga ga nazivaju modernim psihoanalitičarem u našoj savremenoj književnosti.

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži. 

8.Čarls Dikens

Osnivač socijalnog realizma i najveći pisac viktorijanskog perioda, Čarls Dikens svakako zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Uvek je dizao glas protiv nepravde i zbog toga su junaci njegovih romana često pripadali nižem socijalnom staležu. Napisao je četrnaest romana i svi oni se ubrajaju u popularne naslove svetske književnosti. 

Bol prilikom rastanka je ništa u poređenju sa radošću prilikom ponovnog susreta. 

9.Franc Kafka

Franca Kafku kritika smatra jednim od najvećih pisaca XX veka. Pripadao je avangardi, posebno stilom pisanja, ali je svojim delovanjem uticao na kasniji modernizam, pogotovu na egzistencijalizam. Njegovi likovi nalaze se u konstantnom sukobu sa svetom i osećaju se zarobljeno, zbunjeno, puni krivice i ne mogu shvatiti svet. Kafkin uticaj je ogroman, bio bi potreban ceo jedan rad da se posveti  samo tome koliko je uticao na potonje književnike i književnost. Dovoljno je reći da se koristi termin post-kafkijanska književnost da bi se shvatio obim uticaja koji je izvršio. 

Počnite s onim što je ispravno, a ne sa onim što je prihvatljivo.

10.Tomas Man

Tomas Man bio je nemački pripovedač i romanopisac. Sve njegove priče i romani predstavljaju varijacije jedne iste teme. One se bave pojedincem, obično umetnikom koji pokušava da se izbori sa besmislenošću postojanja. Njegovo pripovedanje je pomalo kitnjasto, ali svaka priča ili roman nosi u sebi duboku simboličku poruku. 

Čak i štetna istina vredi više od korisne laži. 

(Tomas Man)

11.Virdžinija Vulf

Virdžinija Vulf je jedan od najvažnijih pisaca modernizma i osnivač feminističke kritike. Smatrala je da pisci treba da pišu o običnim ljudima i običnim stvarima koje zaista čine život. Velike teme su grandiozne, istoriju pišu pobednici, ali ko će pisati o malim ljudima, o svakodnevnim stvarima? Zbog toga, njeni romani su izuzetno eksperimentalni: postoji više mesta radnji, koja je uglavnom svakodnevna, prisutan je lirizam, a njeni likovi su u stanju stalnog preipsitivanja sopstvenog postojanja.

Nikad se ne pretvaraj da stvari koje nemaš nije vredno imati. 

12.Anton Pavlovič Čehov

Anton Pavlovič Čehov je zaista majstor kratke priče. On je u nekim pričama uspeo da prikaže ono što je na hiljade strana prikazivao Tolstoj. Čehov je znao kako da pogodi suštinu u samo par rečenica, kako da prikaže ljudske patnje, želje, nadanja na malom prostoru. Zbog toga je on veliki pisac malih priča. 

Ljubav prema čoveku treba da se nahodi, ne u srcu, ne u stomaku, ne u krstima, nego u glavi.

13.Onore de Balzak

Onore de Balzak smatra se pretečom književnog realizma jer je u svom delu posvećivao pažnju detaljima, posebno detaljima kojima bi trebalo da ilustruje svoje likove. Umeo je da iskoristi likove iz prethodnih književnosti poput škrtice, nesretnih ljubavnika, propalih karijerista i uvede ih u novu modu književnosti koja će u evropskoj književnosti dobiti naziv realizam. 

Brak se mora neprestano boriti protiv nemani koja sve proždire – protiv navike.

14.Horhe Luis Borhes

Horhe Luis Borhes je svojim radom obeležio hispanoameričku književnost i uticao na svetske književne tokove. Uglavnom je pisao kratke priče, ali je bio i esejista, scenarista, književni kritičar i prevodilac. U njegovim delima primetan je uticaj simbolizma, naturalizma, mitologije, matematike i teologije. Veliki uticaj imao je na latinoameričke pisce kao što su Kortasar, Ljosa, Fuentes i drugi koji se nazivaju prvi borhesovci.

Ljubav je božanski dar i ona nas, kao i lepota, vreba sa svih strana

15.Marsel Prust

Marsel Prust je najpoznatiji po svom delu ,,U traganju za izgubljenim vremenom“ koje je napisao u 7 tomova i izdavao u periodu od 14 godina. To delo je ostavilo duboki trag u evropskoj književnosti XX veka i izvršilo veliki uticaj na mnoge potonje književnike. Teme kojima se bavio u ovom kapitalnom delu bile su ljubomora i ljubav, telesnost, nestalnost odnosa među ljudima, problematičnost identiteta i dr. Prust je ostvario jedno od najvećih dela u istoriji književnosti koje se može postaviti na sam vrh književnosti. 

Sve svoje odluke donosimo u raspoloženju ili stanju duha koje će se sigurno promeniti. 

16.Žoze Saramago

Žoze Saramago se smatra najvećim portugalskim piscem i jednim od najuticajnijih pisaca današnjice. U svojim delima Saramago se bavio ozbiljnim temama, često pristupajući čoveku sa velikom dozom saosećanja. Njegovi likovi teže da se međusobno povežu i izgrade svoju ličnost kako bi pronašli dostojanstvo i smisao postojanja van svih ekonomskih i političkih okvira.

Dar govora dobili smo kako bismo otkrili, a ne skrivali naše misli. 

(Žoze Saramago)

17.Gabrijel Garsija Markes

Markesovo stvaralaštvo uticalo je na to da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina XX veka. On je pisac tzv. magičnog realizma, žanra u kojem se stvarno i magično prepliću sa svakodnevnom egzistencijom. Značajan je i po tome što koristi nove pripovedne postupke kao što je unutrašnji monolog i kombinuje ih sa tradicionalnim tehnikama realizma. 

Čovek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

18.Semjuel Beket

Semjuel Beket bio je irski dramaturg koji je pisao o ljudskom postojanju i otuđenosti ljudi u jednom modernom svetu. On prikazuje pesimističku viziju sveta, čovek je neko ko večno čeka spasenje i njegovo čekanje ispunjeno je patnjom i tugom. On je pravi predstavnik apsurda, jer njegove drame deluju kao da se na njima dešava jedno veliko ništa.

Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva.

19.Johan Volfang Gete

Johan Volfang Gete bio je najznačajniji predstavnik evropskog neoklasicizma i romantizma krajem XVIII i početkom XIX veka. Njegova dela imala su veliki uticaj na stvaranje kasnijih muzičkih i dramskih komada. Geteov uticaj je bio ogroman jer je shvatio da je došlo do promene u evropskom senzibilitetu, do sve većeg fokusa na smisao i emotivnost. To ne znači da je on bio previše emotivan, on je pohvalio suzdržanost i smatrao da je svaki višak preteran. Kao što kaže: 

Ne postoji ništa gore od mašte bez ukusa.

20.Umberto Eko

Umberto Eko bio je italijanski pisac, kritičar, filozof i profesor semiotike. Ekova dela zasnivaju se na konceptu intertekstualnosti, odnosno povezanosti svih književnih dela. Često je navodio Džojsa i Borhesa, kao dva autora koji su najviše uticali na njegov rad.

Ne možeš pobeći od beskraja, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito.

(Umberto Eko)