Beograd večiti grad: Sentimentalno putovanje kroz istoriju (latinica)

Filmska enciklopedija o Beogradu ispričana je u 27 nezaboravnih epizoda a tematski obuhvata vreme od Neolita do današnjih dana. Serijal Beograd Večiti grad predstavlja sve ono što smo oduvek trebali da znamo o Beogradu.

Predgovor autora (ili kratka ispovest pisca ove knjige)

Pišući „Beograd večiti grad“, doživeo sam iscrpljujuće trenutke, momente dubokih misli, trauma, neverica, tuđih i svojih očaja i radosti. Gradeći tekst, izgrađivao sam i rušio sebe iznutra, doživljavajući različite, delikatne sudbine moje teme Beograda.
Nisam uspeo u onome u čemu uspevaju veliki umetnici: da glavnog junaka predstavim, ne uplićući sebe. Naprotiv... Prolazeći kroz vreme i biografije Ijudi koji će večito ostati zabeleženi u ovoj knjizi, kao da sam se rukovao sa beogradskim senkama, razgovarao sa njima, uobrazivši da sam obogaćen nebrojenim unutrašnjim spoznajama.
Sasvim lično i iskreno putovanje kroz vreme donelo mi je jedan sasvim novi pogled na svet. Moj je život, dakle, promenjen istraživanjem istorije grada, skrajnut pod naletima toliko brojnih i neverovatnih spojeva, koje donosi Beograd. Moji raniji zaključci, misli, pa i davno usvojene teorije izdrobili su se i nestali.
Zaista, sve što sam o Beogradu mislio da znam bilo je površno, jefiino i kao takvo nedeljivo. Rodni Beograd je, dakle, odneo sve ono što sam o njemu u glavi imao, dopunjujući mi srce, a uzeto je preradio i vratio u mene, prevedeno i obučeno u sopstvene uspomene i događaje.
Kao autor mogu da kažem da sam u odnosu na temu, u podređenoj poziciji, jer ne znam da li je značajnije to što sam napisao knjigu o Beogradu, ili ,,ovo“ što je On napravio od mene.
Jurišao sam kroz vreme i zbivanja o kojima nisam znao ništa, mahao sam rečima na sve strane, ne bi li se odnekud javio odjek koji bih potom zapisao.
Ponekad bi me Beograd počastio nekom svojom tajnom. Ovo je najrađe činio kasno noću ili pred jutro, po pravilu и trenucima kad sam mislio da više nemam snage da se trudim ne bih li mu ,,ukrao“ nekakvo značenje, približnu sliku događaja ili karakter nekog od bitnika koji su ovuda prolazili.
Otkrivanje beogradskih tajni, ma koliko one za nekoga bile beznačajne, za mene je predstavljalo istinsku svetkovinu.
Da pomenem i to, negde na sredini ovog rada rodila se Lena, moja čerka o kojoj sam maštao toliko davno, da sam i samu želju bio zaboravio u životu za sobom. Sa zebnjom mislim na dane kada če ona listati ovu knjigu, upoznajuči svog oca, ali i grad u kojem smo oboje ugledali ovaj svet. U njenom rođenju, koje se desilo uporedo sa izučavanjem odavno mrtvih Ijudi, dobio sam ono toliko neophodno razumevanje prirode života, prolaznost je postala jasnija, a smisao davne istorije dohvatljiv.
Jer, zaista, ono što istoriji kao nauci nedostaje jeste mašta kojom bi mogle da se popune praznine u ledenom zidu predanja o nekome ili nečemu. Lena danas uveliko hoda, priča i pretvara se u divnu i karakterom neobičnu građanku našeg Beograda.
Ova knjiga kao da je priča o Ijudima, ili nije, možda je najpre priča o događajima ili je nešto treće, usuđujem se da kažem da ne znam. Ipak, verujem da če ona kod svakog čitaoca osvojiti zasebno mišljenje i proizvesti sasvim lično unutrašnje dejstvo.
Za mene je ova knjiga jedan mamuran splet godina, koktel Ijudi, događaja, politike, ratova, mešavina apstraktnih krugova i povesnih koincidencija. Brojni pokušaji da se Beograd na zverski način obeleži često su se završavali tako što bi On obeležio namernike. Ovo nije naivan grad. Ako ga, posvečeni, probudite u sebi, zasigurno postajete njegova emotivna lovina. Susret sa ovim, unutrašnjim Beogradom, veoma brzo raspameti čoveka (negde sam upotrebio izraz ,,raskuje“). Zaista, On kao da ima svoju volju i kao da On odlučuje koliko čete ga upoznati, dok vi, navodno, birate način.
Posle svega, kao da sam prošao kroz nekakav istorijski požar, u ustima je ukus paljevine i dima, pomešan sa ukusom zemlje koju sam otkopavao ne bib li dopreo do ruševina nekadašnjeg grada. Sam sam sebi pričinio jedno čudesno putovanje i, da budem iskren, vraćen sam na isto mesto, ali bez ideje kuda dalje. Čini mi se da sam, pišuči ovu knjigu, doživeo sve ono o čemu sam pisao i da za mene više nema novih puteva.
Potajno bih želeo da nastavim ovo pisanje za nekih pedeset, sto ili više godina, voleo bih da tada dopunim stare i dopišem nove strane ove knjige, ali to iz objektivnih razloga neču moči. Ipak, ova slutnja mi ne donosi žalost, jer je dinamika smenjivanja generacija i Ijudi možda najvažnije filozofsko znanje koje sam stekao.
I pored toliko stradanja, smrt u Beogradu nema šta da traži. Na kraju, Večiti Beograd je dobio još jednu knjigu, a ja sam darovan nesvakidašnjim putovanjem, na koje ni sam ne znam kako sam i zašto pošao. Moji utisci su toliko jaki, da mi se čini kako ču večito ostati zaključan u dobrotvornom pritvoru ove knjige. Za mojim stolom, izgleda, ostače zauvek ovo, u knjizi prozvano „društvo beogradskih vojskovođa i heroja“, koje ne želi da se raziđe ni posle toliko pisanja, vremena i vina.
Sve te senke uvukle su se u mene, tako da nisam siguran da li će me rastanak sa pisanjem ove knjige radovati ili rastužiti. Delo je pisano u teškim danima u kojim su se brojni sugrađani, ophrvani egzistencijom, predali neukusu i zaboravu. Ova je činjenica pomogla da se osečam kao stranac u gradu u kojem sam rođen i o kojem sam pripovedao.
Verujem da povest koju sam ponudio može biti most za one koji bi da na najlakši moguči način pređu dugačak istorijski put... Sa obale neznanja ka Večitom Beogradu, gradu zaista neobične ćudi...

Aleksandar Diklič, u Beogradu, 24. 10. 2013.

Rekli su o knjizi:

„O Beogradu i njegovoj burnoj istoriji je tu i tamo objavljeno neko poglavlje, ali nešto slično ovom poduhvatu nije zabeleženo"
Milan Vlajčić
filmski kritičar i komentator Blica

»Ovaj pošten i jasan pristup daje s jedne strane interesantnu, ali s druge strane veoma preciznu sliku prošlosti. Politička korektnost sa kojom autor opisuje susedne države i narode i njihovu ulogu u istoriji Srbije, uzdize njegovo delo na nivo opšte prihvaćenih evropskih standarda."
Dr Aleksej Timofejev
naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije

„Monumentalni opus koji je ostvario autor oduševio me serioznim pristupom ovako složenom zadatku - prikazati grad kao glavnog junaka’, u njegovom višemilenijumskom trajanju.
Beograd je univerzalni Grad, Grad njegovih stalnih ili privremenih stanovnika, Grad njegovih građana, Grad onih koji su ga doživljavali kao svoj, Grad onih koji su zajedno s njim stradati na ovoj istorijskoj raskrsnici. Upravo ovu dimenziju nam izvanredno daje autor, bilo da se radi o poznatim istorijskim dešavanjima ili da se radi o ezoteriji, saznanjima koja su dostupna samo posvećenima.“
Jovan Mirković
muzejski savetnik Muzeja žrtava genocida

„Dok posmatramo drevne portrete, karte, mape, gravire, crteže i planove, uživamo u zanimljivoj i inspirativoj priči, grandioznoj po opusu, ali ipak dinamičnoj i po meri modemog čoveka. Beogradska enciklopedija nam pruža divnu i dugu šetnju kroz burne beogradske vekove. Nesvakidašnje, šarmantno delo, nezabeleženo u produkciji većih i bogatijih gradova Evrope i sveta.
Dimitrije Nastić publicista