Zavedi pa vladaj roman u aforizmu

Zavedi pa vladaj Ilija Markovic
roman u aforizmu
Izdavac Ilijada-Novi Sad,2004 godine.
Tvrd povez,419 strana ,cirilica
stanje vrlo dobro
ILIJA MARKOVIĆ: Iz tupog ugla i kocka je okrugla
Humorista i satiričar Ilija Marković ponovo je uneo novinu u ovoj vrsti književnosti. Nedavno je novosadsko izdavačko preduzeće Kuća dobre knjige objavilo njegovu zbirku priča Pljačka im materina sastavljenu od aforizama („jer je aforizam priča“), gotovo deceniju od kada je objavljen i prvi roman u aforizmu Zavedi/pa vladaj nastao, takođe, iz penkale (a piše isključivo penkalom) Ilije Markovića
Čitaoci Danasa već znaju: pogledaš Koraksovu karikaturu, pročitaš Ilijin aforizam za taj dan i sve ti je jasno. Ali, koliko je potrebno vežbe uma, koliko lucidnosti da bi se smisao za humor doveo hirurški precizno do samo jedne rečenice (ponekad i samo jednog slova ili broja), pokušali smo da saznamo od Ilije Markovića, koji je za više od pola veka stvaralačkog rada stvorio laboratoriju za razmišljanje koja je bila vodeća i u bivšoj zemlji, Jugoslaviji, onoj „koje više nema“. Sve najuglednije nagrade za satiru i humor nalaze se na njegovim policama, ali ona, možda i najvažnija stvar je činjenica da je Marković i sam aforizam izanalizirao kroz aforizme i napisao knjigu upravo o ovoj formi. Predgovor najnovije knjige, takođe je, izvanredan esej o aforizmu.

Na početku razgovora za Danas, čiji je redovni saradnik od prvog broja, Ilija Marković pokazuje novu knjigu čije je idejno rešenje korica uvek u službi same knjige i po tome su, takođe, postale već prepoznatljive, a Ilija Marković ne izostavlja da pohvali izdavačku kuću i to, naravno, u svom maniru:

„Kuća dobre knjige je izdavač koji vas neće izdati!“

Na sreću, novosadski izdavač vas nije izdao, ali je objavio vašu najnoviju knjigu priča. Veoma je zanimljivo čitati aforizme jedne za drugim i iako su svaki, sami za sebe priča, oni čine i jednu, onu pravu, veću, slikovitu priču o onome što nam se događalo od 5. oktobra do danas?

– Kad me pitaju šta radim, ja obično kažem: Radim sebi o glavi. Tako i sa ovom najnovijom knjigom…

Da li se sećate kad ste napisali prvi aforizam?

– Ne smem da psujem… a ne smem ni da lažem jer „kad je lagao, govorio je istinu“. Davno je to bilo, a da budem iskren, zaista ne znam. Prvo sam zapisivao neke pesmuljke, nisu to bili odmah aforizmi. No, bio sam oduševljen i mom oduševljenju nije bilo kraja. Od tada, pa do danas je tako. Nastavio sam da radim za svoju dušu. U životu sam inače, kad sada analiziram, sve radio atipično. Dok su moji drugovi iz razreda na času likovnog crtali četkicom, ja sam umakao prste u boju i slikao. I to prilično dobro, pa sam u srednjoj školi čak i vodio likovnu sekciju. Bavio sam se i karikaturom, pa sam čak bio i u dilemi prilikom odabira fakulteta. Na kraju sam ipak završio ekonomiju. Nisam magistrirao, ali, imam napisan magistarski rad iz marketinga na temu Marketinško kreiranje ideje i proces inoviranja književnog dela. Kao student bio sam i saradnik Enigme jer mi je uvek bilo zanimljivije da komponujem ukrštenicu nego da je rešavam. Od tada još svaki svoj slobodan trenutak sam koristio da crtam karikature i pišem aforizme.

Koliko je ta atipičnost ključna da bi se situacije oko nas jasnije videle i definisale?

– Evo, sedimo jedan naspram drugog. Ja vas uveravam da sam napisao broj 6, a vi mene uveravate da je to broj 9. Prividno, oboje smo u pravu. Međutim, jedna je istina, a ona je danas jedno, a sutra drugo. Zato je i vrlo važno što kod mojih aforizama i priča uvek stoje datumi kada su oni napisani. Jer, Iz tupog ugla i kocka je okrugla. Moja stajna tačka je ona kad sam napisao knjigu aforizama o aforizmu Aforizam je/alfa i omega/srpske satire. Po starogrčkom izvoru, aforizam i jeste definicija.

Da li se društvo može definisati?

– Kad Njegoš kaže „Neka bude što biti ne može“… e, kod nas sve može da se desi, još kako može. Videli smo to. Aforizam i jeste fenomen podneblja. On je jedinica za zbilju – kad dara prevrši meru, satira dobije na težini. Satiričar koji zna da je vlast tanka uvek izvuče deblji kraj. Oni moraju da se hvataju u kolo sa budalama da bi imali informacije iz prve ruke. Aforizam jeste najmanja književna forma, ali je i najveći izazov. Manja forma od aforizma je – jezik za zube.

Da li je ikad bila situacija da ste sebe cenzurisali, da ste rekli da morate da držite „jezik za zubima“?

– Pretenciozno će zvučati, ali istina je. Ne, nisam nikad. Samo ako nisam dorastao tom aforizmu. Ako sam bio uveren da je nešto aforizam, nisam ga nikada prećutao. O posledicama nikad nisam razmišljao. Duboko osećam da tada ne bi imalo smisla baviti se aforizmom. Zaista je izazov napisati ono što mislite.

A da li ste ikad, za sve ove decenije rada, a promenilo se dosta partija na vlasti, imali problema zbog pisanja?

– Ne, čak ni to. Nikad ništa zvanično. Možda ponekad da su mi prijatelji govorili da sam preterao, da se pazim, da ću imati problema… ali ja ih nikad nisam imao. Evo, sad su me pozvali da novu knjigu promovišem u zgradi Vlade Vojvodine. Samo sam ih pitao: da li ste sigurni da hoćete da promovišemo knjigu baš tu? Jer, biće tu vrlo zanimljivih aforizama i o njima. Da, izgleda da smo u demokratskom društvu, bar što se tiče ove promocije.

Da li će biti objavljena još neka vaša nova knjiga pred ovogodišnji Sajam knjiga?

– Da, nova knjiga će se zvati Vaše zemlje nema i u njoj ponovo radim nešto što niko nikada nije u aforistici – izbor aforizama koje sam za 45, 50 godina napisao i ispod njih stavljam datum. Knjiga će imati oko 800 strana i biće i u bukvalnom smislu hronologija vremena koje smo prošli. Kritički osvrt na decenije iza nas. Knjiga od tako izabranih aforizama može biti dragocenija od istorijske za dešifrovanje jednog perioda prošlosti. Jer, ja sam uvek bio kritičan i prema vlasti, i prema opoziciji i prema sebi.

Drugi o Iliji

Profesor Žarko Trebješanin tvrdi: „Mi smo, hteli to ili ne, svoj život proćerdali u doba koje se može nazvati epohom Velikog vođe. Ogromno bolno i tragično iskustvo življenja u takvom dobu, umesto u trotomnom epskom romanu, Ilija Marković sažima u jedan jedak aforizam.“ Profesor Ratko Božović pak smatra da Ilija Marković nije „samo kritički nadahnut umetnik već i mudar stvaralac“ koji stvara „ne samo kreativno nadmoćan i misaono zgusnut nego i dinamično podsticajan aforizam, prikladan i za aktuelnu recepciju i za univerzalno važenje“. Dr Đuro Šušnjar konstatuje da je Ilija Marković (na fotografiji)„dar prirode društvu“.