Vivaldi

VIVALDI Roland de Kand
248 str. broš povez, format 12x18
odlično očuvano, ali ima pečat biblioteke
Vivaldijev genije stran je klišeima komercijalne muzike, kakvu Venecija nudi na filmskim festivalima ili izrežiranim svadbenim putovanjima. Njihovo blago uvek će izmaći užurbanim putnicima našeg doba, metodičnim fotografima u potrazi za slikama koje će čuvati za uspomenu, rasejanim kolekcionarima ploča, dijapozitiva i različitih utisaka.
U neprestanom spajanju vode i kamena, Republika začuđenoj Evropi već vekovima predstavlja svoje kontradiktorno lice. Ozbiljna i frivolna, poštena i amoralna, demokratska i aristokratska, propala i zanosna, profana i sveta, tečna i okamenjena... Venecija je bez sumnje, tih prvih godina XVIII veka, zaboravljala da je nekada dominirala morima i bila glavni grad jedine kolonijalne imperije u srednjem veku. Bio je to kraj dekadencije započete dva veka ranije. Ali taj grad pod maskama, u kojem sada sladostrasno prede lav svetog Marka, nikada nije toliko fascinirao putnike u potrazi za lepotom, zadovoljstvom i misterijom.
Temeljan razvoj načina života i običaja u pravcu stalne, i svaki put sve strastvenije, potrage za srećom, učinila je venecijanski narod simpatičnim na prvi pogled. Mor, škotski lekar sredine veka, smatra ga „živahnim, veselim, duhovnim, strastvenim zaljubljenikom u zabavu i spektakl, s izraženom sklonošću ka šali... Imao sam prilike da ga posmatram, rekao je, i tvrdim da je taj način života (...) doprineo verovanju da su Mleci izuzetno slobodoumni“. Tu reputaciju stekli su samo zbog preterivanja nekih putopisaca. Naime, ista lagodnost u načinu života mogla se uočiti u celoj Evropi (a posebno u Londonu, Amsterdamu, Parizu i Napulju).