Vaskrsava li Kominterna
Milisav Stanković
Vaskrsava li Kominterna Milisav Stanković
Beograd : M. Stanković, 2007.
mek povez
221strana; 24 cm.
ISBN
8690977902, 9788690977901
Razlika između bivše i sadašnje vlasti samo u brzini ostvarivanja zamisli SAD i EU
Milisav Stanković ponedeljak, 04. februar 2013.
Pitanje geostrateškog položaja Srbije u poslednjih 20 godina bilo je tema vaninstitucionalnog tretmana i svodilo se na priloge, među kojima je bilo i vrlo zapaženih. Međutim, to nije imalo odraza na kreatore državne i nacionalne politike, koja je vođena, reklo bi se, na voluntaristički način. Javnost nije obaveštena da se nadležni državni organ, institucija ili institut na budžetskom finansiranju pojavio sa studijom na tu temu. A razvoj situacije je to i te kako nalagao.
Vlada Srbije bila je jedan od aktera u stvaranju današnje Albanije, koja je upravo 28. novembra 2012. godine obeležila 100-godišnjicu postojanja. Delegacija Srbije uveličala je svojim prisustvom jubilej!
I Srbija je obeležila 100-godišnjicu Kumanovske bitke. Postavlja se pitanje da li će samoproklamovana država “Kosovo” pomeriti godišnjicu stvaranja druge albanske države za 10. decembar 2012. godine kada je počeo da se primenjuje dogovor, odnosno “Sporazum o integrisanom upravljanju granicom”, koji je postigao premijer Ivica Dačić sa predstavnikom privremenih kosmetskih institucija Hašimom Tačijem uz posredovanje gospođe Ešton? Zašto bi predstavnici privremenih KiM institucija mogli izabrati taj datum? Zato što bi bilo teško osporiti njihovu eventualnu tvrdnju da je toga datuma Kosovo i Metohija priznato od Srbije kao države-matice, tj. ostatka Srbija. Jer, ovo što se dešava sa Srbijom u poslednjih 12 godina prevazilazi sva pesimistička očekivanja.
Od strane zapadnih kreatora “novog svetskog poretka” dugo je pripreman teren za rasparčavanje Srbije. U pozadini svega što se dešavalo sa Jugoslavijom bila je Srbija. Letimičan pogled na zemlje iz kojih su dolazili “časni mešetari” dosta je ilustrativan: SAD, Velika Britanija, Nemačka, Austrija, Slovenija. Pa još je bivši ministar i predsednik Konferencije za bivšu Jugoslaviju Lord Karington 1992. godine govorio da još “moramo videti šta ćemo sa Kosovom”. Apsolutno ista metodologija, primenjena kod razbijanja Jugoslavije, u primeni je i kada se radi o Srbiji. Autor ovog teksta je svojevremeno u knjizi “Vaskrsava li Kominterna” (2007) izneo da se duh Kominterne (sada 4. sa sedištem u Briselu) manifestuje kroz ideje čiji protagonisti pripadaju raznim sferama posebno medijskoj, zatim literarnim krugovima, ali ih ima i među nosiocima javnih funkcija oličenih u pojmu “intelektualna elita“, kako ju je video dr Arčibald Rajs. Toliko je Srbija prisutna na dnevnom redu svih struktura EU, toliko poseta njihovih komesara ili emisara da se stiče utisak da ova tvorevina smisao svoga postojanja nalazi i opravdava bavljenjem Srbijom! A naši zvaničnici su impresionirani njihovom pojavom. Kada progovore engleski ili nemački u njima vide neka natprirodna, božanska bića.
