Vagner

Vagner Marsel Šnajder
Аутор:Marsel Šnajder,prometej
Број страна 262
Повез броширан
Писмо латиница
Димензије:12 x 18
Година издавања:2009
Преводилац:Ивана Уторник
odlično očuvano. ali ima pečat biblioteke
ŽRTVA DIVLJENJA I KLEVETE
Vagnerov život je neverovatna avantura koju je on, igrom sudbine ili svojom voljom, uspeo da pretvori u mit. Nije dozvolio ni svom, a ni vremenu koje će doći, da od njegovog života stvori legendu – on ju je sam utvrdio. I kao što balzamitelj na licu pokojnika vaja poslednji osmeh, on je, svojevoljno, svoje postojanje učinio nestvarnim. To ga, ipak, nije sprečilo da razmišlja i oseća shodno vremenu u kojem je živeo, da oseti taj strastveni nemir svog vremena: jednaku potrebu za verovanjem i poricanjem, za slobodom i verom. Isto tako, Vagnerov život otkriva i iste razdore, iste protivrečnosti, iste ponore ali sa odsjajem na nepristupačnom ogledalu umetnosti. Spasenje koje nam on predlaže počiva na mističnoj igri, na pozorišnoj iluziji koja pročišćava.
Rođen za pozorište, on se njime ispunjava i preživljava zahvaljujući njemu. On je svemoćna duša Festšpilhausa (Festspielhaus, Bayreuth, Bavarska) koji je za njega isto što i Versaj za Luja XIV: odskočna daska njegovih snova, centar njegovog univerzuma i znak božanstva.
Vagnerov se karakter definiše karakterom preobraženog glumca: sveti Ženest bi mu mogao poslužiti kao zaštitnik. Njegov je univerzum lirska projekcija njega samog; on se tako dobro prerušava u svoje velike figure, kćeri svojih himera, da izvori njegove inspiracije postaju sama inspiracija. Vagner postoji samo kroz potencijal: on se prepušta svakom riziku, upušta u sve duhovne avanture, u sve forme umetnosti, kako bi smirio svoje ja, to buntovno i podmuklo ja, koje mu stalno izmiče i baca ga u očaj. Otvoren u obilju svojih talenata, opijao se slobodom umetnika stvaraoca, što će reći maga i boga. Ali sve hvaleći se da od muzike stvara poeziju i obrnuto, nije prestao da sumnja u sebe i da, veoma lucidno, preispituje svoju muku. Kako bi istisnuo sumnju, sa sve većom se mahnitošću bacao na čari koje su mamile njegovu slobodu. Svaka nova pobeda bila je i novi poraz, jer te figure u kojima se inkarnira on sam, koje pohode njegovu maštu a pokreću njegov stvaralački zanos, ta polu doživljena a polu snevana iskušenja, u isto vreme preuzima stvaralac i odbacuje čovek koji umire, prazan i skrhan, obavijen blistavom slavom...
..