Uzroci našeg poraza
Alfred Kraus
Uzroci našeg poraza Alfred Kraus
uspomene i rasuđivanja austro-ugarskog generala iz I svetskog rata
Vojna biblioteka
Geca Kon AD Beograd 1938.
Tvrd povez, zlatotisk, ćirilica,
Stanje dosta dobro
I TAKO SE RASPALA CAREVINA
Piše:Rajko Todić
Karijera komandanta 29. divizije na srpskom ratištu beleži jednu blistavu pobedu - na Savi, kod Legeta - i seriju teških poraza. General Kraus izrekaoje mnogo pohvala Srbima, "najjačim od svih neprijatelja", ali je gnevom poraženog vojnika, analizujući "uzroke našeg poraza", postavio pitanje: "Zašto se raspala Austro-Ugarska?", a ponuđeni odgovori, odnekud, kao da podsećaju na nepostavljeno pitanje - a kako se raspala Jugoslavija?
U prvom broju časopisa "Srpsko nasleđe", u okviru teksta profesora Vladimira Ćorovića o Šumadiji i Šumadincima, citirane su, uokvirene, reči austrougarskog pešadijskog generala Alfreda Krausa o Srbima kao "valjanim neprijateljima". Navedena iz Krausove knjige "Uzroci našeg poraza", ova pohvala srpskim vojnicima, izrečena od strane ljutog neprijatelja, sama po sebi zahteva više pažnje. Jer, ako jedan general o svom protivniku sa bojnog polja kaže da je Srbe "smatrao i smatra ih i sada kao vojnički najjače od svih neprijatelja", onda je to znatno više od učtive pohvale profesio-nalnog vojnika. Ako, pri tom, protivnički general ovako obrazloži pohvalu neprijatelju: "Zadovoljni s malim, dovitlji-vi, lukavi, osobito pokret-ljivi, dobro naoružani, bogato snabdeveni municijom, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća no Rusi, Rumuni i Italijani" - onda se prirodno postavljaju pitanja: ko je bio Alfred Kraus, i šta je sve napisao u knjizi "Uzroci našeg poraza"?
Vredno je, međutim, odmah naglasiti da general Kraus nije patio od prijateljskih osećanja prema Srbima. Uzroke poraza Kraus vidi u slabostima austro-ugarske države i vojničke organizacije. "Treba duboko ža-liti", piše on, "što su naše divne i požrtvovane trupe morale ovako da podlegnu bednoj Srbiji, krivica za ovo pogađa - iznosim svoje mišljenje jasno i određeno - isključivo najviše i više komandovanje." Pa, ipak, u završnoj reči knjige "Uzroci našeg poraza" Alfred Kraus je bio prinuđen da izrekne još jednu pohvalu "bednoj Srbiji": "U Nemačkoj treba se setiti da su Srbi bili izgubili čitavu svoju zemlju, da su vladar, vlada, skupština i vojska ostali bez otaybine, pa ipak u tuđini, od strane jednog Pašića, bili poneseni za dalju borbu."
Razaranje vojske bilo je zatvaranje kruga, poslednji potez - podriveni su temelji jedne mnogonacionalne zajednice i raspad države bio je neminovan. Potomci onih koji su rasturili Austro-Ugarsku, rasturiće i Jugoslaviju, reklo bi se - po istom modelu
Pouka vojskovođama i državnicima
Austrijski vojnici poziraju pred vešalima za Srbe: "Što je srodnost među slovenskim plemenima veća, to je ogorčenost borbe među njima veća" - pisao je general Kraus
Ko je, dakle, bio general Alfred Kraus?
U uspomenama srpskih ratnika ostalo je zabeleženo da je general Alfred Kraus, komandujući austrougarskom 29. (pešadij-skom) divizijom iz pravca Sremske Mitrovice, naneo teške gubitke srpskoj vojsci koja je u noći 6. septembra 1914. forsi-rala Savu kod Legeta. Tada je uništeno sedam bataljona Timočke divizije prvog poziva, poginuo je ili se podavio veliki broj srpskih vojnika, zarobljeno je 4 500 Srba, zaplenjena su tri topa i 10 mitraljeza...
Na srpskom ratištu ratna sreća nije uvek bila naklonjena generalu Krausu. Više je, pred naletom srpskih vojnika, bežao nego što ih je gonio, da bi, zadivljen vojničkom čvrstinom malenog neprijatelja, a pre svega razočaran rasulom svoje carevine, odmah posle rata napisao knjigu "Uzroci našeg poraza". Srbi su mu se, kao neprijatelju dostojnom uvažavanja, odužili prevodom ovog dela (knjigu je preveo potpuk. Č. Janjčić). "Uzroke našeg poraza" štampalo je Preduzeće Geca Kon A.D. - Beograd kao devetu knjigu u okviru Vojne biblioteke.
Predgovor srpskom izdanju knjige "Uzroci našeg poraza" napisao je Milutin D. Lazarević, rezervni generalštabni pukovnik i bivši načelnik Štaba odbrane Beograda u 1914. godini. Kao što je i red, pukovnik Lazarević najpre navodi ulogu pešadijskog generala Alfreda Krausa u operacijama Austro-Ugarske protiv Srbije.
"General Kraus je", piše on, "u uratu 1914. godine, na čelu najpre 29. pešadijske divizije, a potom Kombinovanog korpusa, operisao protiv nas iz Srema: za vreme Cerske bitke kod Šapca, za vreme bitke na Drini - u Mačvi i iz ove preko Šapca ka Ubu, i za vreme Kolubarske bitke pravcem preko Uba ka Kolubari, ispred Mladenovca sa naslonom na Beograd, kuda se bio rokirao preko Konatice, i kod samog Beograda. Docnije, pak, sa izvesnim manjim i većim prekidima, komandovao je odgovarajućim jedinicama na ruskom, a potom na italijanskom frontu, gde je bio uzeo vidnog učešća i u čuvenoj bici kod Kaporeta."
Očigledno je da je knjiga "Uzroci našeg poraza" doživela značajnu pažnju čitališta u Austriji i Nemačkoj; više puta je tokom dvadesetih godina dopunjavana i doživela je više izdanja, što je njenom autoru pribavilo izuzetno poštovanje na desnici, posebno među revanša željnim nemačkim oficirima i soldatima, tako da je ostareli austrijski general Kraus "imao pravo da nosi nemačku generalsku uniformu, u znak naročite počasti". General Alfred Kraus umro je "od kapi" u Gojzenu, u noći između 28. i 29. septembra 1938. godine.
Krausovo delo "Uzroci našeg poraza" - u kome su reljefno izloženi uzroci poraza bivše austrijske vojske - obrazložio je u predgovoru pukovnik Lazarević, od velikog je interesa za našu čitalačku publiku, a naročito u poglavlju gde se, uz iskrenu pohvalu odatu našoj vojsci i njenom vođenju, govori o operacijama u Srbiji. A pri tome je veoma poučna, kako za vojskovođe tako i za državnike, pošto sadrži značajne podatke o tome kako se sa malo znanja i umešnosti upravljalo sudbinom Austro-Ugarske u vremenu kad se samo sobom nametalo pitanje: biti ili ne biti. Vredno je, dakle, pročitati ga, ako ne zbog čega drugog, a ono bar radi toga da se vidi koliko su visoko odskakali nacionalna politika malene Kraljevine Srbije i komandovanje njenom vojskom nad politikom i komandovanjem kod ovog našeg smrtnog neprijatelja, koji je bio pošao da nas uništi, pa je tim svojim postupkom sebi samom iskopao grob."
PRAVO ILI NEPRAVO - MOJ NAROD
Nemački narod... se mora opet obratiti strogim vođama na desnici, muževima nemačkog kova, koji će, čvrstom rukom, ponovo povratiti narod nemački moralu, ali takođe i nemačkoj veličini, koji će, u smislu nemačkog uzvišenog osećanja, biti rukovođeni saznanjem "Pravo ili nepravo - moj narod", koji neće ići za tim da sprovode pravo Francuza, Čeha i Poljaka, već pravo Nemaca, koji će strogo sprovoditi ili prihvatiti istinsku nemačku politiku, da je u svetu naroda, u kome nema sudija, sila ujedno i pravo, i za koju važi izreka: "Njena misao je borba - njen duh je pobeda."
(General Alfred Kraus: UZROCI NAŠEG PORAZA, poglavlje Politika i rat, Beč, 1922.)
