U godinama kad sam odustao od poezije

"... mi prisustvujemo nastajanju rukopisa koji pesnik na kraju iščitava. Prostor knjige je ujedno i mesto stvaralačkog čina. Pred nama se odvija hronologija jedne ljubavi..." (Mrs Milica Milenković)
"...Toliko je ljudi do sad volelo, a malo umelo o tome da piše. A njegov duh i dar to prirodno čine - poezijom. Lično se uzdiže do univerzalnog." (Ana Pravilović, prof.)
"Ovo je najčistija lirska objava, blistava kao zrak" (dr Marija Jeftimijević Mihajlović)


***
Toliko mi nedostaješ da jedva dišem
Izlazim na terasu i zrak me sunca
Dok ovo pišem preseca na pola

Menjam čaršav na onom velikom krevetu
Uvlačim jastuke u nove jastučnice
Pomeram zavese
I odlazim do radnog stola

Tvoj me crtež gleda

Po fiokama
Tražim još nešto tvoje
Ono pisamce... još jedan crtež i malo srce

Ti ništa svoje nisi kod mene zaboravila

Ali... ako si pronašla onoliko ljubavi
Koliko si je u meni ostavila
Ova je soba puna

I ja više ništa ne tražim



Povez: tvrdi
Br. str. 142
God. 2024.