Sve o porodici Fuler
Milan Stanković
Godina izdanja: 2002
ISBN: 978-86-83453-16-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Mek povez, 203 strna,e 21 cm, izdavač 2002. godine Mali Nemo
Knjiga je nekorišćena, nova
Radnja romana Sve o porodici Fuler, odigrava se u Njujorku, tridesetih godina prošlog veka. Roman je koncipiran u 87 poglavlja koja se izlažu na oko tri stotine strana. U svakom od njih aktuelizuje se po jedan od likova, on je tu u centru zbivanja, i tu možemo pratiti neku od priča koja će naglašavati njegov karakter, njegov odnos sa drugim ljudima, ali i njegovu sudbinu. Svi ti likovi su povezani. Nekada su to rodbinske veze, nekada su to one najfinije ljubavne niti, a nekada su to sudbinski vrtlozi koji donose bol i patnju. Tok pripovedanja nije linearan, akcenat je stavljen na unutrašnja previranja ličnosti, tako da ovaj roman veoma podseća na romane toka svesti, odnosno na onaj način koji su upražnjavali Džems Džojs, Virdžinija Vulf i ostali autori tog načina pisanja. Iako govori o tridesetim godinama prošloga veka, roman je veoma aktuelan. U romanu se može pratiti odnos muškog i ženskog elementa, ta igra je veoma zanimljiva, i interesantno je videti da je i dezintegracija isto toliko deo ljubavi, kao i nežnost, bunt ili prkos. Odn Lajbovic je jedan od junaka priče. Možda u nekim trenucima po svom buntu podseća na junaka Selindžerovog romana Lovac u žitu, ali njegov bunt je ipak drugačiji, možda konstruktivniji, jer on je ipak pisac i iza sebe ostavlja delo koje će ljudi čitati. Njegov odnos sa Meri je veoma interesantan, zanimljivo je pratiti tu njihovu igru rečima, sve to može podsetiti na večiti rat u ljubavi, ali i večiti rat koji istinski umetnici koji se identifikuju kao tragaoci za istinom, vode i protiv društva i ogromne licemernosti.
Roman govori o neprestanoj borbi, o potrazi za identitetom svih likova. Govori o tome šta je potrebno da se prepozna ljubav, da se istina uhvati čvrsto sa obe ruke, a da pri tome ne promakne suština. Sam roman se može čitati na više načina. Može se pratiti priča svakog lika ponaosob, može se pratiti čitavo društvo kao jedan širi sociološki entitet, ali i svaki čovek se može posmatrati kao univerzalna čestica, koja se može naći bilo gde, i u Americi, ali potpuno isto i u bilo kom drugom kraju sveta. Roman govori o duši za koju ne važe granice, čija je jedina geografija bol, tuga, sreća, radost, nada... Ovaj roman se može doživeti kao jedna velika potraga, kao jedna avantura koja podrazumeva pažnju čitaoca, njegovu spremnost da učestvuje u ovoj pustolovini. Pisan je kao jedna poetska građevina koja sadrži bezbroj detalja i onih minijatura koje mogu izazvati pažnju. Roman baca svetlo na ona najtananija ljudska osećanja, njih poseduju svi ljudi i to je ono po čemu su baš i najsličniji.
Svi slojevi društva ovde su dodirnuti, i oni najviši i oni od kojih se najradije okreće glava. Ali sve je to deo jedne celine koja ne bi bila to što jeste da ne postoje ti kontrasti. Možda je baš ishodište ovog romana duhovna avantura i na kraju isceljenje. Proći kroz plamen života a ne sagoreti velika je stvar. Ovo je roman o tom plamenu u koji su bačeni svi ti likovi da bi se očistili, i da bi možda uspeli da opovrgnu moto romana (stih Pola Klodela: `Nijedan pravac želju mi ne pogađa.`), a isto tako da bi razgradili reči koje Pen (Odnova majka) u trenutku potpune rezigniranosti izgovara: `Svi su ljudi Fuleri`, (misleći pri tom na njihovu beskrupuloznost i tvrdo srce).