Suocenje pravoslavlja sa Evropom

Godina izdanja: 1997
Pismo: ćirilica
Br. strana: 208

Citati iz knjige:

- Bez suocenja sa istinom o sebi nema duhovnoga Vaskrsa.

- Pitanje smisla je pitanje osecanja smisla, dakle, pitanje duhovno, a ne razumsko.

- Bog se - i u misterijama, i u tragediji - javlja samo zato da bi u coveku izazvao promenu osecanja, duhovni preobrazaj, pojavu vere, katarsu,jer to u coveku ne nastaje covekovom voljom! Covekovom voljom nastaju samo covekova dela. On o njima odlucuje. Ali o katarsi ne.

- Pokajanje je kljuc Carstva Nebeskog. Sve sto mi kao ljudi mozemo da ucinimo jeste da se pokajemo. A sve ostalo, pre svega veru - gradi Bog- a ne mi sami od sebe! Bog je gradi na temelju, na steni naseg pokajanja. Pokajanje je jedini nacin da se borimo protiv zla. Pre svega se protiv Zla pokajanjem moramo boriti u sebi. Tek kada shvatimo i sagledamo sopstveno Zlo, sticemo sposobnost da sagledamo Zlo uopste i da mu se suprotstavimo. I to delotvorno, pobednicki.Upravo zato je Hristos rekao bas apostolu Petru - kao apostolu koji je pokazao primer iskrenog pokajanja (za odricanje od Hrista) - `na tebi cu da gradim Crkvu Svoju`, na tvome pokajanju. To je Jevandjelje.

- Srpski narod je dugotrpeljiv narod i on se laca borbe samo onda kada vise nema drugog izlaza, kada je ugrozen sam zivot, i kada je hriscanska duznost da se brani zivot koji je Bog darovao i svakom Srbinu. Ne moze srpski zivot da se pokloni jer bi to bilo samoubistvo. Covek ne sme ni da pomislja na strah od smrti kada mu neko ugrozi porodicu i dete. Jer se ni patka ne boji kada joj lisica udari na pace, a kamoli osvesceni covek.

- Hristos dolazi da spase veru kad je covek posumnjao u njen smisao. A Hristos spasava coveka spasavajuci mu upravo veru! (Jer covek je bez vere mrtav, jos za zivota mrtav!).

- Mrznja je zdruzena s ocajem kao sto je ljubav zdruzena s verom.

- Prema komunizmu (citaj: u danasnje vreme) su bila dva otpora, oba sterilna: jedan je bio otpor nacionalizma bez demokratije, a drugi je bio demokratija bez nacionalnog osecanja (patriotizma). I jedan i drugi otpor su puki bezdusni antikomunizam: cista negacija,bez pozitivnog usmerenja,bez teznje ka pozitivnoj zajednici,duhovnosti.

- Danasnja zapadna demokratija se odavno vec pretvorila u nesto sasvim suprotno: u planetarnu anti-pravnu i anti-politicku metafiziku koja metodima suptilnog totalitarizma upravo nisti dostojanstvo slobodne covekove licnosti svodeci ga na pukog apoliticnog, istorijski nemocnog glasaca, koji se glasanjem odrice svoje slobode u korist politickih `elita`. Ta metafizicka ideologija se danas utemeljuje kao Novi svetski poredak.

- Nije moguce coveka voleti a pri tome ne postovati njegovu licnost.

- Ne preti nam opasnost od nasilja ni izbliza koliko od prevare. Satana nije otac nasilja, nego `otac lazi`. Ne zaboravimo da je Satana lukav, da on Praroditelje nije prinudio, nego je - svestan njihove slobode, tj. moci da sami odlucuju o svojim postupcima! - Praroditelje prevario.

- Njegos u spevovima Glas Kamenstaka i Svobodijada, kao i u recima igumana Teodosija u Scepanu Malom ukazuje na to da se ruski imperijalni interesi ne podudaraju sa nacionalnim srpskim.

- Kao sto se ne klanjamo krstu, nego se na znak i poziv krsta, kao na znak crkvenog zvona, klanjamo ikoni Zivog Hrista, tako se i na znak KOSOVSKOG CASNOG KRSTA - ONAJ ZNAK NA GRBU SRBIJE I SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, CA CETIRI OCILA (OGNJILA) (LUCI, SVETLOSTI), ZNAKA SVETOGA DUHA, KOJA NAROD UPORNO TUMACI KAO `CETIRI S` U CETIRI POLJA OKO KRSTA - prisecamo zlatne slobode, a ona je bestrasce (monasko i Bogorodicino) bez kojeg nije mogucno osloboditi se svetovnosti (zemaljskog carstva) i uzdici se (silom Duha Svetoga) u Nebesko Carstvo, Kosovsko. To uzdizanje znaci za nas: postici i odrzati duhovnu srodnost sa Svetim Knezom i u ikoni Hrista videti ideal sopstvene hristolikosti. Zavet Kosovski je, dakle, poziv Casnog Krsta u Nebesko Carstvo. Zlatna Sloboda bestrasca je odziv na taj poziv, radi postizanja i cuvanja duhovne srodnosti sa junacima koji su se pricestili na Kosovskoj veceri uoci bitke.

- Pravoslavna vera se pokazuje kao pravoslavna harmonija vere (prisnosti sa Hristom), pravne svesti (o svojoj duznosti i o pravima sugradjana) i patriotizma ( morala koji je osecanje duznosti proizislo iz osecanja pripadnosti naciji kao istorijskoj duhovnoj zajednici).