Šumadijska divizija II poziva 1914-1915 Đeneral Dragutin Milutinović Memoarski zapisi

ШУМАДИЈСКА ДИВИЗИЈА II ПОЗИВА (1914–1915), МЕМОАРСКИ ЗАПИСИ
А. Животић
Броширано, ф. 14×20, 172 стр.2015.год


Sumadijska divizija II poziva
1914-1915
Djeneral Dragutin Milutinović
Memoarski zapisi
Priredio dr Aleksandar Životić



Beograd, 2015. godine
Mek povez, ilustrovano, 170 strana

Verno svedočanstvo o najžešćim bitkama Srbije sa početka Velikog rata!

Dragutin Milutinović (Beloševac, 16/28. septembar 1865 — Beograd, 5. januar 1941) je bio srpski i jugoslovenski divizijski general.

Prvi svetski rat
U Prvom svetskom ratu komandovao je Šumadijskom divizijom 2. poziva.
U Cerskoj bici je avgusta 1914. sa svojom divizijom odolevao napadu celog austrougarskog 15. korpusa i na taj način vezao je velike neprijateljske snage. Tokom septembra 1914. njegova divizija je prešla Drinu, zauzela Višegrad i nastupala kroz istočnu Bosnu ugrožavajući komunikaciju Sarajevo-Zvornik. Za vreme Kolubarske bitke Šumadiska divizija 2. poziva odigrala je veoma važnu ulogu. Prema prvom planu Austrougarske Vrhovne komande proboj srpskog fronta se trebao izvršiti upravo na prostoru Šumadijske divizije. Iako je skoncentrisala velike snage austrougarska vojska nije uspela da se probije na prostoru Gojna Gora-Pranjani, pa se povukla nakon trodnevne bitke kod Pranjana.Za vreme protivofanzive Šumadijska divizija 2. poziva je 10. decembra 1914. prva izbila na obalu Drine. Zbog uspeha u toj bici odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima o vratu. Oktobra 1915. preuzeo je zapovedništvo nad Vardarskom divizijom 1. poziva. Vardarska divizija je na Kačaniku odolevala daleko brojčano nadmoćnijim snagama, omogućavajući na taj način bezbedno povlačenje srpske vojske u Albaniju.Smenjen je sa položaja komandanta Vardarske divizije marta 1916, jer se regentu Aleksandru I Karađorđeviću nije dopalo njegovo mišljenje o držanju Vrhovne komande prilikom povlačenja kroz Albaniju. Posle toga postao je komandant srpske rezervne vojske u Bizerti u severnoj Africi. Početkom 1917. određen je za komandanta 1. srpske dobrovoljačke divizije u Rusiji, zamenivši na tom položaju Stevana Hadžića. Februarska i Oktobarska revolucija omeli su ga da sa divizijom učestvuje u bitkama. Tokom 1918. učestvovao je u proboju Solunskog fronta kao komandant skadarskih i jadranskih trupa.

Nakon rata
Unapređen je 1918. u divizijskog generala. Od 1920. do 1922. bio je inspektor pešadije, a od 1922. do 1923. kancelar kraljevih ordena. Od 1923. do 1926. bio je na službi u ministarstvu vojske i mornarice. Od 1926. bio je član vojnog saveta. Umro je 5. januara 1941. u Beogradu.

Кнјига је нова