Sportski golub - srpski visokoletač
Života Vukojičić
Sportski golub - srpski visokoletač Života Vukojičić
izdavač OKK Beograd 1995g
mek povez
140 strana
21cm
veoma dobro očuvano
KRUZNI LET
Ponikavsi na nasim prostorima kao svedok mesanja civilizacija srpski visokoletac je postao nacionalno blago od vrhunske vrednosti. Decenijama su odgajivaci ove plemenite ptice uzivali u specificnom letu trudeci se da povecaju vreme njegovog zadrzavanja u vazduhu, ali ne zeleci da tu osobinu pretpostave njegovom njegovovom specificnom nacinu letenja. Svaki pokusaj ukrstanja dovodi do izmene osnovnih osobina u vecoj ili manjoj meri , bez obzira sto u krajnjoj liniji produzava vreme leta. Zato je neophodno poznavati osobine pravog srpskog visokoletaca , kako bi svaku nepravilnost na vreme uspeli da predupredimo i eliminisemo.
NACIN LETA
Nas visokletac dize se u jata koje broje najmanje pet ptica . Penje se u spirali uvek prema gore. Gledano sa zemlje leti uvek kruzno. U roku od dva sata mora da postigne propisani vis. To podrazumeva da se nadje na visini na kojoj se neprimecuje rad krila . Od toga trenutka meri se njegovo vreme , koje mora da iznosi najmanje polovinu od ukupnog - provedenog u vazduhu . Znaci, golub sme i da se nadje ispod propisane visine , (kada se vidi rad njegovih krila) , ali mora da se opet podigne navise i da tamo ostane! Golub mora da provede u vazduhu najmanje cetri sata. Nakon toga, kada ispuni neophodne uslove, ucestvuje u pravom nadmetanju. U vazduhu , srpski visokoletac mora da se krece kruzno i da bude u vidokrugu sudija , koje su zaduzene za pracenje leta. Moguca su i odstupanja, ali to zavisi od sudijskog ubedjenja, a i od razloga koji su doveli do odstupanja. Kad `izleti` koliko moze, golub se vraca kuci. I tada, kao i na pocetku, spiralno se spusta, koristeci vazdusne struje. Kada se nadje na svom golubarniku, za njega je takmicenje zavrseno .
STANDARD
Postojbina: uza Srbija, a poreklo vodi od domacih golubova i turskih letaca. Rasa je formirana oko 1800godine.
Opste osobine: Osnovna odlika rase je visok, dug kruzni i grupni let. Telo mu je jako, ali ne ni krupno ni sitno, odaje utisak `zauzdanog konja`.
Glava : Srednje velicine, zaobljena, celo dosta izbaceno i siroko. Kapa bogata, moze biti siroka, loptasta i siljasta.
Oci: Biserne boje , a kod belih i sarenih s belom glavom , tamne. Ocni okviri su dupli , bledo zute boje do sivoplavicaste , u zavisnosti od boje perja.
Kljun: Snazan , srednje duzine , malo povijen , u koleraciji s bojom perja . Preporucljiva je svetla boja kljuna i kod tamnih boja perja . Nozdrve su nenaglasene , belo napuderisane.
Vrat: Srednje duzine i snazan
Prsa: Siroka , snazna i zaobljena.
Krila: Duga , siroka , snazna , priljubljena uz telo, leze na repu.
Rep: Dugacak, duzi od krila kompaktno nosen u blagom padu , sadrzi od 12-16 pera.
Noge: Srednje duzine , snazne , neoperjane, ruzicaste boje . Boja noktiju odgovara boji kljuna.
Ledja: Zaobljena i u istoj ravni s repom.
Perje: Cvrsto sjajno i glatko , dobro prileze uz telo.
Boje: Javljaju se jednobojni primerci u svim bojama, kao i mnostvu kombinacija boja i sara
Uobicajeni su specificni nazivi boja i kombinacija boja, koji poticu jos iz turskog doba.
GRESKE: Nepostojanje visokog leta i neispunjavanje minimalnog vremena leta , cetri sata. Suvise krupno ili sitno telo , mala glava, uzano celo, plitka i duboko usadjena kapa , zute i crvene oci , crveni ocni okviri , dug i tanak kljun , taman kljun , dug i tanak vrat, uzana prsa, viseca krila , kratak i nekompaktan rep, operjane noge meko , labavo perje , neodredjene boje i neravnopravne sare.
VELICINA PRSTENA : IV. Sreten Karalic
Milos Stojanovic 9. jul 1993 ZOV
NA VRH
GENETIKA- PUT DO NOVE RASE
Medju odgajivacima golubova , zivine i kunica povremeno se raspravlja o pitanju - kako stvoriti novu rasu? Ova tema je uvek aktuelna… Citamo u strucnoj literaturi a vidimo na izlozbama sitnih zivotinja da se povremeno , predstavljaju nove rase. U ovoj aktivnosti golubari su najaktivniji, jer je gajenje golubova lakse , nego odgoj ukrasne zivine ili kunica. Drugi vazan faktor je da je golub , vec od sest meseci sposoban za dalji rasplod. To znaci da onaj , ko hoce da radi na stvaranju nove rase golubova , u periodu od 10 godina - teoretski moze da dobije 20 generacija. Da bi se stvorila i registrovala nova rasa treba dosta strucnosti , znanja i vremena. Danas je u svetu opisano oko 1200 rasa golubova.
