Predeli Sećanja Petrovac na Mlavi

Predeli Sećanja Petrovac na Mlavi
Zorka Knežević
Srpska knjiga, Ruma, 2007g
tvrd povez
180 strana
ilustrovano
21cm
knjiga je kao nova
predstave o kulturi jednog naselja, jednog kraja, važan su elemenat njegove istorije, njegovog trajanja kroz vreme, tvrde istoričari i sociolozi. Petrovac na Mlavi je za varošicu proglašen ukazom kneza Milana Obrenovića 14. maja 1873, a sredinom 19. veka je dobio sadašnji naziv. Tako je ova varoš u Braničevskom okrugu stupila na civilizacijski put razvoja i napretka – i o tome lepo govori velika dvojezična monografija, objavljena 2007. godine, u isto vreme kada je objavljena i jedna druga knjiga, „Predeli sećanja” (izdavač „Srpska knjiga” iz Rume), koju je priredila Petrovčanka Zorka Knežević, a koja je bila povod da se u predvečerje prvog februarskog dana ove godine u sali gimnazije okupi samo deo poznatih književnika, novinara, umetnika, istraživača koji su tokom poslednjih četrdesetak godina formirali svoje predstave o kulturi i ljudima ovog lepog malog grada u Srbiji.

Na okupu su bili, pored domaćina, predsednika opštine Radiše Dragojevića, upravnika Narodne biblioteke „Đura Jakšić” Danila Radojkovića, legendarnog gimnazijskog profesora Branka Lazića i autorke knjige Zorke Knežević, poznati književnici Ljubivoje Ršumović i Radomir Andrić, operski pevači Milka Stojanović i Živan Saramandić, Kosara Balabanović, voditeljka poznate emisije „Znanje-imanje”, dr Vida Parezanović, lekar i svojevremeno koordinatorka Jugoslovenskog programa zaštite i podrške dojenju, dr Miloš Nemanjić, sociolog kulture i dugogodišnji istraživač kulturnih procesa u Srbiji, kao i Mirjana Majstorović, kćerka Stevana Majstorovića, i Zorka Mirković, supruga pokojnog Čede Mirkovića.

(/slika2)Magija sećanja sve nas je vratila u šezdesete i sedamdesete godine 20. veka, a sećanja, kako lepo reče Zorka Knežević u uvodu za navedenu knjigu, žive u čoveku kao ikone. Sećanja i predstave svih tih ljudi koji su u vremenskom rasponu od ranih šezdesetih do poznih devedesetih godina 20. veka boravili raznim povodima, pre svega u nekoj kulturnoj misiji, u Petrovcu na Mlavi, objedinjeni u ovoj knjizi provlače se kao crvena nit koja u vremenu povezuje tačke stvaranja kulturnog identiteta ovog grada. Iskrenost, sugestivnost i snaga ovih sećanja i ubedljivost predstava o kulturi koja dominira u njima navode nas da i o zavičajnosti počnemo da razmišljamo nešto drugačije od uobičajenog načina. Kulturološko značenje postaje sve izrazitije i značajnije. U meri u kojoj je sebe uložio u neki kulturni poduhvat, bez obzira gde se on ostvarivao, čovek postaje deo te sredine gde se to dešavalo. Brojni primeri iz ovde sabranih sećanja i predstava to ubedljivo pokazuju.

Sve je počelo, ako tako može da se kaže, jednim istraživanjem o mestu i ulozi seoskih domova kulture u četiri opštine Srbije, od kojih je jedna bila i Petrovac na Mlavi. U leto 1965. dr Stevan Majstorović, ugledni novinar i publicista, potonji osnivač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu, predvodio je radnu grupu za izučavanje kulturnog razvoja KPZ Srbije, u kojoj je bio i autor ovih redova kao asistent-pripravnik Sociološkog instituta, koja je u ovoj opštini proučavala domove kulture u seoskim naseljima Kamenovo, Leskovac, Ždrelo i Šetonje. U to vreme sam grad je imao blizu 6.000 stanovnika, a cela opština nešto manje od 60.000 žitelja. Od tada, moglo bi se reći u kontinuitetu, Petrovac, i još na Mlavi, kako je duhovito naslovio svoj prilog poznati novinar i urednik u Drugom programu Radio Beograda, Miloš Jevtić, krupnim koracima korača na putu svog kulturnog razvoja.

Zorka Knežević je, dodaje ovaj kulturni poslenik i dugogodišnji sekretar Saveza amatera Srbije, u to vreme, šezdesetih i sedamdesetih godina, uspela da Petrovac ubedljivo uvede u kulturnu geografiju Srbije. Stevan Majstorović je 1972. kao direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka i predsednik KPZ Srbije otvorio Galeriju, a Dušan Čkrebić, predsednik Privredne komore u to vreme, simbolično je pustio u rad novi vodovod. Održavanje smotre Dečjeg likovnog stvaralaštva, pod skraćenim nazivom DELIS, od 1974, o čemu svedoči poznati slikar Bogomil Karlavaris, bila je prava svetkovina sve vreme održavanja. Poznata manifestacija „Republičko takmičenje sela”, koju tradicionalno organizuje KPZ Srbije, začeta je ovde, prilikom jedne posete Miloša Jevtića kao sekretara ove zajednice. Boravak Dušana Petričića, poznatog karikaturiste, u ovom gradu u vojničkoj uniformi, kada mu je 1973. u Galeriji održana izložba radova, bio je povod Ljubivoju Ršumoviću da ispeva pesmu „Događaj koji se slavi – u Petrovcu na Mlavi”.

I, mogli bismo tako da ređamo još mnogo događaja koji su ostali u predelima sećanja 30 učesnika u njima. Pa ipak, mnogo toga ne bi bilo da u ovoj sredini, kako lepo reče Miloš Jevtić, nije postojalo jedno kulturno jezgro tog malog grada, u kojem su, pored Zorke Knežević, bili i već pominjani Branko Lazić, i sam književnik, Voja Braunović, direktor gimnazije u jednom periodu, Emilo Kostić, slikar i nastavnik likovnog vaspitanja u gimnaziji, Olivera Janković, upravnica Narodne biblioteke, Veselinka Stanković, Ljubiša Milošević, a među najstarijima Ljubica Jovanović, nastavnica i nekadašnja upravnica Narodne biblioteke. Svako od njih, i još mnogo drugih, uneli su ponešto u taj kulturni kapital kojim raspolaže ovaj grad, a što je udruženo sa ulozima ljudi sa strane rezultiralo jednom opštom pozitivnom predstavom o kulturi ovog grada. Danas su štafetnu palicu, ako tako može da se kaže, preuzeli predstavnici mlađe generacije Petrovčana, Danilo Radojković, Miodrag Lukić, direktor Kulturno-prosvetnog centra, Radiša Dragojević, sada predsednik opštine, a pre toga direktor Kulturno-prosvetnog centra. Ostala su, zbog ograničenja prostora, nepomenuta imena ostalih aktera u ovom vremenskom kaleidoskopu, među kojima je i ime Vasilija Tapuškovića, jednog izuzetno poštovanog i zaslužnog čoveka na polju kulture, koji, na žalost, više nije među nama.